Prikazivanje članaka po tagu Italija

subota, 30 novembar 2019 23:21

"Pisma iz Italije 1": Bolonja

* Prvu od pet priča "Pisma iz Italije" počinjemo Bolonjom.... sedmi po veličini grad u Italiji, istovremeno i glavni grad "Okruga Bolonja" i glavni grad pokrajine Emilije-Romanje u severnoj Italiji

~ . ~

Sam grad ima 374.561 stanovnika dok gradska aglomeracija iznosi oko milion ljudi, gustina naseljenosti iznosi 2.661,56 st./km2  Prosečna nadmorska visina je 54 m dok površina grada iznosi 140,73 km2. Bolonja je najpoznatija po Bolonjskom univerzitetu najstarijem u Evropi osnovanim 1088 godine, veoma cenjenom i poštovanom danas. Kao stari univerzitetski grad ona je i dalje meta mnogih studenata zbog njene tradicije i kulturnog bogatstva, zanimljivo je da četvrtinu gradskog stanovništva čine studenti  Kao grad sa najvećim sačuvanim starim gradskim jezgrom u državi i nizom vrednih građevina i ambijenata Bolonja je i važno turističko odredište u Italiji, stari deo Bolonje je pod zaštitom UNESKEO-a.

Naziv grada vodi poreklo od galskog pleme Bolije, iz koja je izveden prvo starorimski naziv grada Bononia dok u novije vreme dobija nekoliko epiteta Bologna Educata ("Obrazovana Bolonja") zbog univerziteta, Bologna Torrata ("Tornjevita Bolonja") zbog tornjeva,  Bologna Grassa ("Debela Bolonja") sedište industrije tesetnina, ali i najpoznatiji Bologna Rosa ("Crvena Bolonja") zbog boje fasada, ali i političkog opredeljenja grada još od drugog svetskog rata, jedini značajniji grad u državi gde tokom proteklih 50ak godina vlast stalno drže socijalisti. U novije vreme grad je središte brojnih LGBT asocijacija i udruženja.

Geografija, reljef klima i vode

Bolonja se nalazi na prelazu iz središnje ka severnoj Italiji. Stoga je strateški položaj grada izuzetno povoljan. Bolonja je glavno raskršće puteva sa juga i sa severa. Od prestonice Rima grad je udaljen 400 km severno, a od Milana 220 km jugoistočno. Bolonja se razvila na jugoistočnom obodu Padske nizije Grad je većim delom na ravničarskom terenu, ali se manji, južni deo oslanja na krajnje severne delove Apenina. Grad se prostire na visini od 54 m pa čak do 300 m iznad nivoa mora. Klima u Bolonji je izmenjeno Kontinentalna sa primetnim uticajem sa sredozemne klime sa mora. Stoga je u leto veoma toplo, a zimi je sneg česta pojava i veoma je hladno u odnosu na veći deo Italije južno. Bolonja se nalazi na dve manje reke, na Renou i Serni. Reka Po se nalazi na 55 km severno, a Jadransko more je na 80 km istočno.

Istorija

Područje Bolonje bilo je naseljeno još u vreme praistorije a prvi poznati stanovnici bili su Etrurci Posle njih ovde se naseljava galsko pleme Boliji. Rimljani zaposedaju ovo područje u 2 veku p.n.e.  Ubrzo je na ovom mestu osniva gradsko naselje Bononija. Tokom nekoliko vekova vladavine starog Rima stanovništvo je romanizovano , a grad se razvio u jedan od najrazvijenijih na području današnje Italije. Tada je ova oblast bila znana kao Emilija, po putu koji je išao kroz nju iz Rima na sever. Početkom srednjek veka  Bolonju zaposedaju Vizantici i pretvaraju je u tvrđavu ka Varvarima na zapadu. 728. godine grad preotimaju Langobardi, a ubrzo i Franci. U desetom veku došlo je do naglog razvoja privrede. Tako je 1088. godine osnova tzv.  Studio, danas Bolnski univerzitet najstariji u Evropi. Svoj najviši procvat Bolonja doživljava u 12. i 13. veku kada grad stiče veliki stepen samouprave i kada se podižu mnogobrojne crkve i palate. Posle tog razdoblja grad slabi i uskoro ga preuzima Papska država.   

I pored papske vlasti Bolonja je zadržala veliki stepen samouprave, a njeni građani uživali su velike slobode u narednim vekovima. Tokom Napoleonovih ratova Bolonja je bila deo njegove Kraljevine Italije, da bi potom ponovo bila deo Papske države. Godine 1869. došlo je do pripajanja ove oblasti novoosnovanoj Italiji. Odmah je osnovana pokrajina Emilija-Romanja sa Bolonjom kao središtem. Nova vladavina je nešto kasnije donela privredni procvat. Tek u 20.tom veku Bolonja se uspela razviti u visokorazvijen grad Italije.

Gradske znamenitosti

Bolonja ima najveći u potpunosti sačuvan stari grad u Italiji. Stari deo Bolonje prepoznatljiv je po brojnim srednjovekovnim tornjevima (visokim i krivim) i pločnicima u vidu arkada duž većih ulica ukupne dužine 45 km, tako da vam u ovom gradu ni po najvećem pljusku ne treba kišobran. Grad ima niz trgova sa mnogobnrojnim crkvama, palatama, tornjevima, spomenicima i fontanama.

 Najpoznatija turistička odredišta u gradu su:

  • Torre degli Asinelli i Torre dei Garisenda su dva glavna simbola Bolonje, sagrađena u 12. veku. Prvi toranj je visok 97 m, nakrivljen je preko 1 m od osovine, ima skoro 500 stepenika, a turisti se mogu popeti na vrh. Garisenda je visok 47 m, zatvoren je za posetioce, a nakrivljen je preko 3 metra.
  • Piazza Maggiore je ogroman trg koji se nalazi u samom središtu grada, okružen monumentalnim građevinama kao što su Katedrala sv. Petronija, Gradska kuća, Arkada Banki i Palata Podesta.
  • Basilica San Petronio je najpoznatija crkva u Bolonji i peta najveća u svetu sa 132 x 60 m, visine 45 m, a u nju može da stane gotovo 30.000 ljudi. Posvećena je zaštitniku grada San Petroniju koji je bio bolonjski episkop u 5. veku. Gradnja crkve započeta je krajem 14. veka, a trajala je nekoliko stotina godina.
  • Palazzo Comunale nalazi se na Velikom trgu i sagrađena je u 14. veku, a u njoj ne treba propustiti kolekciju renesansnih slika i skulptura.
  • Portico dei Banchi su arkade ispred istoimene Palate Banki, zgrade iz 15. veka. Arkade su dodate 150 godina kasnije, krajem 16. veka.
  • Palazzo del Podestà je nekadašnja zgrada magistrata, sagrađena oko 1200. godine, a između 16. i 18. veka u njoj je bilo smešteno pozorište.
  • Neptunova fontana je najpoznatija gradska fontana i nalazi se na Velikom trgu.
  • Santuario della Madonna di San Luca je crkva jugozapadno od gradskog jezgra, smeštena na šumovitom brdu Monte dela Gvardija. Od crkve ka predgrađu vodi najduža arkada na svetu, građena u 17. i 18. veku, duga 3.5 km.

Stanovništvo

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. u opštini je živelo 373.337 stanovnika. Godine 2008. Bolonja je imala nešto oko 380.000 stanovnika, 2,5 puta više kao na početku dvadesetog veka, ali za 30% manje nego 1970. godine.

Opadanje stanovništva tokom proteklih decenija uzrokovano je stalnim preseljenjem stanovništva u mirnija predgrađa sa višim kvalitetom života. Ovo se odražava i na gradsko stanovništvo, koje je izuzetno staro i sa niskim prirodnim priraštajem.

Privreda

Bolonja je veliko industrijsko središte u kome je jako razvijena prehrambena i elektronska industrija. Bolonja ima i jako razvijenu trgovinu na veliko i malo (tržni centar "Centergross" sagrađen 1973.. godine, bio je i najveći tržni centar u Evropi do pre nekoliko godina). Gradska okolina predstavlja razvijen poljoprivrednii kraj. Stoga je grad poznat po brojnim prehrambenim specijalitetima - testenine, mortadele, ragu sos i drugo.

Sport

Grad Bolonja je sedište istoimenog fudbalaskog kluba AC BOLOGNA, osnovanog 1909 godine koji se takimiči u Italijanskoj Seriji A svoje utakimice igra na stadionu  Renato dal Ara, kapaciteta  38.279 gledalaca.

Klub je bio prvak italije 7 puta i to u sezonama 1924/25, 1928/29, 1935/36, 1936/37, 1938/39, 1940/41, 1963/64,

Kup italije je uzeo dvaput 1969/70, 1973/74, Seriju B takodje  1987/88, 1995/96.

Klub je takodje ostvario i dobar uspeh i na medjunardonoj sceni,  Mitropa kup osvaja 1932, 1934, 1962

Intertoto kup uzima jedanput 1998, dok Anglo-Italijanski kup osvaja 1970 godine .

Trenutni terener kluba je naš proslavljeni fudbalski stručnjak Siniša Mihajlović, koji je jako popularan kako u ovom gradu tako i u celoj Italiji.

Autor i putopisac: Srđan Ačanski

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

 

----------------Sledi galerija fotografija----------------------------

Objavljeno u Turizam

* VALSESIA CAMP 

GATORS CAMP

ARTESINA u Alpima,
 
tri su najpoznatija kampa u Italiji i među najčuvenijima u Evropi, na koje je ovoga leta pozvan Siniša Savović, kao jedini košarkaški predstavnik-trener ex-yu škole.
 
 
Tokom rada u prvom od tri košarkaška kamp centra, u mestu Scopello
 
Somborac Siniša Savović, osnivač Sportske košarkaške akademije SKA Sombor, tako je dobio laskavo priznanje predstavljajući svoj grad Sombor i Srbiju u ovom trofejnom sportu. Čitava organizacija, kako nam Savović javlja, na najvišem je svetskom nivou. - Dočekali su me fenomenalno i predstavili kao veliko trenersko ime - piše nam Savović. - Veoma sam prijatno iznenađen i trudiću se da maksimalno opravdam poverenje najpriznatijih evropskih košarkaških organizatora i stručnjaka.
 
 
Fotografija koja kaže sve: sa drugog po redu, Gators kampa
 
O Savovićem uspehu već od samog njegovog starta u radu u ovim glasovitim kampovima plasiraju i italijanski mediji. Pohvale dobija i od poznatih kolega, a video zapisi sa njegovih treninga sa učenicima više generacija oba pola, već su postavljeni i na stranice youtube kanala.
 
Ukupan rad u tri kampa traje čitavih dvadeset dana, što je lepa "brojka", s obzirom i na vrhunske uslove. Rad sa talentima i budućim šampionima iz većine evropskih zemalja, svakako, prija. Ali najuspešniji somborski košarkaški trener kaže, ujedno je to i velika obaveza. Jednako tome - i novostečena iskustva, koja će itekako dobro doći za veoma skore planove u daljem razvoju košarke u Somboru. 
 
 
Najtalentovanije košarkaškice Evrope razvile su u svom kampu u Italiji srpsku zastavu zavolevši omiljenog im trenera iz Sombora
 
- O tome će tek biti reči, ali veoma brzo - kaže Siniša. - Entuzijazam koji me je pratio tokom čitave karijere jeste osnovni pokretač, ali spreman sam da se izborim i za uslove - zahvaljujući i sadašnjem boravku u ovoj visoko razvijenoj zemlji, Italiji, koji će i naš Sombor znatno da podignu u rangu jednog od košarkaših centara u najvećim nam odličjima u ovom našom sportu, ovenčanoj zemlji Srbiji.
 
Savović trenutno završava rad u drugom i, upravo sledi nastavak i u trećem kampu, u lepim italijanskim Alpima.
 
- Ova lepa priča zaslužuje, svakako, svoje nastavke... a ovde sledi dodatak -
 
~ . ~
 
Na svojoj fejsbuk stranici Artesina Basket Summer CAMP je objavio sledeće:
 
 
BOMBA BOMBA BOMBA! ?????
Nello staff tecnico dell'Artesina Basket Summer Camp ci sarà per tutta la settimana, il primo allenatore di Nikola Jokić, super campione #NBA!!!
SINISA SAVOVIC metterà tutta la sua esperienza e la sua competenza a disposizione di tutti i campers, che potranno svolgere con lui allenamenti di gruppo e individuali!
Se anche tu sogni di diventare un campione NBA, iscriviti all'Artesina Basket Summer Camp!!! #NBA
(Prevod sa italijanskog: Glavni prvi trener Nikole Jokića, #NBA super šampiona, će biti u tehničkom osoblju Letnjeg kampa Artesina Basket čitave sedmice!
SINIŠA SAVOVIĆ će svim svojim iskustvom i stručnošću staviti na raspolaganje sve kampere, koji će sa njim moći da sprovode grupne i individualne treninge!
Ako sanjate da postanete NBA prvak, prijavite se na Artesina Basket Summer Camp !!! #NBA)
 
~ . ~
 
Dok je čuveni italijanski košarkaški strateg Điđi Toseli (Gigi Toselli) uz video zapis koji možete da vidite ispod, napisao sledeće:
 
Super coach Sinisa Savovic! Un maestro dei fondamentali!!!??? (Prevod: Super trener Siniša Savović! Majstor za trenažne osnove !!!)
 
 
B.C. Bators Camp je pak na svojoj stranici dodao: Discorso finale di Coach SINISA SAVOVIC dalla #SERBIA all' INTERNATIONAL CAMP SAVIGLIANO 2019! ????
(Poslednji govor trenera Siniša Savovića iz #Srbije u međunarodnom kampu Savigliano 2019!)
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

* U Gradskom muzeju u Somboru u utorak, 15. januara, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, otvorena je izložba „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, posvećena jednoj od najznačajnijih humanitarnih akcija u istoriji čovečanstva. Izložbi je prisustvovala gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, sa saradnicima i svojim timom

Uvodničar Milka Ljuboja, viši kustos, uz Karmina Terala, počasnog italijanskog konzula u Vojvodini i direktora Gradskog muzeja Sombor Branislava Mašulovića

U jeku zime 1915/1916. godine, srpska vojska, ukleštena neprijateljskim armijana takozvanih centralnih sila, prisiljena na povlačenje sa svojim narodom na albanskim obalama Jadrana, spasena je veličanstvenom humanitarno-vojnom operacijom italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova, koji su je prebacili na drugu obalu mora.

U teškom zimskom periodu od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika-zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.  

Trajne veze na svim poljima između srpskog i italijanskog naroda su neraskidive - podvukao je počasni italijanski konzul Karmin Teralo otvarajući izložbu-njenu muzejsko istorijsku praizvedbu

Evakuacija srpske vojske i naroda predstavlja istovremeno preteču današnjih humanitarnih operacija i ostaje zabeležena kao najznačajnija i najsloženija operacija pružanja međunarodne pomoći svih vremena. - Sombor je imao sreće da u Prvom svetskom ratu ne doživi nikakva ratna stradanja, da ne doživi ratne strahote, ali bilo je porodica čiji su članovi od prvog momenta bili srpski ratni dobrovoljci, koji su prošli sve što je prošao i svaki srpski vojnik u ratu od 1914. do 1918 - rekla je u uvodu Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor i nastavila:

- Ima mnogo primera hrabrosti, odvažnosti, prijateljstva, ali ova zaboravljena priča, o prijateljstvu  italijanskog prema sprskom narodu, do sada nije ispričana. Zbog toga smo izuzetno srećni što je Italijanski institut za kulturu iz Beograda uradio ovakav projekat i poželeo da je predstavi pred Somborcima.

Sa srpskom vojskom iskrcali su se i srpski topovi, u natpisu je ove, jedne od 40-tak fotografija na italijanskom i srpskom jeziku (fotosi gore i ispod)

Izložba govori o prvoj humanitarnoj akciji spašavanja, poznatijom, kako je Ljuboja podvukla, pod imenom - izvlačenja srpske vojske iz Albanije, a takođe o prvoj takvoj akciji u kojoj se obezbeđuje opstanak ne samo vojnika, nego uopšte naroda jedne zemlje.

U Somboru će se mladi, ali i odrasli sugrađani ovom a i drugim narednim pričama uveriti o tome da je Prvi svetski rat u istoriji našeg naroda bio ne samo težak period, nego i period izuzetnog požrtvovanja uz poštovanje svih vojničkih pravila.

Izložba je izazvala veliko interesovanje i građana, medija, predstavnika lokalne vlasti, nevladinih organizacija

Zahvalivši se gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović na omogućavanju postavljanja ovakve izložbe u Somboru kao i svim građanima prisutnim na izložbi i onima koji će je posetiti, Karmin Teralo, počasni italijanski konzul u Vojvodini je prvo preneo pozdrave ambasadora Italije u Srbiji, Karla Lo Kaša, ističući da je izložba jednako bitna i za sve Italijane u Italiji. - Zašto je ova priča, zaboravljena, bitna, baš danas, zato jer je ona trajno svedočanstvo svih veza između dva naša naroda – napomenuo je konzul Teralo.

- Kada je sprska vojska napadnuta od strane Austrougarske, kada se došlo do obale mora i uz prisustvo italijanske armije i italijanske mornarice koja je prispela u pomoć, uspelo je da bude prebačeno oko 300 hiljada ljudi. Osim vojnika, bilo je puno civila. Srce Italije je prenešeno u luke Bari, Brindizi, Peskaru, koji su mogli da prihvate sve srpske ratnike i narod.

Dušanka Golubović, gradonačelnica Somboru u srdačnom razgovoru sa građanima i prijateljima o značaju izložbe, uz njih gradski većnik za kulturu i obrazovanje Nemanja Sarač

Bilo je tu i puno oružja koje je kasnije dalo snagu srpskoj vojsci i mogućnost da se vrate na teritoriju svoje Srbije, nastavio je Teralo i tako, pobednički završe rat. - Ovo je dakle pre svega jedna humanitarna priča, koja omogućava da tradicionalno prijateljstvo između naša dva naroda, srpskog i italijanskog bude ovekovečeno ovim fotografijama koje publika prvi put doživljava a, što je i osnovni cilj ovog okupljanja.

- To će nam omogućiti i u budućnosti da živimo zajedno kao prijatelji, u našem stalnom bratstvu.

Prvi put je ispričana jedna istina, istina o najvećoj humanitaroj akciji svih vremena u kojoj je spaseno oko 300 hiljada srpskih vojnika i naroda (fotografije gore i dole)

Teralo je takođe naglasio da se ove godine proslavlja 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Italije, tako da je priča prijateljstva započeta i mnogo pre ovog istorijskog ratnog događaja. To znači da dva naroda imaju visoko kvalitetnu međusobnu razmenu na više polja, zajedničku kulturu i zajedničku budućnost.

I to je još jedan poseban razlog zašto je odabran baš Sombor, kao grad slobode i internacionalizma, zaključio je Teralo i dopunio, da on stoji, kao predstavnik Italije u svakom smislu na raspolaganju i saradnji sa somborskom gradskom upravom i građanima Sombora.

Bez pokreta, srpski vojnici čekali su smrt, skamenjeni od gladi i žeđi a u čeljustima neizrecivih patnji

Gradski muzej Sombor i Italijanski institut za kulturu iz Beograda se ovim povodom pridružuju obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Izložba objedinjuje čak četrdesetak autentičnih fotografija izuzetno dobro očuvanih i plasiranih na jedinstvnenim formatima 70 x 100 santimetara. Ona traje do 10. februara.

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Impresivna izložba „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ trajaće u Gradskom muzeju u Somboru do 10. februara

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* U saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu iz Begrada, u Gradskom muzeju Sombor, u utorak 15. januara sa početkom u 19 časova biće otvorena izložba “Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča” autorke dr Mile Mihajlović istoričarke, novinarke i publiciste

Izložba je posvećena jednoj od najznačajnijih humanitarnih operacija svih vremena. U jeku zime 1915/1916. godine, srpska vojska, u kleštima armija, centralnih sila prisiljena na povlačenje sa narodom, na albanskim obalama Jadrana, spasena je veličanstvenom humanitarno-vojnom operacijom italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova koji su je prebacili na drugu obalu mora.

Od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika-zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.

Evakuacija srpske vojske i naroda predstavlja preteču današnjih humanitarnih operacija i ostaje zabeležena kao najznačajnija i najsloženija operacija pružanja međunarodne pomoći svih vremena.

Gradski muzej Sombor i Italijanski institut za kulturu iz Beograda se tim povodom pridružuju obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Izložbu otvaraju Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor i predstavnik Istituto Italiano di Cultura in Belgrado / Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

Izložba traje od 15. januara do 10. februara 2019. godine.

U okviru izložbe Gradski muzej Sombor organizuje radionice za učenike osnovnih i srednjih škola i predavanja za odrasle.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* Pozdravljam drage slušaoce, ali i čitaoce web portala Novog Radio Sombora (autor Srđan Ačanski), a mi vam prenosimo u celosti obećani intervju sa mladom italijanskom umetnicom Eleonorom Lombardi, koji je vođen u prijatnom ambijentu letnje bašte, BC Bowling Stones u Somboru

Eleonora je već godinu dana stanovnik našeg grada, a pre neki dan se predstavila po prvi put u galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Somborcima sa svojim multimedijalnim projektom, koji je radila sa kolegom fotografom iz Italije.

Na samom početku intervjua zamolio sam našu gošću da kaže nešto o sebi, ona se na odličnom srpskom predstavila i pri tom pozdravila slušaoce Novog Radio Sombora, sa “Dobro veče ja sam Eleonora iz Italije”... posle toga je nastavila, da je već dva puta boravila na proputovanju kroz Sombor i da je posle toga rešila da se u Sombor i preseli. 

* Naše ključno pitanje, zašto ste doneli takvu odluku?

- Zato što mi je bilo kao da sam se vratila kući, takav je bio osećaj, odmah sam zavolela Srbiju i mentalitet i pogotovo prirodu ovde. Volim ovu slobodu koja još uvek postoji ovde u Srbiji. Zato što ja nikada u životu nisam volela zapadni sistem gde se trči samo za parama, zato što ne postoje samo pare u životu, ovde još uvek možeš da živiš na svoj način, a to je meni jako važno. Mi smo mnogo izgubili u italiji a i na zapadu generalno, mislim da sam našala nešto autentično ovde u Srbiji.

* Šta Vas je posebno motivisalo za život baš u Somboru?

- Recimo uglavnom mir i bezbednost, sloboda, zato što ja volim miran život ne volim velike gradove, volim prirodu a Sombor je najzeleniji grad u Srbiji... ovde postoji bezbednost, ja ovde mogu da šetam uveče sama bez problema a to ne postoji u Italiji. Zavolela sam Sombor zbog zelenila i zato što je grad umetnosti, a ja sam uvek volela umetnost, naročito prirodu. Ovde u okolini Sombora priroda je mnogo bogata, to mi je najvažnije.

A sada hoću da vam kažem nešto od srca: Nemojte na zapad taj sistem je otrovan, izgubi se srce kada samo pare postoje, ne možemo da živimo kao roboti zato što nismo mašine, znam da nije lako imati dobar posao u Srbiji, to nije lako ni u Italiji, ali budite kreativni, ovde imate još uvek slobodu da napravite nešto ako imate dobru ideju, svaka osoba ima svoj talenat, samo treba da shavtite šta volite i šta želite da sledite svoj cilj i da to napravite, ne treba vam "otrov" sa zapada, eto to hoću da vam kažem.

(Intervju sa Eleonorom Lombardi je vođen u ekskluzivnom somborskom ambijentu BC Bowling Stones, detalj ovog populrnog objekta)

..... ~ .....

* Koje ste ljude upoznali?

- Ovde sam upoznala mnogo ljudi, vidim da smo jako slični, sličan mentalitet, odmah se razumemo. Ja već sada imam više ovde prijatelja nego u Italiji, bilo je jako lako sprijateljiti se sa ljudima ovde u Srbiji.

* Koliko su bitne građanske inicijative i delovanje nevladinih organizacija danas?

- Po mom mišljenju nije važno ko organizuje, kada se ima dobar cilj, nema veze ko to organizuje, kada se promoviše nešto autentično, da se ne izgubi vaše boatstvo... isto mislim i za umetnost, promocija umetnosti je mnogo važna, zato što prava umetnost, znači kreativnost, a kreativnost može spasiti svet.

* A koliko su po Vama, važni elektronski mediji i zašto je njihova uloga danas bitna?

- Naravno da jesu bitni za promociju, dešavanja, sve više i više se koristi internet umesto televizije, mislim da je internet sada glavni za prenos informacija.

* Kako provodite slobodno vreme?

- Uglavnom ja mnogo volim da idem u prirodu, mnogo voim ove šume ovde, rezervat Gornje podunavlje, volim i da putujem po Srbiji, da je upoznam, da skupljam materijal za blog, otvorila sam blog na italijanskom da promovišem Srbiju u italiji. Ja inače i sviram i pravim muziku, jer sam prvenstveno muzičar, otvorila sam u utorak izložbu u Kulturnom centru "Laza Kostić" (o čemu smo najavljivali i objavljivali), prim. ur.). izložba će biti otvorena do 20. avgusta, u pitanju je kao što ste u vašim dobro urađenim rubrikama naveli, multimedijalni projekat sa fotografom iz Italije - on je napravio fotografije a ja muziku, dakle, pozivam vas da dođete, da vidite i da poslušate - sve vas koji možda do sada to niste stigli, biće mi drago da se sretnemo - poručuje nova građanka Sombora, mlada italijanska multimedijalna umetnica, Eleonora Lombardi.

INTERVJU I NA YOUTUBE:

 https://www.youtube.com/watch?v=WobVuxWVTcI

 

Intervjuisao, zabeležio, snimio: Srđan Ačanski

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U utorak 7. avgusta, u veoma prijatnoj atmosfera inače vrele avgustovske večeri u maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", održan je nesvakidašnji, nadasve interesantan multimedijalni projekat, kombinacije fotografija i zvuka Human Generis, autora Eleonore Lombardi i Evandra Pjerdomenika. Na izlozbi se i ovoga puta okupio veliki broj prijatelja umetnosti, galerija je bila premala da primi sve zainteresovane, koji su hteli da vide zaista zanmiljiv projekat dvoje mladih umetnika iz Italije koji se po prvi put predstavljaju Somboru

“Humani Generis” je multimedijalni projekat koji se sastoji od 6 segmenata. Svaki deo sadrži fotografije i muziku. Autor fotografija je Evandro Pjerdomeniko, dok je muziku komponovala Elonora Lombardi.

Cilj projekta je da se putem slike i muzike napravi sinestezija posmatrača sa pričom o ljudskom biću i njegovoj evoluciji.

Humani Generis je priča kroz čula, sinesteziju: to je prva faza života kada su percepcije ujedinjene i razmenjuju se. To je priča o ljudskom biću preko fragmenata njegovih fizičkih, emotivnih i psihičkih karakteristika.

Zbog toga projekat ima 6 medjusobno različitih a ipak vezanih delova. Samo jedna priča ograničila bi slobodu interpretacije posmatrača. Cilj je da posmatrač slobodno interpretira projekat, da prima preko svog iskustva, svojom slobodnom voljom.

Svaki deo projekta ima svoju muziku. Za svako čulo mozak ima drugačiji regiju a sve regije su vezane. U sinesteziji, zvuk može da predlož boju ili stvori sliku, a slika može da predloži muziku i tako redom. Nekim osobama to se dešava spontano - a za neke to nije lako.

Ta cerebralna hiperaktivnost dopušta oslobađanje iz konteksta i postizanje slobode interpretacije. Za povezanost je potreban proces divizije. Ljudsko biće se prvo podelilo a zatim, postepeno povezalo od prvog do poslednjeg dela (Neden), gde se preko arhetipa objašnjava proces stvaranja ljudske vrste.

Delovi:

PRIMUM: Otvorim oči i proizvodim svet, koji zauzvrat proizvodi i drugi svet, intiman i lični. Ambijent  i spoljni i unutrašnji. To je perceptivna igra.

SUBSTANTA: Telo je prva percepcija, gledamo ga, pokrećemo, slušamo. Ono je ogroman pejzaž gde se rađa supstanca koja nas vodi kroz život.

NEA GENESIS: Rodio se svet, rodilo se telo, sada se rađa duša, stara i atavistička, rođena pre naših sećanja, telo je ambijent, ambijent je telo. Prvo smo životinje, posle smo ljudska bića, sinovi zemlje.

PSYCHé: Kad postoji rast bitno je imati podršku strukture, a da se ne zaboravi stara veza sa svojim telom, dušom i svetom. U ovom delu je unutrašnji svet gde su osnovni arhetipovi podržavajući stupovi psihe. Ego, Super Ego, Alter Ego. Oni se smenjuju u duši.

NEDEN: Na kraju ove rute postepenog stvaranja ljudskog bića, čovek razvija odnos sa sobom i svojom dušom, sa svetom i sa drugim ljudima, u poslednjem procesu, koji se zove život.

CICLO DELLE MUSSE: Ovaj deo nema specifičnu vezu sa drugim delovima, on je sam po sebi oda umetnosti i lepoti, gde u kontrastu između prolaznosti vremena i večnosti prirode, lepota ostaje u fragmentu vremena, kao veo istine pluta, pokaže ili sakrije plodno postanje skiveno u ženskom principu.

Šta o sebi kaže kompozitorka muzike u ovom projektu Eleonora Lomabardi:

,,Rođena sam u Italiji a živim u Somboru već godinu dana. Od detinjstva sam uvek volela muziku. Studirala sam klasičnu akustičnu gitaru i pevanje. Kad sam imala 15 godina, učestvovala sam na konkursu kao kompozitor i pobedila. Vremenom sam počela da pravim elektronsku muziku i da sviram sintisajzer.

Sad pravim svoju muziku, imam nekoliko projekata na kojima radim. Plan mi je, za sada da pravim elektronsku muziku na srpskom, u budućnosti i na mađarskom. Moja ideja da pravim elektronsku muziku je uglavnom filozofska odluka, jer kad praviš svoj zvučni svet iz nule, ne postoji limit za kreativnost. Dok svaki tradicionalni instrument ima svoje limite zbog tehnike i zvuka, sa sintisajzerom mogu da imam punu slobodu, teoretski, mogu da pravim beskrajan broj zvukova.

Elektronska muzika nije specifičan muzički žanr, nego sredstvo za čistu kreativnost. Kada pravim muziku, ne mislim ni na šta, jednostavno pratim isnpiraciju i rezultat može biti uvek potpuno drugačiji.

Za projekat 'Humani Generis' pustila sam fotografije da me vode ka muzičkoj kompozicijii. U svakom delu projekta, jednostavno sam gledala fotografije i oslobodila fantaziju, tako da sam počela da čujem zvukove, note i harmonije. Kao da su fotografije i muzika postale jedno. Često su ambijentalni zvukovi bili počeci kompozicija i zahvaljujući tome sam uspela da dodam trodimenzionalnost fotografijama. Posmatrač/slušalac može da uživa svim čulima dok slike i zvukovi idu zajedno u ostvarenoj sinesteziji”.

Ukratko o autoru fotografija:  Evandro Pjerdomeniko rođen je u Brazilu 1985. godine, usvojen od italijanske porodice 1989. godine.

Evo šta on o sebi kaže:

,,U osnovi sam fotograf ali volim i druge umetničke forme. U nameri da stvorim potpunu čulnu i mentalnu vezu sa posmatračem, bavim se preformansom, pisanjem i muzikom. Kao samouk, mislim da  sam uspeo da postignem svoj cilj - da ne koristim samo jedan način komunikacije. Studirao sam farmaceutsku hemiju u Bolonji ali nikada nisam napustio svoju strast prema fotografiji. U Bolonji sam realizovao svoje prve izložbe a zatim i u Peskari predstavio svoje radove u različitim formama izražavanja i učestvovao na puno festivala.

Realizovao sam kolektivne i samostalne izložbe. Trenutno pravim mnogo projekata koji uglavnom imaju više delova, zajedno sa prozom i muzikom."

(Sa Eleonorom Lombardi objavljujemo poseban intervju, uskoro)

Beleži i prati:

Srđan Ačanski

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…