Prikazivanje članaka po tagu MMF

* Predstavnici UGS NEZAVISNOST (Čedanka Andrić, predsednica, Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL NEZAVISNOST i Snežana Marković, zamenica predsednika) su danas preko zoom platforme održali sastanak sa šeficom Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, gospođom Julijom Ustjugovom i njenim saradnicima. Cilj sastanka bio je da se upoznamo sa aktivnostima MMF-a u Srbiji kao i da sagovornike upoznamo sa stavovima sindikata, prvenstveno kada su u pitanju preduzeća kao što su POŠTA, Železnice Srbije i druga javna preduzeća čije je članstvo organizovano u okviru Granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija

Gospođa Ustjugova obavestila je predstavnike Nezavisnosti o razgovorima koje ova organizacija vodi sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije o makroekonomskim politikama koje imaju za cilj očuvanje makroekonomske stabilnosti i fiskalne održivosti, poboljšanje otpornosti finansijskog sektora, kao i na sprovođenju drugih reformi, dok su predstavnici sindikata izneli svoje viđenje kada su u pitanju zarade zaposlenih i njihova perspektiva u javnom sektoru. Dogovoreno je da se naredni sastanak održi već u decembru kada će MMF predstaviti svoj prvi izveštaj o realizaciji novog savetodavnog aranžmana (koji ne podrazumeva finansijsku podršku) kao i načelan dogovor da se u martu održi sastanak u čijem radu bi učestvovali i predstavnici Svetske banke a koji bi omogućio predstavnicima Nezavisnosti da iznesu stavove u vezi sa politikom zapošljavanja i reformu sistema zarada u javnom sektoru.

Na ovom sastanku učestvovale bi i koleginice i kolege koje organizuju članstvo u javnim službama. Ono što smo se zajedno složili, podvlače u UGS Nezavisnost, jeste da je prioritet inkluzivan rast i da o ovim temama treba da bude vođen redovan dijalog. UGS NEZAVISNOST kao članica Međunarodne konfederacije sindikata učestvuju u dijalogu sa međunarodnim finansijskim institucijama i na globalnom nivou, pa je vođenje dijaloga na nacionalnom nivou jedna od važnih aktivnosti i obaveza koje imamo kao deo međunarodnog sinikalnog pokreta.

- Pozitivno ocenjujemo spremnost nove šefice Kancelarije MMF u Srbiji da dijalog sa nama vodi kontinuirano i pravovremeno - jedan je od zaključaka sa ovog važnog sastanka.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

WWF: Izuzetan rečni predeo Mure, Drave i Dunava, koji se proteže na 930.000 hektara od Austrije do Srbije, nakon potvrde UNESCO-a postaće prvi na svetu rezervat biosfere koji se prostire u pet država

 RB Mura-Drava-Dunav: hronologija

* Zajednička nominacija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, poslata je UNESCO-u 30. septembra, što je poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

- Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj "zelenoj vizijii" značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - napominje Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.

Gornja Podunavlje - Srbija, Foto: Jaroslav Pap

Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći tzv. Evropski Amazon.

- Prekogranična nominacija je snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode. Rad na zajedničkoj nominaciji je primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju - ističe direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta.

Podsećamo da je rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.

Živopisnost reke Mure napretek

Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.

Osim toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

- Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo - povlači Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

Dodatna podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije, a doprinose i zaštiti prirode i razvoju čitavog područja. Tako je u sklopu ove inicijative uspostavljena saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, dok je fokus projekta “Biciklističke staze Evropskog Amazona” uspostavljanje modela održivog cikloturizma. S druge strane, konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.

Zajednička nominacija rezultat je rada ministarstava i javnih ustanova za zaštitu prirode Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sekretarijata UNESCO programa Čovek i biosfera, kao i napora WWF-a, EuroNatura i mnogih drugih organizacija za zaštitu prirode u svih pet zemalja.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

wwf.rs

Izvori: Milena Dragović (wwfadria.org) / Zdenka Mitić (UG "Podunav" Bački Monoštor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor