* U okviru manifestacije „Muzeji za 10“ koja u organizaciji Gradskog muzeja Sombor protiče od 13. do 18. maja, obuhvatajući na ovaj način obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja, u četvrtak, 16. maja biće priređeno otvaranje izložbe kroz autorsko vođenje u Galeriji savremene umetnosti LIKOVNA JESEN – STALNA IZLOŽBA GRADSKOG MUZEJA SOMBOR, FIGURACIJA vs. APSTRAKCIJA: PARAMETAR UNIVERZUMA. Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti

Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije ostavivši nam fond koji svedoči o tim naporima.

O Likovnoj jeseni kao svojevrsnoj institucionalnoj umetničkoj tvorevini koja je u toku tri i po decenije svog postojanja ostala upamćena obeležjem jedne sredine, autor Čedomir Janičić piše:

1.
Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije. Zamišljena odmah na početku kao stalna izložba savremene jugoslovenske umetnosti, ova ustanova i manifestacija uključila je veliki broj umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, kritičara i drugih poslenika u cilju afirmisanja najaktuelnijih i najoriginalnijih doprinosa na jugoslovenskoj umetničkoj mejnstrim sceni.

Jugoslavija je kao projekat bila sasvim nešto novo i ne čudi da se, umesto zajedničke tradicije, upravo modernost nametnula kao njen najaktivniji izraz. I stranci su primetili kako su se u Jugoslaviji tzv. zvanična umetnost i ono najaktuelnije poklapali: „En Yougoslavie l'art officiel est aussi l'art vivant“, Mišel Ragon (Michel Ragon).
Bez primera u istoriji i bez ikakvog svog nastavka, jugoslovenski kulturni projekat predstvalja duh modernosti i raznovrsnosti, poleta i slobode izražavanja, ogromne nade u novo i progresivno, ali isto tako i posvemašnju sumnju u čovekovu nedoraslost, stalnu opomenu pred slabostima koja vode u uništenje i rezignaciju pred otuđenim i praznim svetom koji zjapi iza dominantnih materijalističkih koncepcija. Novi humanizam koji je predložila ta kultura, bez ostatka je bio okrenut čoveku, za čoveka i zbog čoveka. Ipak, taj humanizam postajao je vremenom apstraktan, mnogo više uznemirujući nego što je obećavao.

Iz tog prohujalog sveta kog je progutala stihija rata i uništenja, danas iskrsavaju obrisi jednog davnog života prepunog grešaka i zabluda. Ali, to ne bi bio pravi svet već košmar, da u sebi nije sadržavao i izvesnu lepotu, ili bar veru u lepo. Gledajući u sebe i svet, žureći da za malo vremena nadomesti ogromne zaostatke koje je nasledila, jugoslovenska Atlantida živela je brzo i burno, dajući najbolje od sebe uvek pod pretnjom svog skorog uništenja.

2.
Na ovoj izložbi pokušali smo da isticanjem figuracije i apstrakcije prikažemo istovremenu napetost i saradnju između osnovnih motiva pozne moderne i postmoderne umetnosti kod nas. Figuracija, ovde svedena na prikaz ljudske figure, daje sliku viđenja čoveka i njegove sudbine u svetu ponovo izgrađenom posle strahota Drugog svetskog rata, svetu opterećenog novim i obnovljenim zonama konflikta: Hladnim ratom, rasnim, polnim, socijalnim napetostima, pretnjama ekoloških katastrofa, terorizma, otuđenja i dr. Međutim, ovaj prikaz najčešće je samo simbol određenih društvenih odnosa, bez stvarne veze ili vere u primat dubljih pitanja o čovekovoj egzistenciji.

Slika modernog čoveka, za razliku od ranijih epoha, postaje sumorna i ironična, ali zato mnogo uključenija u konkretna zbivanja bez obzira na to da li se želi na njih uticati ili se prihvataju s rezignacijom i ironijom ili se samo beleže nezainteresovanim, „hladnim” okom kamere.

Novu sliku čoveka predlažu fantastični, magijski i poetski realizam, distorizije i drugi oblici oneobičavanja forme, pop-art, karikatura, doslovno, fotografsko prenošenje motiva iz prirode, ekspresivni i drugi oblici emotivnog učestvovanja i dr. Likovna jesen je relativno uspešno ispratila rešenja ekspresivne, poetske i precizne figuracije kao i period obnove slike osamdesetih godina.

3.

Apstraktna umetnost je prisutna u jugoslovenskom umetničkom iskustvu zahvaljujući avangardim strujanjima posle Prvog svetskog rata (Petrov, Bijelić, Radović). Ipak, opredeljenje za apstrakciju nailazilo je na mnoge prepreke i teško se probijalo na umetničkoj sceni, tako da tek 50-tih godina dolazi do njene šire afirmacije, iako se i dalje vode žestoke polemike između zagovornika figuracije i apstrakcije. Obe struje, međutim, zatvaraju se u sve veći hermetizam koji odlikuje umetnost pozne moderne kao težnje za autonomijom umetnosti i izričitim insistiranjem na imanentnom jeziku kao jedino merodavnom kada su u pitanju njeno razumevanje i ocenjivanje. Lazar Trifunović podseća da je „borba za apstrakciju bila kod nas u toku čitave jedne decenije sinonim borbe za modernu umetnost”. Zainteresovana za dublje psihološke motive, savremene filozofske teorije, konstruktivističke planove duhovne ili materijalne pojedinačne ili opšte reorganizacije, nepredmetna umetnost, dublje od konkretnog prikaza čovekove ili bilo koje druge spoljašnjosti, ispituje srž egzistencije jednog suštinski destabilizovanog sveta kakav je bio onaj posle dva svetska rata.

Ovde je veoma važno je napomenuti da je Druga Likovna jesen, 1962. godine bila prva zajednička izložba jugoslovenske apstrakcije. Već početkom naredne, 1963, Josip Broz je, sledeći primer svojih sovjetskih kolega, napao apstraktnu umetnost. Tokom trajanja Likovne jeseni zabeleženi su primeri enformela, asocijativne apstrakcije (apstraktnog pejzaža), slikarstva akcije, geometrijske apstrakcije (geometrija kao težnja ka sintezi umetnosti, ka autonomiji slike ili kao struktura prostornih planova), lirske apstrakcije i slikarstva bojenog polja.

4.

Ovaj atlantidski versus ovde je dat veoma uslovno jer se radi o jednom istom procesu okrenutom modernom vizuelnom izrazu, kako u formi tako i u sadržaju, koji autentično predstavlja predlog za portret jedne epohe. Parametar univerzuma, naziv jedne slike na izložbi predstavlja manifest u malom. Veru u čoveka i progresivni rast njegovih duhovnih i materijalnih kapaciteta danas posmatramo kao deo neizbežno utopijskog projekta jednog sveta koji je na svom koncu ostao bez orijentira i u materijalnom i u duhovnom smislu.

Utvrđujući parametar svega stvorenog sobom, svojim telesnim i umnim sklopom, čovek moderne kao da je zaboravio da je i on stvorenje i da ga nužno određuju uslovi koji ga i telesno i umno nadilaze. Tu nedoumicu i glavni čvor svoje egzistencije moderni čovek je pokušao dobrim delom da razreši umetnošću koju je pretvorio u jedno od glavnih oruđa odbrane od besmisla.

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor
* Muzej Batinske bitke, depadansa Gradskog muzeja Sombor, biće mesto svečane promocije realizacije projekta prilagođavanja muzeja potrebama slepih i slabovidih lica. Projekat su finansirali Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i verske zajednice i Grad Sombor
 
U četvtak, 29. novembra godine u 15 časova u Muzeju Batinske bitke, u prisustvu članova Udruženja slepih Sombor i njihovih gostiju, biće predstavljena taktilna informaciona tabla sa Brajevim pismom, taktilna vitrina sa izloženim oružjem iz Drugog svetskog rata i kopijama jugoslovenskih odlikovanja dobijenih za učešće u NOR-u i taktilna reljefna karta Batinske bitke sa natpisima na Brajevom pismu.
 
Muzej Batinske bitke, uz Bezdan, je jedini u Srbiji koji omogućava slepim i slabovidim licima da se upoznaju sa muzejskm sadržajima prilagodjenim njihovim potrebama i na prikladan način. 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Gradski muzej Sombor

Batinska bitka ili Batinska operacija jedna od najčuvenijih bitaka Drugog svetskog rata, počela je 6. i trajala čak do 29. novembra 1944. godine, nazvana po selu Batina u Baranji na desnoj obali Dunava

Ova dugotrajna bitka odvijala se između jedinica Naorodnooslobodilačke vojske Jugoslavije NOVJ i sovjetske Crvene amirije CA s jedne i njemačkog Vermahta i njegovih saveznika s druge strane.

Prema nekim ocenama, bitka kod Batine je najveća bitka po količini snaga učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije. 

U znak sećanja na oslobodioce i saveznike, Gradski muzej Sombor prirediće svečanu izložbu "Heroji Sovjetskog Saveza - učesnici Batinske bitke" u nedelju, 11. novembra, na dan njenog početka pre sedamdeset četiri godine. Izložba u Muzeju Batinske bitke kraj Bezdana - depadansu Gradskog muzeja , biće otvorena u 11 časova. Tom prilikom biće pročitani tok operacije, ciljevi i rezultati Batinske bitke i na ruskom jeziku.

~ . ~
 
Izložba "Heroji Sovjetskog saveza-učesnici Batinske bitke" prikazuje 35 odlikovanih Crvenoarmejaca, vojnika 57. armije 3. ukrajinskog fronta, koji su iskazali izuzetnu hrabrost, požrtvovanje i komandne sposobnosti tokom bitke, od 6 - 29. novembra 1944. godine, u sadejstvu sa partizanskim jedinicama 51. vojvođanske udarne divizije. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa herojima čije junačke podvige je Prezidijum SSSR-a nagradio najvišim odlikovanjem. 
 
Podaci o herojima su prikupljeni u sovjetskim arhivama, arhivi Muzeja 57. armije iz Moskve i literaturi na ruskom jeziku, zahvaljujući istraživačkom daru Evgenije Vasić, Somborke rođene u Rusiji. Autor izložbe je Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor, prevodilac sa ruskog jezika prof. istorije Teodora Oparnica, a dizajn izložbe je delo Pavla Karabasila, višeg konzervatora somborskog Muzeja.
Dobro došli! 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Udruženje likovnih stvaralaca “Likovna grupa 76” priredila je veoma uspelu izložbu opštinske smotre likovnih stvaralaca

Milenko Buiša, selektor i predsednik ULIS "Likovna grupa 76" Sombor Zdravko Borojević prilikom samog čina otvaranja Opštinske smotre likovnih stvaralaca u Gradskom muzeju Sombor

U četvrtak, 15. avgusta u lepom izložbenom ambijentu somborskog Gradskog muzeja, pred velikim brojem ljubitelja likovne umetnosti dugogodišnji somborski stvaraoci okupili su se da još jednom, tradicionalno zaokruže novu etapu sopstvenog posvećivanja kičici, skulpturi, platnu, bojama…

Kako je na samom početku predsednik ULIS-a “Likovne grupe 76” Zdravko Borojević napomenuo, žiri je imao lep a ne baš jednostavan zadatak, da izabere 46 dela od 30 autora, članova ove grupe koja godinama na svojevrstan način daje likovni obol nadaleko čuvenom centru slikarstva Somboru. Iako različitih slikarskih žanrova, oni stapaju jednu celinu u nadasve skladnom umetničkom međurazumevanju.

Selektor Milenko Buiša se kratko zahvalio svim učesnicima ali i onima koji kako Somboru dolikuje, verno prate njihov rad.

Posetioci, a na otvaranju je uz umetnike - svoje prijatelje prodefilovalo čak stotinak Somboraca i gostiju, moći će da tokom naredne dve sedmice u Gradskom muzeju Sombor (Trg republike 4) uživaju u delima mnogih renomiranih slikara iz gotovo svih mesta somborske gradske zajednice.

Branka Panić pred svojim radovima

~ . ~

Svoja dela izložili su: Antun Krulić, Branka Panić, Vinka Gradinski, Dušan Potkrajac, Đerđi Šarić, Đurđina Marković, Živojin Gajić, Zdravko Borojević, Jadranka Narančić, Jovana Preradović, Ljubomir Jakovljević, Margita Poganj, Marija Turkalj Matić, Marija Maričić, Marija Šiling, Milan Momčilović, Milica Lukić, Milorad Rađenović, Nada Ivković, Robert Poganj, Saša Lovrenog (inače dobitnik specijalne nagrade na 18. smotri likovnog stvaralaštva Vojvodine), Svetlana Preradović, Svetlana Manojlović, Slavka Mikrut, Slavica Periškić, Sofija Vukičević, Spomenka Putnik, Stana Libić, Stipan Kovač i Cecilija Miler.

Dva svoja ostvarenja predstavlja i Slavica Periškić

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

Objavljeno u Kultura

* Učenici VII-4 razreda somborske Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo su 25. maja u trajanju jednog školskog časa sa svojom nastavnicom Nadom Ljepojević posetilii zložbu "Ko je Malvina Hofman?" u Gradskom muzeju u Somboru

(Zadovoljstvo na licima đaka i nastavnika škole Bratstvo Jedinstvo nakon značajnih novih istoriografsko-kulturoloških saznanja)

Tom prilikom su videli inešto potpuno novo, sagledavanje skulpture u virtuelnoj realnosti. Naime, skulpturu Sv. Franje na aktuelnoj izložbi "Ko je Malvina Hofman" moguće je videti uz pomoć kacige za virtuelnu urealnost“ (kako smo već izveštavali). Iz trodimenzionalne video slike je uz pomoć 3D štampača lik srpskog vojnika vraćen u “opipljivu realnost", a ovo je ujedno i svetska premijera projekta VR ALL ART (Umetnost u virtuelnom svetu) iniciranog radom na realizaciji izložbe.

Brankica Ćurčić, naš vodič kroz ovu nezaboravnu avanturu, nam je na ovom zanimljivom času ispričala biografiju poznate vajarke, interesantnim činjeničnim podacima upoznala sa delima i životom Hofmanove i na kraju smo uz njenu pomoć koristili kacigu za "virtualnu realnost" i pogledali "opipljivu realnost".

 (Istoričar umetnosti, domaćin u somborskom Gradskom muzeju đacima škole Bratstvo Jedinstvo Sombor Brankica Ćurčić, povela ih je kroz neobičnu avanturu)

Saznali smo da je Malvina Hofman Amerikanka koja je zadužila Srbiju! Volela je Srbiju, nesebično pomagala srpskoj deci tokom Prvog svetskog rata, a pričalo se i da joj se "srce ukrao" srpski pukovnik Milan Pribićević.

Dela Hofmanove su ustvari deo kampanje “Pomozite Srbiji”, a preporučujemo vam da uživate u ovoj jedinstvenoj izložbi i do 1. juna pogledate izabrane radove ove vajarke i da isprobate ovu virtuelnu avanturu kao i mi, đaci i nastavnici somborske gradske osnovne škole Bratstvo Jedinstvo.

Izložba koja je podsetimo, otvorena 10. maja, u somborskom Gradskom muzeju, zbog velikog interesovanja javnosti - umesto do 23. maja dokle je prvobitno predviđeno da će da traje, produžena je do 1. juna.

Naša saradnica, prof. Nada Ljepojević

Rubrika je objavljena u okviru realizacije i sprovođenja projekta na javni poziv sufinansiranja Grada Sombora, pod nazivom „Deco, zdravo – dvostruki multikulturalni Novi Radio Sombor za sve gradske i osnovne škole naseljenih mesta somborskog gradskog područja“. Korisnik sredstava, Udruženje PODIUM, izdavač Novog Radio Sombora putem kojeg ostvaruje imenovani projekat u oblasti informisanja građana od strane medija na području Grada Sombora, zahvaljujući sredstvima iz budžeta grada Sombora za 2018. godinu.

Objavljeno u Obrazovanje

* Izložba posvećena Velikom ratu koju nastojimo da opsežno pratimo kako i dolikuje značaju događaja i istoriografskim činjenicama a istovremeno i trajanju, sve do 23. maja u Gradskom muzeju Sombor, izazvala je veliku pažnju somborske javnosti i brojnih gostiju već prilikom samog otvaranju, 10. maja

Tople pozdravne reči najpre je u ime domaćina, uputio direktor Gradskog muzeja Branislav Mašulović, a za njim i Nataša Turkić direktorica Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor - supartnera ovog kulturološko-istorijskog projekta.

U ime Gradske uprave grada Sombora prisutne je pozdravio Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu obrazovanje. Najzad, obratio se, burno pozdravljen aplauzom, autor izložbe Vladimir Čeh, pojašnjavajući vrcavo, duhovito u svom stilu, ali pre svega jezgrovito informativno, posetiocima pojedinosti iz života glavne junakinje ove postavke, Malvine Hofman, Amerikanke koja je u Velikom ratu upoznala srpskog generala Milana Pribićevića, zavolela Srbiju, izradila plakat koji prevazilazi i okvire umetnosti i sada je nakon sto godina postala poznata, kako reče i sam autor. Ovaj uporni čuvar istorijskih vrednosti, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja Srbije, pozvao je sve zainteresovane da mu se pridruže i narednog petka, 18. maja kada će ponovo doći u Sombor koji je i sam zavoleo a u međuvremenu građani imaju dovoljno vremena da u Gradskom muzeju u Somboru se uvere u vrednost ove po mnogo čemu jedinstvene zbirke.

Kroz izložbu je potvrđena i urbana legenda, da je lik na plakatu "Srbiji je potrebna tvoja pomoć" koji je Malvina izradila 1917. godine i koji je naslovni lik same izložbe, u stvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojim su prebacivani vojnici na sahranu u Plavoj grobnici kod ostrva Vido. Malvina je isti lik iskoristila za skulpturu Svetog Franje Asiškog koja je predstavljena na izložbi u viruelnoj realnosti i koju ćete pomoću specijalnih naočara (fotografija iznad) za virtuelnu realnost, moći da doživite u potpuno novom iskustvu, kroz koje će vas voditi Brankica Ćurčić, mlada kustoskinja, istoričarka umetnosti, volonter u Gradskom muzeju Sombor.

Istoričarka umetnosti Brankica Ćurčić, mlada kustoskinja, volonter u somborskom Gradskom muzeju

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

Objavljeno u Gradski muzej Sombor
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…