* U sredu, 11. septembra u večernjim satima, prisustvovali smo otvaranju izložbe Gradskog muzeja Sombor "Priča o peškiru" autora Ljubice Bačić, višeg kustosa etnologa

Tokom trajanja izložbe biće organizovane radionice o vezu. U okviru Zbirke tekstilnog pokućstva Gradskog muzeja Sombor postoji i kolekcija peškira. Ona sadrži peškire različite vrste ornamentike koji su tkani ili vezeni.

Za izložbu je izdvojen 61 peškir, nastao tokom 19. i 20. veka u Somboru i njegovoj okolini. Peškiri su uglavnom korišćeni u porodicama u kojima su i nastajali ili su ih sačuvali oni koji su ih nasledili. Nabavljani su u periodu od 1951. do 2017. godine. Većina peškira je sa prostora Sombora i njegove okoline, ali se u kolekciji nalaze i pet peškira iz Hrvatske.

Izložba pruža sliku o tradicionalnim rukotvorinama pripadnika svih naroda i etničkih zajednica na području Sombora i okoline.

Njen cilj je da putem izabranih predmeta skrene pažnju javnosti na estetsku vrednost ovog kulturnog nasleđa i da se publika upozna sa umećem vezenja, koje je već sada odraz jednog drugačijeg načina života.

Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* Somborac Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor, osvojio novo prestižno priznanje

Naime, renomirani Književni klub “Kiprijan Račanin” u Bajinoj Bašti, raspisao je i ove godine (u aprilu) tradicionalni književni konkurs, na kojem su autori mogli da učestvuju sa po dve sopstvene pesme. Žiri je početkom septembra saopštio: među nagrađenima za “Bronzani kladenac” u 2019. je Čedomir Janičić, dugogodišnji kustos, poslednje tri godine na poziciji muzejskog savetnika, rukovodilac likovnog odeljenja ove somborske javne ustanove kulture.

Reč je o njegovoj pesmi „Godina malog cara”. Ovogodišnji laureat je Sunčica Radulović Torbica iz Novog Sada, rođena u Odžacima, koja je prvu nagradu dobila za pesmu “Vinski ples”.

Janičićev rad tako je i ovom prilikom objavljen u Zborniku pesama sa konkursa čija je promocija zakazana za početak oktobra, u okviru manifestacije "Dani Rače ukraj Drine".

Svestranom somborskom akteru na polju umetnosti Čedomiru Janičiću, koji godinama uspešno piše i publikuje, a o kojem smo već sa zadovoljstvom objavljivali na našim stranicama, time je dakle pripalo još jedno priznanje kritike, pa se podsetimo ukratko, i njegovih osnovnih podataka iz biografije: Čedomir Janičić, rođen 1967. u Zadru. Živi i stvara u Somboru. Objavljuje u časopisima prozu i poeziju. Nagrađivan je u više navrata. Pre pet godina, objavio je i elektronsku knjigu priča „Et in Arcadia Ego”, u izdanju Media Art Content, Ltd Novi Sad. Biografiju Čedomira Janičića dopunimo i njegovom aktivnom sindikalnom aktivnošću, u ulozi poverenika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Gradskog muzeja Sombor. Posvećen je solidarnosti i odlikuje se visokim nivoom kolegijalnog međuuvažavanja.

 

~ . ~

 

Nagrađena ovogodišnja pesma: Godina malog cara

 

Ganut bejah tihim smirajem,

Nad padinama još svetlim:

Tamo gde bokori mirte buđahu

Uspomene.

 

Dok hodasmo lagano, jedan dečko reče:

„Gle, ovog časa, neko tvoj strada;

Ne mnogo daleko od lučkih baraka

I stare kamene krčme, gde pevasmo

Nekad.”

 

Zaćutasmo nad malim grobljem u dolini.

Nijedan spomenik ne beše bez lišaja.

Malo stado odbijaše žalobnim zvonom,

Bez ičije pažnje sâmo se vraćalo

Kući.

 

Svetlo se gasilo za brdima, mi ga sledismo

Pogledom punim sete. Biće vremena za skroman

Sprovod i jecaje dok sasvim ne potamni nad

Gradom.

 

Tamo nas čekaju uvek iste krčme,

(Staro društvo što prašta svemu,

Pijane svečanosti, ode uzaludne)

Gde jednom čekasmo malog cara,

A on se tamo nije

Pojavio.

 

*******

 

Sunčane zadušnice

 

Oktobar, jesenji april;

Mesec sunčanih zadušnica.

 

Obilat plačem i beznadnim

Iščekivanjima.

 

U ruhu mog trošnog tela,

Neka sila, neki lahor,

dovukla me k tebi.

 

Kakva sreća!

 

Usta pevaju bolje od srca, a ono je

Zgromljeno

Večitom mesečinom.

 

Voćnjak obran, pust i nežan,

Malaksale ljupkosti

Nad ružama zimskim.

 

Rastinje s groblja...

 

Durbinom mutnim, jedva

Dogledam „okrutni april”,

Sav od slivenih nejasnoća.

 

Skačem u vrtlog zapadnog vetra!

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* U okviru manifestacije „Muzeji za 10“ koja u organizaciji Gradskog muzeja Sombor protiče od 13. do 18. maja, obuhvatajući na ovaj način obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja, u četvrtak, 16. maja biće priređeno otvaranje izložbe kroz autorsko vođenje u Galeriji savremene umetnosti LIKOVNA JESEN – STALNA IZLOŽBA GRADSKOG MUZEJA SOMBOR, FIGURACIJA vs. APSTRAKCIJA: PARAMETAR UNIVERZUMA. Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti

Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije ostavivši nam fond koji svedoči o tim naporima.

O Likovnoj jeseni kao svojevrsnoj institucionalnoj umetničkoj tvorevini koja je u toku tri i po decenije svog postojanja ostala upamćena obeležjem jedne sredine, autor Čedomir Janičić piše:

1.
Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije. Zamišljena odmah na početku kao stalna izložba savremene jugoslovenske umetnosti, ova ustanova i manifestacija uključila je veliki broj umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, kritičara i drugih poslenika u cilju afirmisanja najaktuelnijih i najoriginalnijih doprinosa na jugoslovenskoj umetničkoj mejnstrim sceni.

Jugoslavija je kao projekat bila sasvim nešto novo i ne čudi da se, umesto zajedničke tradicije, upravo modernost nametnula kao njen najaktivniji izraz. I stranci su primetili kako su se u Jugoslaviji tzv. zvanična umetnost i ono najaktuelnije poklapali: „En Yougoslavie l'art officiel est aussi l'art vivant“, Mišel Ragon (Michel Ragon).
Bez primera u istoriji i bez ikakvog svog nastavka, jugoslovenski kulturni projekat predstvalja duh modernosti i raznovrsnosti, poleta i slobode izražavanja, ogromne nade u novo i progresivno, ali isto tako i posvemašnju sumnju u čovekovu nedoraslost, stalnu opomenu pred slabostima koja vode u uništenje i rezignaciju pred otuđenim i praznim svetom koji zjapi iza dominantnih materijalističkih koncepcija. Novi humanizam koji je predložila ta kultura, bez ostatka je bio okrenut čoveku, za čoveka i zbog čoveka. Ipak, taj humanizam postajao je vremenom apstraktan, mnogo više uznemirujući nego što je obećavao.

Iz tog prohujalog sveta kog je progutala stihija rata i uništenja, danas iskrsavaju obrisi jednog davnog života prepunog grešaka i zabluda. Ali, to ne bi bio pravi svet već košmar, da u sebi nije sadržavao i izvesnu lepotu, ili bar veru u lepo. Gledajući u sebe i svet, žureći da za malo vremena nadomesti ogromne zaostatke koje je nasledila, jugoslovenska Atlantida živela je brzo i burno, dajući najbolje od sebe uvek pod pretnjom svog skorog uništenja.

2.
Na ovoj izložbi pokušali smo da isticanjem figuracije i apstrakcije prikažemo istovremenu napetost i saradnju između osnovnih motiva pozne moderne i postmoderne umetnosti kod nas. Figuracija, ovde svedena na prikaz ljudske figure, daje sliku viđenja čoveka i njegove sudbine u svetu ponovo izgrađenom posle strahota Drugog svetskog rata, svetu opterećenog novim i obnovljenim zonama konflikta: Hladnim ratom, rasnim, polnim, socijalnim napetostima, pretnjama ekoloških katastrofa, terorizma, otuđenja i dr. Međutim, ovaj prikaz najčešće je samo simbol određenih društvenih odnosa, bez stvarne veze ili vere u primat dubljih pitanja o čovekovoj egzistenciji.

Slika modernog čoveka, za razliku od ranijih epoha, postaje sumorna i ironična, ali zato mnogo uključenija u konkretna zbivanja bez obzira na to da li se želi na njih uticati ili se prihvataju s rezignacijom i ironijom ili se samo beleže nezainteresovanim, „hladnim” okom kamere.

Novu sliku čoveka predlažu fantastični, magijski i poetski realizam, distorizije i drugi oblici oneobičavanja forme, pop-art, karikatura, doslovno, fotografsko prenošenje motiva iz prirode, ekspresivni i drugi oblici emotivnog učestvovanja i dr. Likovna jesen je relativno uspešno ispratila rešenja ekspresivne, poetske i precizne figuracije kao i period obnove slike osamdesetih godina.

3.

Apstraktna umetnost je prisutna u jugoslovenskom umetničkom iskustvu zahvaljujući avangardim strujanjima posle Prvog svetskog rata (Petrov, Bijelić, Radović). Ipak, opredeljenje za apstrakciju nailazilo je na mnoge prepreke i teško se probijalo na umetničkoj sceni, tako da tek 50-tih godina dolazi do njene šire afirmacije, iako se i dalje vode žestoke polemike između zagovornika figuracije i apstrakcije. Obe struje, međutim, zatvaraju se u sve veći hermetizam koji odlikuje umetnost pozne moderne kao težnje za autonomijom umetnosti i izričitim insistiranjem na imanentnom jeziku kao jedino merodavnom kada su u pitanju njeno razumevanje i ocenjivanje. Lazar Trifunović podseća da je „borba za apstrakciju bila kod nas u toku čitave jedne decenije sinonim borbe za modernu umetnost”. Zainteresovana za dublje psihološke motive, savremene filozofske teorije, konstruktivističke planove duhovne ili materijalne pojedinačne ili opšte reorganizacije, nepredmetna umetnost, dublje od konkretnog prikaza čovekove ili bilo koje druge spoljašnjosti, ispituje srž egzistencije jednog suštinski destabilizovanog sveta kakav je bio onaj posle dva svetska rata.

Ovde je veoma važno je napomenuti da je Druga Likovna jesen, 1962. godine bila prva zajednička izložba jugoslovenske apstrakcije. Već početkom naredne, 1963, Josip Broz je, sledeći primer svojih sovjetskih kolega, napao apstraktnu umetnost. Tokom trajanja Likovne jeseni zabeleženi su primeri enformela, asocijativne apstrakcije (apstraktnog pejzaža), slikarstva akcije, geometrijske apstrakcije (geometrija kao težnja ka sintezi umetnosti, ka autonomiji slike ili kao struktura prostornih planova), lirske apstrakcije i slikarstva bojenog polja.

4.

Ovaj atlantidski versus ovde je dat veoma uslovno jer se radi o jednom istom procesu okrenutom modernom vizuelnom izrazu, kako u formi tako i u sadržaju, koji autentično predstavlja predlog za portret jedne epohe. Parametar univerzuma, naziv jedne slike na izložbi predstavlja manifest u malom. Veru u čoveka i progresivni rast njegovih duhovnih i materijalnih kapaciteta danas posmatramo kao deo neizbežno utopijskog projekta jednog sveta koji je na svom koncu ostao bez orijentira i u materijalnom i u duhovnom smislu.

Utvrđujući parametar svega stvorenog sobom, svojim telesnim i umnim sklopom, čovek moderne kao da je zaboravio da je i on stvorenje i da ga nužno određuju uslovi koji ga i telesno i umno nadilaze. Tu nedoumicu i glavni čvor svoje egzistencije moderni čovek je pokušao dobrim delom da razreši umetnošću koju je pretvorio u jedno od glavnih oruđa odbrane od besmisla.

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor
* Muzej Batinske bitke, depadansa Gradskog muzeja Sombor, biće mesto svečane promocije realizacije projekta prilagođavanja muzeja potrebama slepih i slabovidih lica. Projekat su finansirali Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i verske zajednice i Grad Sombor
 
U četvtak, 29. novembra godine u 15 časova u Muzeju Batinske bitke, u prisustvu članova Udruženja slepih Sombor i njihovih gostiju, biće predstavljena taktilna informaciona tabla sa Brajevim pismom, taktilna vitrina sa izloženim oružjem iz Drugog svetskog rata i kopijama jugoslovenskih odlikovanja dobijenih za učešće u NOR-u i taktilna reljefna karta Batinske bitke sa natpisima na Brajevom pismu.
 
Muzej Batinske bitke, uz Bezdan, je jedini u Srbiji koji omogućava slepim i slabovidim licima da se upoznaju sa muzejskm sadržajima prilagodjenim njihovim potrebama i na prikladan način. 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Gradski muzej Sombor

Batinska bitka ili Batinska operacija jedna od najčuvenijih bitaka Drugog svetskog rata, počela je 6. i trajala čak do 29. novembra 1944. godine, nazvana po selu Batina u Baranji na desnoj obali Dunava

Ova dugotrajna bitka odvijala se između jedinica Naorodnooslobodilačke vojske Jugoslavije NOVJ i sovjetske Crvene amirije CA s jedne i njemačkog Vermahta i njegovih saveznika s druge strane.

Prema nekim ocenama, bitka kod Batine je najveća bitka po količini snaga učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije. 

U znak sećanja na oslobodioce i saveznike, Gradski muzej Sombor prirediće svečanu izložbu "Heroji Sovjetskog Saveza - učesnici Batinske bitke" u nedelju, 11. novembra, na dan njenog početka pre sedamdeset četiri godine. Izložba u Muzeju Batinske bitke kraj Bezdana - depadansu Gradskog muzeja , biće otvorena u 11 časova. Tom prilikom biće pročitani tok operacije, ciljevi i rezultati Batinske bitke i na ruskom jeziku.

~ . ~
 
Izložba "Heroji Sovjetskog saveza-učesnici Batinske bitke" prikazuje 35 odlikovanih Crvenoarmejaca, vojnika 57. armije 3. ukrajinskog fronta, koji su iskazali izuzetnu hrabrost, požrtvovanje i komandne sposobnosti tokom bitke, od 6 - 29. novembra 1944. godine, u sadejstvu sa partizanskim jedinicama 51. vojvođanske udarne divizije. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa herojima čije junačke podvige je Prezidijum SSSR-a nagradio najvišim odlikovanjem. 
 
Podaci o herojima su prikupljeni u sovjetskim arhivama, arhivi Muzeja 57. armije iz Moskve i literaturi na ruskom jeziku, zahvaljujući istraživačkom daru Evgenije Vasić, Somborke rođene u Rusiji. Autor izložbe je Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor, prevodilac sa ruskog jezika prof. istorije Teodora Oparnica, a dizajn izložbe je delo Pavla Karabasila, višeg konzervatora somborskog Muzeja.
Dobro došli! 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Udruženje likovnih stvaralaca “Likovna grupa 76” priredila je veoma uspelu izložbu opštinske smotre likovnih stvaralaca

Milenko Buiša, selektor i predsednik ULIS "Likovna grupa 76" Sombor Zdravko Borojević prilikom samog čina otvaranja Opštinske smotre likovnih stvaralaca u Gradskom muzeju Sombor

U četvrtak, 15. avgusta u lepom izložbenom ambijentu somborskog Gradskog muzeja, pred velikim brojem ljubitelja likovne umetnosti dugogodišnji somborski stvaraoci okupili su se da još jednom, tradicionalno zaokruže novu etapu sopstvenog posvećivanja kičici, skulpturi, platnu, bojama…

Kako je na samom početku predsednik ULIS-a “Likovne grupe 76” Zdravko Borojević napomenuo, žiri je imao lep a ne baš jednostavan zadatak, da izabere 46 dela od 30 autora, članova ove grupe koja godinama na svojevrstan način daje likovni obol nadaleko čuvenom centru slikarstva Somboru. Iako različitih slikarskih žanrova, oni stapaju jednu celinu u nadasve skladnom umetničkom međurazumevanju.

Selektor Milenko Buiša se kratko zahvalio svim učesnicima ali i onima koji kako Somboru dolikuje, verno prate njihov rad.

Posetioci, a na otvaranju je uz umetnike - svoje prijatelje prodefilovalo čak stotinak Somboraca i gostiju, moći će da tokom naredne dve sedmice u Gradskom muzeju Sombor (Trg republike 4) uživaju u delima mnogih renomiranih slikara iz gotovo svih mesta somborske gradske zajednice.

Branka Panić pred svojim radovima

~ . ~

Svoja dela izložili su: Antun Krulić, Branka Panić, Vinka Gradinski, Dušan Potkrajac, Đerđi Šarić, Đurđina Marković, Živojin Gajić, Zdravko Borojević, Jadranka Narančić, Jovana Preradović, Ljubomir Jakovljević, Margita Poganj, Marija Turkalj Matić, Marija Maričić, Marija Šiling, Milan Momčilović, Milica Lukić, Milorad Rađenović, Nada Ivković, Robert Poganj, Saša Lovrenog (inače dobitnik specijalne nagrade na 18. smotri likovnog stvaralaštva Vojvodine), Svetlana Preradović, Svetlana Manojlović, Slavka Mikrut, Slavica Periškić, Sofija Vukičević, Spomenka Putnik, Stana Libić, Stipan Kovač i Cecilija Miler.

Dva svoja ostvarenja predstavlja i Slavica Periškić

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…