* Petnaesti jubilarni filmski festival Slobodna zona biće održan od 7. do 12. novembra u sedam bioskopskih dvorana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu

Iz filma Stiga Laršona Čovek koji se igrao vatrom

Festival će u četvrtak, 7. novembra svečano otvoriti film Areta Frenklin - Amazing Grace u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.

Promo video festivala: https://youtu.be/xRnAyO6jWL4

Areta Frenklin - Amazing Grace je jedinstveni filmski dokument o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena. Samo postojanje ovog filma je pravo čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma gde su neke od muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao tog davnog vikenda u Los Anđelesu.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=lJRxiTTimdE

Gledaoce očekuje još uzbuđenja. Domaća premijera filma Dnevnik Diane Budisavljević je takođe jedan od važnih trenutaka festivala, a za ovaj višestruko nagrađivani film vlada veliko interesovanje. Rediteljku filma Danu Budisavljević publika Slobodne Zone već poznaje, njen film Nije ti život pjesma Havaja prikazan je sa velikim uspehom na Slobodnoj Zoni 2012. godine.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=LwwcrLwkFRw

Ovogodišnji program Slobodne Zone obeležiće filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom kultnom romanu Jadnici, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i brutalne nemire iz 2005. godine.

Reditelj Lađ Li je za filmski debi inspirisan Igoovim klasikom Jadnici 

Njegov igrani prvenac Jadnici u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos između lokalnog stanovništva i policije. Film je dobitnik velike nagrade žirija (Grand Prix) na ovogodišnjem festivalu u Kanu.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=W7d3Q1QxckY

Novi programski segment na festivalu EU Zona promena posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u Evropskoj uniji od narastajućih socijalnih tenzija. Brexita, pitanja migranata i porasta desnih populističkih pokreta.

Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena Izbačeni bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas - sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava - pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=0y-PcZbPjNs

Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen televizijskom serijom The Bridge (Most), stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=892T6UA5zso

Ova tri filma biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.

U okviru programa Horizonti Balkana publiku očekuje još jedan muzički dokumentarac. Reč je o filmu reditelja Andreja Korovljeva Tusta. Reditelj nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule.

Zanimljivi detalji u dokumentarcu o Branku Črncu Tusti

Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=gyeQ11CVr_c

Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.

U okviru međunarodne selekcije publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia Guzmana. Posle filmova Nostalgija za svetlošću i Sedefno dugme, Guzman se u filmu Kordiljeri snova okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti. Publika Slobodne Zone će Guzmanov prethodni film Sedefno dugme moći da pogleda u okviru ovogodišnjeg specijalnog programa Najbolje od Slobodne Zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.

Slobodna Zona - promo plakat

Borba za ženska prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+ u okviru koga će biti organizovane srednjoškolske projekcije.

Osim već tradicionalnih programskih linija posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne Zone i 30 godina od pada Berlinskog zida. U dvorani Jugoslovenske kinoteke publiku očekuju filmovi kao što su Nebo nad Berlinom, Život drugih i Barbara, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja festival pod nazivom Najbolje od Slobodne Zone20.000 dana na zemlji, Dugme od sedefa, So zemlje i Hana Arent.

Vredan pomena je i specijalni programski segment U fokusu. U okviru njega biće prikazani neki od najznačajnijih filmova kanadskog reditelja Denisa Kotea uključujući i njegov najnoviji film Antologija gradova koji nestaju. Denis Kote će biti gost festivala i održaće master klas predavanje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Karte su u prodaji na blagajnama Dvorane Kulturnog centra (DKC), Doma omladine Beograda (DOB), Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.

Dobro došli u Slobodnu Zonu!

_____________________________

freezonebelgrade.org

facebook.com/slobodnazona

instagram.com/slobodnazona

twitter.com/slobodna_zona

youtube.com/user/SlobodnaZona

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura
ponedeljak, 07 oktobar 2019 19:54

Dani Smiljane Mandukić ovog oktobra u Beogradu

* Drugi deo umetničko-edukativne manifestacije posvećene velikoj koreografkinji Smiljani Mandukić počinje u petak, 11. oktobra u Bitef teatru predstavom „Teorija struna” i trajaće dva dana. Pred svaki program će biti održan flešmob „Trgovi plešu“ gde će svi imati priliku da uživaju i priključe se plesnim pokretima Smiljane Mandukić, na Trgu Mire Trailović

Petak, 11. 10. u 20 časova: TEORIJA STRUNA

Nakon predstave sledi razgovor sa učesnicima

Predstava „Teorija struna“ nastala je kao rezultat ko-autorskog rada žena starosne dobi između 50 i 60 godina, koje su nekada plesale u studiju Dubravke Maletić, nekadašnje igračice i učenice Smiljane Mandukić.

Sada, 30 godina nakon poslednjeg zajedničkog nastupa, okupile su se kako bi promišljale o sebi, promenama koje su se u međuvremenu dogodile, svojoj poziciji u društvu koje se takođe menja, očekivanjima od „žene određene dobi“ na koja ne pristaju i svojim intimnim pričama o kojima žele da govore.

Teorija struna: Foto Maja Ven

Ovaj ples je izvođenje stalne tenzije između opštih slika o ženi i specifičnosti ličnih istorija, stremljenja, odnosa prema sebi i životu. Teorija struna (koja se razvila u okviru fizike kao pokušaj opisivanja svih poznatih osnovnih sila i stanja materije) se koristi kao metafora "ženskog principa" i zajedništva, ali se rizomatski otvara i za drugačija čitanja.

Predstava je nastala u produkciji Centra za umetnost pokreta PERPETUUM. Koncept i dramaturgija: Marko Pejović. Koreografija i izvođenje: Branka Baretić Milenković, Danijela Radosavljević Pantić, Marina Nisić Maraš, Stanislava Maksimović Raičević, Svetlana Mojsilović Đurović.

~ . ~

Subota, 12. 10. u 18 časova: IVERJE

Premijera dokumentarno umetničkog filma

Nakon prikazivanja sledi razgovor sa učesnicima

U junu ove godine u Bitef teatru premijerno je izvedena plesna predstava „Iverje“ u okviru junskih „Dana Smiljane Mandukić“. Početna tačka procesa rada na predstavi je bila anamneza tri generacije članova porodica Kojadinović, Đorđević, Minić i Gallon, neizlečivo zaraženih igrom.

Plesni susret 20-godišnjeg Andrea Gallona, igrača Orlando Baleta (SAD) i njegove bake Natalije Đorđević, stare 95 godina, nekadašnje igračice Smiljane Mandukić i kasnije balerine u Narodnom pozorištu, kao i igrača više generacija, pokušaće da odgovori na pitanja: Da li postoji genetsko pamćenje pokreta? Da li se ljubav ka igri prenosi sa generacije na generaciju? Koja su fizička ograničenja koje godine donose, i da li se može jednako uzbudljivo i nadahnuto igrati rukama, glavom, očima?

Iverje: Foto Lidija Antonović

Sam proces rada na predstavi, kao i predstava i intervjui sa učesnicima zabeleženi su kamerom Milutina Labudovića. On, zajedno sa rediteljkom i koreografkinjom predstave Sanjom Krsmanović Tasić potpisuje režiju ovog filma. Jugoslav Hadžić je autor muzike.

Film „Iverje“, nakon filma „Telo pamti“ nastalog u prošlogodišnjoj produkciji „Dana Smiljane Mandukić“ i Umetničke Utopije, ima kao misiju očuvanje nematerijanog plesnog nasleđa savremene umetničke igre u Srbiji.

U filmu igraju i govore: André Gallon, Natalija Đorđević, Jelena Minić Gallon, Gordana Kojadinović Balić, Danica Gallon, Ljupče Đorđević, Sara Tasić, Divna Petrović.

Članovi grupe „Starogradska Srbija”: Stanislav Rakulj, Katarina Latinović, Voja Zlatanović, Bilja Ilić, Dragoljub Denić, Dušica Aleksov, Božidar Pribaković, Vesna Uskoković.

U filmu se koriste delovi baleta „Krcko Orašćić” („Щelkúnčik”) Petra Iljiča Čajkovskog, kao i varijacija iz baleta „Gusar” („Le Corsaire”) Adolfa Adama.

Predstava i film IVERJE su deo projekta Plesa zajednice koji je pokrenut na prvim „Danima Smiljane Mandukić“ 2017. godine.

~ . ~

Subota, 12. 10 u 20 časova: VRTENJE - Esej u pokretu

Priču o svojih 37 godina života na sceni Sanja Krsmanović Tasić će ispričati plesom i glumom kroz vrtenje, povezujući i isprepletajući umetničke, filozofske, spiritualne, antropološke i druge aspekte veštine koju razvija i usavršava više od 25 godina.

Forma predstave je esej u pokretu koji će sadržati fusnote, sastavni deo svakog eseja, koje će birati publika, time određujući sadržaj predstave, jer sve fusnote neće imati mogućnost da budu otkrivene tokom ograničenog vremena trajanja eseja-predstave.

Vrtenje: Foto Đorđe Tomić

Ovo je autorkin peti pozorišni esej nakon predstava „Priče hleba i krvi“, „O s(a)vesti“, „Sestre po oružju“ (Novi Zeland/Srbija) i „Smiljana Mandukić - Esej u pokretu“.

„Dani Smiljane Mandukić“ održani su prvi put u junu 2017. godine povodom četvrt veka od smrti te umetnice.

Manifestacija je osmišljena kao vid edukacije novih naraštaja o ličnosti i delu te važne koreografkinje, ali i zbog arhiviranja, digitalizovanja i čuvanja od zaborava važnog segmenta istorije i tradicije srpske umetničke igre, kao i zbog vidljivosti i podrške aktuelnim i budućim domaćim umetnicima, igračima i koreografima savremene igre.

Cilj projekta je podsećanje na život i delo Smilje Mandukić, na njenu ulogu i značaj u etabliranju savremene igre u Srbiji, ali i poziv na preispitivanje i kritički osvrt na položaj i situaciju savremene igre u Srbiji u 21. veku, na situaciju savremenih i samostalnih umetnika iz oblasti plesa onda i sada.

~ . ~

Smiljana Mandukić (1908-1992), plesačica, koreografkinja i plesna pedagoškinja, jedna od začetnica savremene umetničke igre u Srbiji.

Rođena je u Beču, ali je živela je stvarala u Beogradu, gde je osnovala i više od tri decenije vodila plesnu trupu Beogradski savremeni balet Smiljane Mandukić, u okviru koje je ostvarila više desetina vrednih koreografija.

Autorka je knjige „Govor tela“ o svom konceptu rada na pokretu.

Umetnički i pedagoški rad Smiljane Mandukić obeležio je mnoge stvaraoce i pedagoge savremene umetničke igre na domaćoj sceni. Udruženje baletskih umetnika Srbije od 2012. godine dodeljuje nagradu „Smiljana Mandukić” za najbolju interpretaciju savremene igre.

~ . ~

Još jedna atraktivna scena iz predstave Teorija struna: Foto Maja Ven

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Veleposlanstvo Republike Hrvatske objavilo Odluku o dodjeli financijskih sredstava organizacijama hrvatske nacionalne manjine koje produciraju medijske sadžaje

Na stranici Veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu objavljena je Odluka o dodjeli financijskih sredstava organizacijama hrvatske nacionalne manjine koje produciraju medijske sadržaje za 2019. godinu.

Sredstva su dobili: Udruga novinara, ,Cro-info" Subotica za TV i Internet program na hrvatskom jeziku 35.000,00 kuna, Hrvatska udruga novinara ,,Kro-njuz" Subotica za Radijski program na hrvatskom jeziku 30.000,00 kuna, Udruga Hrvatska nezavisna lista Subotica Nove vijesti na hrvatskom jeziku i Mjesečnik Hrvatske novine 15.000,00 kuna, Udruga ,,Marija" Novi sad Sve o Srijemu na jednom mjestu Radio Marija za hrvatski puk Srijema - Vojvodine i Novi Sad je i Moj grad - 30.000,00 kuna.

Ivan Karan

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Vijesti dana

* Novi Radio Sombor donosi vam eksluzivnu reportažu sa 54. Sajma automobila u Beogradu

Ferari Portofrino na štandu SAT revije

Na jednoj od najpopularnijih sajamskih manifestacija u regiji i ovoga puta je predstavljen veliki broj auto-moto dilera, prodavaca i proizvođača rezervnih delova i opreme, kao i predstavnici kolega iz SAT medija grupe, koju je donedavno vodio mag autonovinarstva Mirko Alvirović, a koju sada sa uspehom vodi njegov sin Mladen, sa kojima smo imali vrlo otvoren i prijatan razgovor, kao i predstavnici Škole bezbedne vožnje NAVAK.

Jedini "mali problem" imali smo upravo na poligonu NAVAK-a gde smo zakasnili 5 minuta na prijavu za vožnju, pa nas nisu pustili iako smo nagovestili da smo novinari, da nismo iz Beograda i da ne možemo da dođemo sledećeg dana; inače sve pohvale službenici DDOR-a koja nam je izašla u susret, dajući nam vaučer za vožnju, kada smo rekli da smo novinari Novog Radio Sombora. Sajam inače traje od 21. do 30. marta u halama 1, 1A, 2, 3, 3A, 4 i 5.

Oldtajmeri na mercedesovom štandu

Na Sajmu kao i svake godine i kao po nekom pravilu, prvo "odu" najskuplja vozila vredna i više od 200.000 evra. Već je prodat Mercedes AMG-GTR, i to klijentu iz Bosne i Hercegovine, a u G klasi prodat je Mercedes AMG G-63. Takođe, kupljen je i "G-500" odnosno S-klasa kupe. Prodati su i BMW X7 i BMW 760LI. Takođe, otišla je i serija BMW 8, ali ne u kabriolet verziji.

Postoji veliko interesovanje za Rols-Rojs Kulinan, ali još se čeka prvi i - pravi kupac. Ipak, treba imati u vidu da ovaj automobil sa odgovarajućom opremom košta više od 400.000 evra, naglašavaju u zastupništvu BMW-a za Srbiju; takođe i dva najluksuznija četvorotočkaša na štandu Poršea već nose oznaku "sold". Prodat je i Bentli kontinental, koji košta sa PDV-om 270.000 evra, a kupac postoji i za Porše 911 Kareru.

Sajam ipak karakteriše gotovo neočekivano mali broj pravih kupaca, dolaze uglavnom preprodavci i uvoznici polovnih automobila, da vide koja se vozila najviše traže da bi ih uvozili. Zašto bi neko dao za nov auto bez dodatne opreme 10.000 evra, kada može za tri hiljade evra da sebi priušti automobil, "star" svega nekolko godina - iz uvoza sa "full opremom".

Što se tiče novih vozila, najviše idu Citroeni, Pežoi i Tojote, tako da možemo očekivati da će se ista vozila kao "polovnjaci" najviše uvoziti u Srbiju tokom narednog perioda, zaključuju naš razgovor kolege iz SAT medije.

Tekst i fotografije: Srdjan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

* Hrvatski građanski savez iz Novog Sada uputio je priopćenje za javnost koje prenosimo u cijelosti:

Na Drugoj redovitoj skupštini Hrvatskog građanskog saveza koja je održana 15. rujna 2018. godine u Novom Sadu izabrano je novo čelništvo udruženja. Po drugi put, na period od dvije godine, za predsjednika izabran je dr sc. Tomislav Stantić, a za članove/ce Izvršnog odbora: Stanko Krstin (Novi Sad), Vesna Zelenika (Sombor/Bezdan), Marija Srdić (Novi Sad), Igor Prka (Beograd) i Milovan Dunđer (Beograd). Skupština je donijela odluku da će Hrvatski građanski savez, uprkos izrazito nepovoljnom ozračju unutar zajednice Hrvata u Srbiji koju karakterizira manjak demokratskog kapaciteta, aktivno i dalje podržavati učešće svojih članova/ca u izborima za Hrvatsko nacionalno vijeće koji će biti održani 4. studenog ove godine Takođe, da će nastaviti i u narednom periodu pružati podršku svojim simpatizerima i istomišljenicima u prikupljanu potpisa za elektore i da će nastaviti da ohrabruje nove, mlade ljudi u zajednici da se po prvi put kandidiraju i postanu elektori na izborima za HNV. Kao organizacija koja je pokrenuta sa ciljem da radi na jačanju demokratskih procesa unutar hrvatske manjinske zajednice ali i društva u cjelini, rad na ostvarenju naše misije ocjenjujemo i dalje kao izrazito težak, ali za nas jedini mogući. U Novom Sadu, 15.rujna 2018.

Predsjednik dr.sc.Tomislav Stantić

Bilježi: Ivan Karan

Objavljeno u Vijesti dana
subota, 18 avgust 2018 17:34

Somborski VeloArt: Za dečiji osmeh

* U vremenu od 4. do 15. avgusta, članovi Udruženja građana “VeloArt” Sombor, Milan i Dušan Obradović i Aleksandar Kovač, su sa svojim biciklima prešli 1.000 kilometara putevima kroz Srbiju. Cilj putovanja, osim onog rekreativnog imao je i humanitarni karakter

Naime članovi VeloArt-a u saradnji sa Udruženjem “Uvek sa decom” iz Beograda koje pruža pomoć deci koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, na svojim putovanjima ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju deca i mladi oboleli od raka, tokom svoje borbe sa bolešću, te pozivaju ljude sa kojima se usput sreću da pokažu svoju humanu stranu i da slanjem SMS poruke sa sadržajem 7175 na broj 7175 pomognu u lečenju dece. 

Humanitarnu priču o našim malim a hrabrim junacima, članovi “VeloArt-a” su zakotrljali iz Sombora i proneli kroz sledeće gradove i mesta: Kula - Zrenjanin - Vršac - Bela Crkva – Djerdap – Donji Milanovac – Majdanpek – Zaječar - Rtanj - Soko Banja - Kruševac - Kraljevo - Čačak – Gornji Milanovac – Lajkovac - Ub – Šabac - Sremska Mitrovica - Banoštor - Čelarevo – Odžaci, da bi putovanje završili u svom Ravangradu.

Ono što je ostalo najupečatljivije na putovanju, sem naravno prirodnih lepota Srbije kroz koje su prošli članovi “VeloArt-a” jeste to da su svi ljudi koje su sreli usput, veoma pozitivno pratili akciju, te videvši našu zajedničku zastavu, prilazili su i dodatno se raspitivali, a na kraju uzimali svoje mobilne telefone i slali SMS. 

Ovo je samo jedna u nizu humanitarnih akcija koje sprovode članovi “VeloArt-a”, a podsećamo da se naš Ivan Mladenović, nalazi na istoj misliji. On je još 12. maja iz Šida, započeo svoje putovanje posvećeno deci, dugačko 12.000 km, do Pekinga i trenutno je na domak cilja, stigao je do prestonice Mongolije, Ulan Bator. 

Ovim putem “VeloArt” poziva sve ljude dobre volje, i one koji voze i one koji ne voze bicikl, da pokažu svoju humanu stranu i da slanjem bar jedne SMS poruke sa sadržajem 7175 na broj 7175, po simboličnoj ceni od 100 dinara, pomognu da mališanima koji se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, izmamimo bar jedan mali osmeh na lice. Za početak je i to ponekad dovoljno.

Beleži: Miloje Mikica Tomić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je objavljena u okviru realizacije i sprovođenja projekta na javni poziv sufinansiranja Grada Sombora, pod nazivom „Deco, zdravo – dvostruki multikulturalni Novi Radio Sombor za sve gradske i osnovne škole naseljenih mesta somborskog gradskog područja“. Korisnik sredstava, Udruženje PODIUM, izdavač Novog Radio Sombora putem kojeg ostvaruje imenovani projekat u oblasti informisanja građana od strane medija na području Grada Sombora, zahvaljujući sredstvima iz budžeta grada Sombora za 2018. godinu.

Objavljeno u Humanitarno
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…