Prikazivanje članaka po tagu Dan

* Dan Vojske Srbije - 23. april obeležen je prekjuče nizom manifestacija, u spomen na dan kada je na Cveti 1815. godine podignut Drugi srpski ustanak, koji predstavlja istorijsku prekretnicu u stvaranju moderne srpske države i vojske

Povodom najvećeg vojnog praznika, sa Savske terase na Kalemegdanu, u skladu sa naređenjem vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsednika Republike, Garda Vojske Srbije izvršila je počasnu paljbu sa 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa. Ovogodišnje aktivnosti povodom Dana Vojske Srbije, uz počasnu paljbu, upotpunili su i defile plovila Rečne flotile od Mosta na Adi do Pančevačkog mosta i nalet vazduhoplova Ratnog vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbrane. Okupljene građane pozdravile su posade višenamenskih, patrolnih, desantnih i pomoćnih brodova, aviona i helikoptera Vojske Srbije.

Dan Vojske Srbije je obeležen i u komandama, jedinicima i ustanovama Vojske Srbije svečanim skupovima i postrojavanjem jedinica, uz uručenje pohvala i nagrada najistaknutijim pojedincima.

Sada već tradicionalno, u okviru obeležavanja praznika održani su i promenadni koncerti Reprezentativnog orkestra Garde i Vojnog orkestra „Niš“ centralnim gradskim ulicama Beograda i Niša. Građani su tom prilikom mogli da uživaju u melodijama poznatih srpskih marševa i koračnica.

- Dodatak rubrici: galerija atraktivnih slika -

Izvor: https://www.vs.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Svetski je dan kulture, 15. april. Kao što smo najavljivali, izveštavali tako i na današnji, sam ovaj dan - najznačajniji datum kada s razlozima u čitavom svetu se veliča njena uzvišenost, gospođa kultura, posvećujemo i ovu reportažu u slici pretežno, pa i reči. Oboje, to ovaj datum, zaslužuje. Naš maestro umetničke fotografije, saradnik, solidarac - uvek, Petar Zambo, ovim setom srećnom duplom brojkom „3“, sa, dakle, 33 gotovo „nasumce“ odabrane, po ko zna koji put dokazuje da jedna slika ima, bezbroj reči kojima govori

Uživajte uz kolaž na naslovnoj, i sa svih 33 u foto slajdovima u galeriji ispod ovih reči. Na stranicama vašeg i našeg portala Novog Radio Sombora, poštovane čitateljke i čitaoci, prvo vam se zahvaljujemo na pažnji kao i na tome što sa tolikim brojem, već iznad nekoliko hiljada pregleda, jednako učestvujete sa nama u ovoj priči.

Ona nema kraja jer kultura je uvek bila, jeste i ostaće, naša svakodnevica, skupna stvarnost, taj svetli putokaz zajedničke budućnost na koju smo i ovoga puta, mi iz nekoliko zemalja, potvrdili u tom Somboru, vetrovite ali više no tople subote 9. aprila gospodnje 2022, uživali, voleli se, u zajedničkom zagrljaju ostadosmo za ono sutra na koje smo kako smo i poželeli, jednostno - "osuđeni".

I zato, podsetimo se:

-----------

*Svetski dan kulture obeležava se 15. aprila u mnogim zemljama širom sveta u znak sećanja na taj datum 1935. godine kada je u Vašingtonu potpisan Sporazum o “očuvanju umetničkih i naučnih tvorevina i istorijskih spomenika”, koji je u međunarodnoj pravnoj praksi poznat kao Rerihov pakt.

Inicijativu da se dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunarodni dan kulture, koju je pokrenula 1988. godine društvena organizacija Međunarodna liga zaštite kulture, počeo je da realizuje 1996. godine Međunarodni centar “Rerih”.

U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija nekoliko zemalja sa svih kontinenata, osnovan je Pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta.

Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja. Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao: “Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.

-----------

Idući tom smernicom Reriha, usudili smo sa da 2017. godine baš na taj dan (15. april) obeležimo u Somboru, kao prvi u Srbiji, Svetski dan kulture. Tri puta uživo, u ambijentu svečane sale somborske zgrade Županije-Gradske uprave, a potom dva puta zaredom online, usled već dragom Bogu hvala, korone iza nas i eto nas ponovo, po 6. put zajedno, ko što reče Rerih, na putu multietničko-internacionalnih niti koje kroz kulturu sve čvršće vežemo poput užeta onog netaknutog, na krmi bilo kojeg broda na kojem zajedno plovimo površinama Panonskog mora bilo gde na pučini s koje se oslanjamo ne njegove somborske daleke obale i mirne luke i nasmejane rive. Onakve, kakvi smo i mi.

Muzička dama Sombora i Srbije, Škola srednje i osnovne, ove umetničke struke, beše nam ovogodišnji domaćin. Uz Gradski muzej Sombor i Gradsko udruženje penzionera Sombor, verujemo, da su naši gosti iz Republike Mađarske i Bosne i Hercegovine otišli kućama zadovoljno, da smo ćemo ih vratiti da i oni u našoj metropoli zelenili dalje razvijaju sopstveni osećaj i ulogu domaćina. Na Pecinim fotografijama, eto uverite se u to.

Hvala svima, u ime Svetog trojstva organizatora, Granskog sindikata KUM-Kultura, umetnost, mediji „Nezavisnost“, Udruženja „PODIUM“ i Novog Radio Sombora.

-----------

*Projekt Sporazuma dobio je ogroman publicitet i naišao na širok odjek u svetskoj javnosti.

Podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo.

U okviru tog sporazuma, prihvaćen je zaštitni znak koji je sam Rerih predložio i koji je trebalo da nose zaštićeni objekti kulture. Taj znak je bila Zastava sveta na kojoj su bila nacrtana tri kruga koja se dodiruju i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostignuća čovečanstva okružena točkom večnosti.

U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara i poštovanja koje im treba ukazivati. Zaštita kulturnih objekata ima u Paktu Reriha obavezujući karakter i ne može biti oslabljena razlozima o vojnoj neophodnosti koja snižava efikasnost očuvanja kulturnih dobara u uslovima ratnih sukoba.

Pakt Reriha bio je iskorišćen kao osnov mnogih dokumenata o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.

Među njima su i akti UNESKO-a - Konvencija o zaštiti kultunih dobara u slučaju oružanog konflikta, usvojena u Hagu 1954, Konvencija o merama usmerenim ka zabrani i predupređenju nezakonitog uvoza, izvoza ili prenošenja prava svojine nad kulturnim dobrima, doneta u Parizu 1970, zatim Konvencija o očuvanju svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, proklamovana u Parizu 1972…

******

Post festum

*Kasnije su ideje Rerihovog pakta preuzete u Opštoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti (2001), Deklaraciji o sprečavanju namernog rušenja kulturnog nasleđa, koju je 2003. usvojio UNESKO, Konvenciji o očuvanju i podsticanju raznovrsnih formi kulturnog izražavanja UN (2005) i mnogim drugim međunarodnim dokumentima.

******

*Iz biografije Reriha

Nikolaj Rerih je rođen 9. oktobra 1874. u Sankt Peterburgu, a umro je 13. decembra 1947. u Indiji.

Bio je slikar, filosof, pisac, društveni radnik.

Stvorio je oko 7.000 slika od kojih se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta. Napisao je i oko 30 književnih radova, a više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.

Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima i je i Jugoslovenski orden svetog Save. Bio je vitez ruskog ordena svetog Svetislava, svete Ane i svetog Vladimira, vitez francuske Legije časti, vitez švedskog kraljevskog ordena Polarna zvezda.

*(Branko Rakočević)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Mart je mesec kada se mnogobrojnim aktivnostima obeležava 20. mart - Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Na taj način se skreće pažnja javnosti na raspostranjenost bolesti i na podizanje svesti žena o značaju preventivnih pregleda u ranom otkrivanju bolesti

Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva. Samim načinom lečenja, koje je kraće i efikasnije, podiže se kvalitet života obolelih i lečenih žena.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje skoro 1.700.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. Prema najnovijim procenama SZO i Međunarodne agencije za istraživanje raka, samo u Evropi je obolelo više od pola miliona žena od raka dojke. Procenjena stopa obolevanja u Evropi je iznosila 74,4/100.000 žena. Srbija se sa procenjenim stopama nalazi na 20. mestu u odnosu na 40 evropskih zemalja. Žene u Srbiji se nalaze u srednjem riziku obolevanja od ove vodeće maligne lokalizacije.

Prema istim procenama, 137.000 žena je umrlo u Evropi od raka dojke i procenjena stopa mortaliteta iznosila je 14,9/100.000. Žene u Srbiji nalaze se u visokom riziku umiranja od raka dojke. Srbija se sa procenjenim stopama mortaliteta u odnosu na 40 evropskih zemalja nalazi na prvom, odnosno drugom mestu zajedno sa Crnom Gorom.

Rak dojke je vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji je registrovano 4494 novoobolelih i 1766 umrlih žena od raka dojke. Stopa obolevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 67,2 na 100.000, a stopa umiranja 20,7 na 100.000 žena.

U odnosu na prethodni period, zabeležen je porast uzrasno-specifičnih stopa obolevanja od 40. godine života, a najviše stope obolevanja su zabeležene u najstarijim uzrastima - od 60. do 74. godine života. Kada govorimo o umiranju od malignih tumora dojke primećuje se blagi porast već u uzrastu od 45. godine, ali najviše stope umiranja su i dalje u uzrastima od 55. do 74. godine života.

Visoke stope obolevanja u uzrastima od 55. do 74. godine prate u istim uzrastima i visoke stope umiranja, što najverovatnije govori o kasnom javljanju žena tog uzrasta, kada je maligna bolest već u uznapredovalom stadijumu, odnosno već su prisutne udaljene metastaze na susednim organima.

Rak dojke je jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji. Meren godinama izgubljenog života rak dojke je na 3. mestu kao uzrok smrti kod žena starosti 45–64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.

Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, pa su dometi primarne prevencije, u tom smislu, limitirani. Imajući tu vrstu ograničenja u vidu, kao jedino dokazano efikasno rešenje za smanjenje stope umiranja od ove bolesti nameće se njeno rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija. Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.

Peti ciklus organizovanog skrininga raka dojke je u toku. U 2021. godini pregledano je ukupno 29.514 žena i otkriveno je 39 karcinoma. U organizovanom skriningu učestvuje 35 opština, kao i dva mobilna mamografa.

Instituti i zavodi za javno zdravlje širom zemlje u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava organizuju promotivne aktivnosti kako bi uticali na to da što veći broj žena obavi preventivni pregled u cilju ranog otkrivanja raka dojke. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je očuvati zdravlje i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

Mobilni mamograf čiji rad organizuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku Ministarstva zdravlja, od 15. do 31. marta se nalazi na lokaciji Carigradski drum, na Kalemegadanu i vrši preglede za sve zainteresovane žene uzrasta od 45 do 69 godina sa teritorije Grada Beograda.

Akcija je organizovana kako bi na najbolji mogući način, u susret Nacionalnom danu koji se obeležava 20. marta, podsetili naše sugrađanke koliko je važan mamografski pregled. Takođe, tog dana ćemo brojnim aktivnostima ispred samog mamografa obeležiti navedeni dan.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Zdravstvo

* Dan ljudskih prava obeležava se svake godine 10. decembra - na dan kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (UDHR)

UDHR je dokument od prekretnice, koji proklamuje neotuđiva prava na koja svako ima pravo kao ljudsko biće - bez obzira na rasu, boju kože, veru, pol, jezik, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinski, rođeni ili drugi status . Dostupan na više od 500 jezika, to je najprevođeniji dokument na svetu.

Tema ovogodišnjeg Dana ljudskih prava odnosi se na „Jednakost“ i član 1. UDHR –a

 „Sva ljudska bića su rođena slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima

Principi jednakosti i nediskriminacije su u srcu ljudskih prava. Jednakost je usklađena sa Agendom 2030 i sa pristupom UN-a koji je izložen u dokumentu Zajednički okvir o neostavljanju nikoga iza sebe: jednakost i nediskriminacija u srcu održivog razvoja.

Ovo uključuje rešavanje i pronalaženje rešenja za duboko ukorenjene oblike diskriminacije koji su pogodili najugroženije ljude u društvima, uključujući žene i devojčice, autohtone narode, ljude afričkog porijekla, LGBTI osobe, migrante i osobe sa invaliditetom, između ostalih.

Jednakost, inkluzija i nediskriminacija, drugim rečima – pristup razvoju zasnovan na ljudskim pravima – je najbolji način da smanjimo nejednakosti i nastavimo naš put ka realizaciji Agende 2030.

 

Where, after all, do universal human rights begin? In small places, close to home -- so close and so small that they cannot be seen on any maps of the world. Unless these rights have meaning there, they have little meaning anywhere. Without concerted citizen action to uphold them close to home, we shall look in vain for progress in the larger world."

Eleanor Roosevelt

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

~ . ~

Piše : Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* U ponedeljak, 15. novembra sa početkom u 11 časova održana je svečana akademija povodom proslave dana Pedagoškog fakulteta u Somboru

Svečanost je otvorena intoniranjem himne „Bože pravde“, nakon čega se prisutnima obratio dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru prof. dr Saša Marković. Hor Pedagoškog fakulteta izveo je i kompoziciju „Ovo je Srbija“, pod dirigentskom palicom prof. dr Biljane Jeremić.

Nastavak svečanosti obeležen je mislima Isidore Sekulić, znamenite učenice nekadašnje somborske Preperandije, prethodnice današnjeg Pedagoškog fakulteta u Somboru. Citate velike srpske književnice govorile su prof. dr Nataša Gojković i studentkinja masterskih studija Milana Rajšić, dok je neke od stihova otpevala asistentkinja Miona Ilić uz klavirsku pratnju asistentkinje Marine Milošević.

- Dodatak, set slajd-fotografija u galeriji rubrike -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje
sreda, 27 oktobar 2021 08:29

Podunavski dan Janoša Hercega

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje književnu manifestaciju Podunavski dan Janoša Hercega. Svečano uručenje Književne nagrade Janoš Herceg ovogodišnjem laureatu Hász Róbertu, biće priređeno u petak, 5. novembra sa početkom u 18 časova

Nakon svečanog uručenja Književne nagrade Herceg Janoš (Nagrada je umetničko delo akademskog vajara Petera Mrakovića, dobrotvor nagrade ZR Pele iz Sivca) sledi razgovor sa dobitnikom nagrade, Hász Róbertom. Učesnici manifestacije osim laureata biće Balázs Attila i L. Móger Tímea.

Program će biti održan u sali Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, Trg cara Lazara broj 3. Pokrovitelj manifestacije je Grad Sombor.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnimvet mehanizmima)
Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 10

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…