Prikazivanje članaka po tagu MMF

* Predstavnici UGS NEZAVISNOST (Čedanka Andrić, predsednica, Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL NEZAVISNOST i Snežana Marković, zamenica predsednika) su danas preko zoom platforme održali sastanak sa šeficom Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, gospođom Julijom Ustjugovom i njenim saradnicima. Cilj sastanka bio je da se upoznamo sa aktivnostima MMF-a u Srbiji kao i da sagovornike upoznamo sa stavovima sindikata, prvenstveno kada su u pitanju preduzeća kao što su POŠTA, Železnice Srbije i druga javna preduzeća čije je članstvo organizovano u okviru Granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija

Gospođa Ustjugova obavestila je predstavnike Nezavisnosti o razgovorima koje ova organizacija vodi sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije o makroekonomskim politikama koje imaju za cilj očuvanje makroekonomske stabilnosti i fiskalne održivosti, poboljšanje otpornosti finansijskog sektora, kao i na sprovođenju drugih reformi, dok su predstavnici sindikata izneli svoje viđenje kada su u pitanju zarade zaposlenih i njihova perspektiva u javnom sektoru. Dogovoreno je da se naredni sastanak održi već u decembru kada će MMF predstaviti svoj prvi izveštaj o realizaciji novog savetodavnog aranžmana (koji ne podrazumeva finansijsku podršku) kao i načelan dogovor da se u martu održi sastanak u čijem radu bi učestvovali i predstavnici Svetske banke a koji bi omogućio predstavnicima Nezavisnosti da iznesu stavove u vezi sa politikom zapošljavanja i reformu sistema zarada u javnom sektoru.

Na ovom sastanku učestvovale bi i koleginice i kolege koje organizuju članstvo u javnim službama. Ono što smo se zajedno složili, podvlače u UGS Nezavisnost, jeste da je prioritet inkluzivan rast i da o ovim temama treba da bude vođen redovan dijalog. UGS NEZAVISNOST kao članica Međunarodne konfederacije sindikata učestvuju u dijalogu sa međunarodnim finansijskim institucijama i na globalnom nivou, pa je vođenje dijaloga na nacionalnom nivou jedna od važnih aktivnosti i obaveza koje imamo kao deo međunarodnog sinikalnog pokreta.

- Pozitivno ocenjujemo spremnost nove šefice Kancelarije MMF u Srbiji da dijalog sa nama vodi kontinuirano i pravovremeno - jedan je od zaključaka sa ovog važnog sastanka.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

WWF: Izuzetan rečni predeo Mure, Drave i Dunava, koji se proteže na 930.000 hektara od Austrije do Srbije, nakon potvrde UNESCO-a postaće prvi na svetu rezervat biosfere koji se prostire u pet država

 RB Mura-Drava-Dunav: hronologija

* Zajednička nominacija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, poslata je UNESCO-u 30. septembra, što je poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

- Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj "zelenoj vizijii" značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - napominje Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.

Gornja Podunavlje - Srbija, Foto: Jaroslav Pap

Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći tzv. Evropski Amazon.

- Prekogranična nominacija je snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode. Rad na zajedničkoj nominaciji je primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju - ističe direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta.

Podsećamo da je rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.

Živopisnost reke Mure napretek

Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.

Osim toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo - povlači Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

Dodatna podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije, a doprinose i zaštiti prirode i razvoju čitavog područja. Tako je u sklopu ove inicijative uspostavljena saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, dok je fokus projekta “Biciklističke staze Evropskog Amazona” uspostavljanje modela održivog cikloturizma. S druge strane, konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.

Zajednička nominacija rezultat je rada ministarstava i javnih ustanova za zaštitu prirode Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sekretarijata UNESCO programa Čovek i biosfera, kao i napora WWF-a, EuroNatura i mnogih drugih organizacija za zaštitu prirode u svih pet zemalja.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

wwf.rs

Izvori: Milena Dragović (wwfadria.org) / Zdenka Mitić (UG "Podunav" Bački Monoštor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Region

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…