Prikazivanje članaka po tagu EU

* Proširenje Evropske unije za Zapadni Balkan znači sigurnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i brži oporavak od aktuelne krize sa kojom se suočavaju evropske zemlje, ukazuje se u Deklaraciji Regionalne sindikalne mreže Solidarnost

Deklaraciju koja je usvojena povodom samita šefova 27 država članica Evropske unije sa šefovima zemalja Zapadnog Balkana koji je juče održan u Briselu, preneo je portal Nezavisnost.org.

- Smatramo da je proširenje EU neophodno i da su zemlje Zapadnog Balkana takođe deo te Evrope kao i Evropske unije. Proširenje EU za Zapadni Balkan znači sigurnost, stabilnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi tamo gde je to potrebno, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i bolji prosperitet, brži oporavak od trenutne krize sa kojom se evropske zemlje suočavaju - stoji u zajedničkoj Deklaraciji sindikalnih centrala Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje sarađuju u okviru Regionalne mreže Solidarnost.

Mreža Solidarnost koja funkcioniše u koordinaciji sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS) ukazuje da "produženo čekanje zemalja kandidata na vratima EU i blokade od strane država članica nisu povoljno rešenje ni za Evropsku uniju, ni za zemlje Zapadnog Balkana", te da je članstvo u Evropskoj uniji za zemlje Balkana egzistencijalni prioritet.

- Prednosti proširenja bile bi zaista značajne za region. Uključivanjem multikulturalnog regiona, EU će pokazati svoju posvećenost principu različitosti i ostati otvorena za sve Evropljane, bez obzira na njihovo kulturno ili versko poreklo. Sto je najvažnije, EU bi pokazala da je sposobna da bude moćan globalni akter - navodi se u dokumentu.

Mreža Solidarnost ukazuje da je situacija u Ukrajini pokazala "da su spoljna politika i bezbednost veoma važni i da u tom smislu EU treba da razmišlja o većem ujedinjenju".

- Pozivamo naše lidere da razmotre ovaj naš stav na sastanku. Takođe pozivamo naše lidere i EU da poštuju socijalni dijalog kao jedan od ključnih elemenata u obezbeđivanju ekonomskih i socijalnih prava. Uključivanje socijalnih partnera u ceo proces integracije kroz efikasan socijalni dijalog, mora biti stavljeno na listu prioriteta, kako bi se proces integracije odvijao najefikasnije. Pozivamo naše lidere da se efikasnije posvete sprovođenju reformi koje će se boriti za veću solidarnost, pravednije društvo, protiv korupcije, bolju demokratiju, bolje uslove života i veću društvenu jednakost, poštovanje zakona i njegovu punu primenu, za sprovođenje zelene politike - navodi se na kraju Deklaracije sindikalnog regionalnog saveta Solidarnost.

Članice Solidarnosti su Savez slobodnih sindikata Makedonije, Savez sindikata Makedonije, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Savez slobodnih sindikata Slovenije, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, Savez sindikata Republike Srpske, Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Savez sindikata Crne Gore i Unija slobodnih sindikata Crne Gore.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Godišnjica Šumanove deklaracije, kojom se obeležava Dan Evrope i slavi godišnjica mira i jedinstva u Evropi, jedan je od najznačajnijih i najvećih praznika Evropske unije. Tim povodom, u Novom Sadu, gradu koji je izabran za evropsku prestonicu kulture za 2022. godinu, 9. maja od 17 časova biće organizovan “Festival Evrope” na kojem će se predstaviti zemlje članice EU, Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije kao i Evropski Pokret u Srbiji

Tokom “Festivala Evrope” od 17 do 20 časova, prisutni će moći da vide i okuse sve što su članice EU pripremile za njih na svojim štandovima, ali i da se takmiče u košarci 3 na 3, u društvu poznatih reprezentativaca košarkaša i slobodnim bacanjima, da razvesele svoje najmlađe u kutku za decu ili osvoje interesantne nagrade u kvizu znanja o Evropskoj uniji.

Biće predstavljeni i mladi evropski umetnici iz Italije, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore i Albanije, čiji će pokretni mural, nastao u okviru inicijative “Umetnici u gostima”, tog dana biti zvanično prikazan na Trgu slobode u Novom Sadu.

Od 20 časopva počeće koncert “Bolji smo zajedno” orkestra “Western Balkans Youth Orchestra” koji okuplja 60 mladih muzičara iz Srbije i zapadnog Balkana pod dirigentskom palicom Desara Sulejmanija ,kojima će se na bini pridružiti specijalni gosti: Ivana Peters, Frajle, Ana Stanić, Zoe Kida, Bilja Krstić, Kiki Lesendrić i Stevan B. Karanac. 

Program koncerta obuhvata više muzičkih žanrova i uključuje dela klasične, filmske, rok, pop i etno muzike.

Svi programi u okviru proslave Dana Evrope su besplatni i otvorenog karaktera za sve posetioce.

Dan Evrope organizuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

 Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

prati: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Najveće evropske platformske kompanije, kao što su Uber i Delivero, ispunjavaju većinu kriterijuma Evropske unije zbog čega ih nesumnjivo treba smatrati poslodavcem sa svim obavezama prema svojim radnicima, umesto da ih tretiraju kao samozaposlene, pokazala je analiza Evropske konferencije sindikata (EKS)

Direktiva o radu digitalne platforme koju je Evropska komisija objavila u decembru prošle godine uključuje listu kriterijuma za utvrđivanje da li su radnici koje takva kompanija angažuje stvarno u radnom odnosu. Kompanija se smatra poslodavcem ako ispunjava najmanje dva od pet kriterijuma utvrđenih direktivom EU. Kako navodi EKS, ovi kriterijumi bi mogli bi da ponište poentu “pretpostavke” statusa zaposlenja koju je obećala Evropska komisija, kao i da otvore nove rupe u propisima koje bi platformske kompanije mogle da koriste kako bi nastavile da izbegavaju svoje obaveze prema radno angažovanim ljudima.

Analiza EKS je pokazala da su velike platforme Uber i Delivero među kompanijama koje ispunjavaju više od dva testa i koje bi zato trebalo da budu klasifikovane kao poslodavci sa svim obavezama prema svojim zaposllenima. Povodom rezultata sprovedene analize sekretar EKS Ludovik Voet izjavio je da će platformske kompanije naporno raditi i potrošiti veliki novac u nastojanju da pokušaju da prevare testove koje im je postavila EU kako bi zadržale poslovni model zasnovan na eksploataciji ljudi.

- Ne može biti jasnije da najveće evropske platformske kompanije treba smatrati poslodavcima. Ako se predložena direktiva EU na kraju ne bude primenjivala na velike platforme koje jasno funkcionišu kao poslodavci, koja bi bila svrha te direktive? - ocenjuje Voet. EKS ukazuje da „poslanici Evropskog parlamenta i ministri treba da zatvore “rupe u nacrtu zakona” kako bi osigurali da platforme ne mogu nastaviti da varaju radnike i preduzeća koja posluju po pravilima.

- Najbolja stvar koju platforme mogu da urade je da se konačno okupe za stolom sa sindikatima i pregovaraju o pristojnim platama i radnim uslovima za svoje radnike - zaključuje EKS, najveća sindikalna centrala u Evropi.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

PODRŠKA EVROPSKE UNIJE SOCIJALNOM STANOVANJU I AKTIVNOJ INKLUZIJI

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

* Sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji mogu se prijaviti za tehničku podršku putem javnog poziva programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ 

Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ (EU SHAI) objavljuju Javni poziv jedinicama lokalne samouprave (JLS) za dostavljanje prijava za pružanje tehničke podrške u razvijanju ili reviziji lokalnih stambenih strategija.

Cilj Javnog poziva je unapređenje kapaciteta do 30 JLS za razvoj ili reviziju lokalnih stambenih strategija i akcionih planova, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Proces je osmišljen tako da unapredi kapacitete JLS da identifikuju i analiziraju potrebe lokalnog osetljivog stanovništva.

Gradovi i opštine čije prijave budu uspešne, dobiće tehničku podršku u uspostavljanju opštinskih/gradskih multisektorskih radnih grupa i razvoju ili reviziji lokalnih stambenih strategija i akcionih planova. Takođe, podrška će biti obezbeđena i za uspostavljanje mehanizama za praćenje i evaluaciju implementacije strategija, razvoj procedura za saradnju lokalnih pružalaca usluga i lokalnih samouprava, kao i reorganizaciju gradova i opština kako bi se obezbedila jasno određena struktura ili zaposleni koji se bave pitanjima socijalnog stanovanja i komplementarnim merama aktivne inkluzije, ukoliko je to potrebno.

Javni poziv je otvoren za sve gradove i opštine u Srbiji, a rok za prijavu je 10. februar 2022. godine.

Sve informacije i dokumentacija za prijavljivanje dostupni su na internet stranici programa: 

https://social-housing.euzatebe.rs/rs/konkursi

Javni poziv se raspisuje u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji”, za koji je Evropska unija izdvojila 27 miliona evra. Program sprovodi UNOPS u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Nakon višegodišnje uspešne saradnje na različitim projektima i aktivnostima, deleći slične stavove i sa ogromnim entuzijazmom, nastavnici Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ u Somboru kroz neformalnu grupu „Aktivator“ nastavljaju sa aktivnostima kojima se trude da unaprede položaj i poboljšaju kvalitet života dece i mladih iz ugroženih grupa u našoj lokalnoj zajednici

U toku je realizacija projekta „Darvinovi istraživači“ koji je podržan je od strane EU* u okviru projekta „Zeleni inkubator“ koji sprovode Mladi istraživači Srbije zajedno sa Beogradskom otvorenom školom i Inženjerima zaštite životne sredine. Aktivnosti se oslanjaju na iskustveno učenje, organizuju se odlasci i boravak učenika u prirodi na različitim lokalitetima u gradu, u školskom dvorištu i u senzornom vrtu škole.

Učenici se podstiču da prate životni ciklus zasađenog biljnog materijala, da vode brigu o biljkama, uređuju školsko dvorište, takmiče se u baštovanstvu i sličnim korisnim aktivnostima. U saradnji sa Osnovnom školom Bratstvo Jedinstvo u Somboru realizovane su i kreativne radionice, na kojima su učenici od starih odevnih predmeta kroz proces sečenja, krojenja i modelovanja, izrađivali upotrebne predmete.

Ova aktivnost predstavlja primer ekološkog otiska koji osim osnovnog cilja zaštite životne sredine ima za cilj i razvoj saradnje, kooperativnog učenja, usvajanja veštine rada u grupi, toleranciju i preduzetnički duh. Neophodno je naučiti svakog učenika da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da taj uticaj najčešće nije mali koliko mislimo.

- U dodatku, pogledajte još nekoliko zanimljiv slajd-set fotografija -

Piše: Snežana Grozdanović

*(Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3,6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje

* Od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala se u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije, upozorila je Evropska konfederacija sindikata i zatražila hitno donošenje Direktive o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju

U poslednjoj deceniji u većini zemalja Evropske unije (EU) porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila Evropska konfederacija sindikata (EKS). Tim povodom najveća evropska sindikalna centrala pozvala je EU da što pre donese najavljenu Direktivu minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju i preduzme energične mere kako bi se nejednakosti smanjile. Izveštaj o „nejednakoj Evropi“ koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU.

Jaz je najviše povećan u Mađarskoj, zatim Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj, Italiji… Na drugom polu su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Austriji… Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji stoje iza ovog izveštaja.

Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 od 27 zemalja članica EU od 2000. godine kao rezultat politika koje vode EU i države članice koje su osmišljene da rad učine manje sigurnim. Nejednakost plata se povećala u 8 od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine. Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.

Dodaje se da bi povećanje minimalnih plata značajno smanjilo i jaz u platama između žena i muškaraca. EKS poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate. Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.

Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od „ekonomije koja radi za ljude“ koju je obećala Evropska komisija. - Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju - kazala je Linč.

Dopunila je da ne iznenađuju porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije. Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci - adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.

- Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisana ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi - naglasila je Ester Linč.

Novinar: S. Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 4

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…