* Sigurna kuća grada Sombora organizuje  "Dan zajedništva" 19.3. u 10 časova u partnerstvu sa Udruženjem žena "Malina" i volonterkama Sigurne kuće, Poljoprivrednom stručnom službom, JKP Zelenilom, Centrom za samostalni život OSI i socijalnim preduzećem BIO SAPUN iz Beograda

Ovaj skup ima za cilj da pruži ženama osnovna teoretska znanja i praktična iskustva u plasteničkoj proizvodnji malina i kupina-od sadnje do ubiranja ploda, kako bi ovaj vid poljoprivredne aktivnosti bio podsticaj za ekonomsko osnaživanje žena.

Plastenik Sigurne kuće postaće ogledna edukativna učionica za ovaj vid podrške i osnivanje socijalnog preduzeća.

Zoran Kovačić

Objavljeno u Manjinske grupe

 * Verujem da svi delite moje duboko uverenje da je nemoguće biti pravi sindikalist a ne biti protiv svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Naravno i one uperene protiv žena

Uostalom, ovako marginalizovani, obespravljeni i osiromašeni i suočeni sa nesigurnošću i strahom  SVI SMO MI ŽENE.            

Osim onih 2000 dolarskih milionera i stotinak hiljada onih, uključiv i medije i akademsku zajednicu, koji bez pogovora služe korporativnom kapitalu i uživaju u partijskom zapošljavanju i klijentelizmu – u poretku u kome ne vlada princip zasluga i znanja već poslušnosti.

Zato upućujem u ime svih nas u UGS Nezavisnost apel svim uniženim muškarcima da ne unižavaju dalje svoje žene, majke, kćeri, sestre….

Duboko sam saglasan sa tvrdnjom i nalazima poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da su naše koleginice češće premeštane sa viših na niža radna mesta, češće dobijaju otkaze ugovora o radu, generalno više trpe diskriminaciju na poslu. Pridružujem se njenom pozivu sindikatima da prijavljuju sve vidove diskriminacije kako bi pomogli ženama koje imaju strah da to same prijavljuju.

Slažem se sa Poverenicom i da su nega i čuvanje dece i populaciona politika pravo i odgovornost žena, koliko i nas muškaraca.

Bez jednakog raspoloživog budžeta, slobodnog vremena i raskida sa autoritarnošću  i rodnim predrasudama i patrijahalnom tradicijom po kojoj žena treba da ćuti i sluša nema ravnopravnosti.

Žene u Srbiji su jedina većina koja je u položaju manjine.

Kad se radi o sindikatima, pa i nama u Nezavisnosti za tako malo koleginica na ključnim mestima u sopstvenoj organizaciji nemam drugog osećaja do stida. Ovakvo stanje moramo promeniti ako nam je zaista stalo do vrednosti socijalne pravde, ravnopravnosti i solidarnosti i jednakosti.  

Poziv da budemo sretni  

Argument u prilog društvene jednakosti predstavlja činjenica da jednakost vodi ka sreći, odnosno da su najsrećnije zemlje na svetu zemlje sa visokim prihodima, ali i sa visokim nivoom socijalne jednakosti, poverenja i kvalitetne vladavine.

Izveštaji o sreći u svetu detektuju  6 (grupnih) faktora sreće.

Prvi čine prihod i posao. I zaista, ima li ičega radikalnog i neprihvatljivog u zahtevu za dostojanstven rad  –  ugovoren, bezbedan i (pristojno) plaćen posao? Tek pristojan posao čini trajan osnov za politički narativ o visokim demokratskim standardima, socijalnoj koheziji i inkluzivnosti.

Drugi, ili za mnoge i prvi, čini zdravlje (očekivano trajanje života), ali i zdravo i bezbedno životno okruženje.

Postojanje životnog oslonca i postojanje privatnih – porodičnih i prijateljskih, ali i socijalnih mreža, na koje čovek može da se osloni u situacijama rizika i nesigurnosti je treći, važan (pred)uslov za sreću.

Mogućnost da se bude solidaran i velikodušan i danas, u vremenima interesnog kalkulusa i pohlepe, većinu čini srećnom.

Sloboda od korupcije koja unižava ljudsko dostojanstvo i integritet je naredni, peti faktor.

Meni se jednako važnom, ako ne i najvažnijom čini sloboda i mogućnost da se prave autonomni životni izbori, izvan svake patrijahalne doktrine i palanačke filozofije.

Vaš Zoran

Objavljeno u Sindikat

 * Vojvođanski klub i Ujedinjeni granski sindikat NEZAVISNOST odbor za Vojvodinu, priređuju Govornicu, sa temom:

 ŽENE U VOJVODINI 2017. GODINE

- IZMEĐU OSMOMARTOVSKIH KARANFILA, IZRABLJIVANJA I PRIČA O RAVNOPRAVNOSTI –

  1. MARTA 2017 U 18 časova

Na Govornici će se kao uvodničar obratiti prof. dr Zoran Stijiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST, dok će o temi govoriti Erzsébet Tóth Bátori, predsednica odbora UGS NEZAVISNOST za Vojvodinu, dr Branislava Kostić, predsednica Vojvođanskog kluba i aktivistkinje Vojvođanskog kluba i sekcije žena UGS NEZAVISNOST.

Događaj je u zgradi “Mađar so”-a (Magyar Szo),Vojvode Mišića 1, sala na IV spratu u Novom Sadu.

Na Govornicu pozivamo svoje članove i simpatizete oba pola, kao i članove i simpatizere prijateljskih organizacija, jer bi moralo biti jasno da problemi žena nikada nisu samo problemi jednog pola, već problemi društva u celini - poručuju domaćini.

Stoga su pozvani i muškarci, kako kažu, da dođu na ovu tribinu i tako, umesto cvetom, pokažu poštovanje prema ženama.

Predsednik UGS NEZAVISNOST, dr Zoran Stojiljković

dr Branislava Kostić

 

Objavljeno u Sindikat

* Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, obeležen je i u Somboru. Domaćini su u zajedničkim prostoirjama, Venac Stepe Stepanovića 9, bili Udruženje Podium Sombor, Koordinacioni odbor Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Novi Radio Sombor.

- Zahvaljujem se mojim prijateljicama i prijateljima što su se odazvali večerašnjem okupljanju kao i simboličnom kazivanju prigodnih pesama povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama: Ljiljani Arnaut, Miloju-Mikici Tomiću /njih dvoje su i besedovali svoju poeziju/, kolegi Dejanu Horvatu, Gizeli Žuzić, dr Dušanu Gluvakovu, Nadi Aćanski, Srđanu Aćanskom - kaže Siniša Stričević, glavni i odg. urednik Novog Radio Sombora, zastupnik Udruženja Podium i član KOO UGS i koordinator Granskog sindikata Kulture, umetnosti i medija KUM Nezavisnost. -  Zajednički smo, kao civilna organizacija, dvostruki novi somborski medij i reprezentativni sindikat Nezavisnost koji nam od Centrale pruža svu logistiku, bili domaćini te lepe jesenje večeri, 23. novembra, istovremeno ukazujući na ovu pošast savremenog doba. Bez uobičajenog posluženja, smatrajući da tako dolikuje prilici, ali složno u nameri da ovakva druženja doprinesu podizanju svesti u suzbijanju nemilih okolnosti i pojava. Zato će ova i slična druženja biti česta. Dobrodošli. Ujedno smo se uključili u zajedničku manifestaciju "Rečju protiv nasilja nad ženama" koja je protekla u isto vreme u nekoliko gradova u regiji. 

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama se obeležava 25. novembra. Proglašen je na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro), održanom u glavnom gradu Kolumbije, Bogoti 1981. godine. Na sastanku su žene još tada govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. godine. 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Ujedno, bio je to nastavak Ciklusa somborske civilne organizacije "Svi smo jedno", započetog od početka rada Udruženja Podium Sombor, pre pet godina, u koji su se svojim osnivanjam potom uključili i Novi Radio Sombor i UGS Nezavisnost.

*** *** ***

- Iz odabira pročitanih pesama -

/Ljiljana ARNAUT/

CARSTVO

Postoji jedno carstvo.
Niko ne zna gde je,
Ali pričaju
Da ka njemu krenuli su mnogi.
Put nije ucrtan ni na jednoj karti,
Ne postoje putokazi,
I ne zna se
Šta sa sobom treba poneti.
Kažu,
Da put je dug,
Da treba kopati duboko
Da bi se stiglo na površinu,
A potom krenulo u visinu.
Čudno je to.
Kopati duboko,
Da bi se stiglo visoko,
A nema puta, ni putokaza.
Pričaju
Da na put ne treba poneti ništa.
Kako?
Kako pronaći carstvo
Koje ne znaš gde je,
Ne noseći ništa,
Putem koji nije ucrtan ni na jednoj karti.
Putokazi?
Možda je tajna u njima?
Možda, ipak, postoje?
Možda su skriveni?
Kažu,
Da ih treba tražiti na čudnim mestima
I da ih je teško videti očima,
Ali da je sreća
U tim istim očima ,
Znak da smo u carstvo stigli.
I shvatih,
I gde je carstvo,
I gde se nalaze put i putokazi.
I gde su visine,
I gde su dubine.
I stvarno,
Na put ne trebamo ništa poneti.
Sve već imamo.

.....

OČI

Bila je zima
I bilo je hladno.
Stajala je na stanici
I čekala.
Kažu
Da je imala duboke braon cipele
Sa crvenim pertlama,
Kaput crn,
Sa velikim džepovima i ruskom kragnom.
Smešnu šarenu kapu
I predugačak, zeleni šal.
Ruke je zavukla u džepove kaputa
I tražila nešto.
Kažu.
Ne pamtim
Da su cipele bile braon
Sa crvenim pertlama,
Kaput crn,
Sa velikim džepovima i ruskom kragnom,
Kapa smešna,
A šal
Zelen i predugačak.
Znam,
Da je bila zima
I da je bilo hladno.
Imala je cipele, kaput, kapu i šal.
Pamtim njene oči.
Bile su velike
I bile su plave.
Smejale su se.
Njen pogled nestrpljiv.
U njemu strepnja i nada.
Da,
stajala je na stanici
Bila je zima
I bilo je hladno.

***** *****

/Miloje Mikica TOMIĆ/

ZEMLJA I ŽENA  (prigodna pesma namenski napisana za ovu priliku)

Sudbinski vezane izvorom života,
blažena, čedna, plodna, poštena,
dobra je samo dok porod daje
majčica i majka, zemlja i žena.

Sijeku joj kose, kidaju žile,
glasa ne pusti, sva unakažena
lome joj kosti, utrobu oru
sve to prećute, zemlja i žena

Udarci bole, riječi još više
uvijek se digne, kada je zgažena,
prkosi vjetru, kiši i bolu
dok ćuti i trpi, zemlja i žena

Surovu istinu bolno je priznati
Al' ako ćutimo grijeh je veći,
I nije teško skupiti hrabrost,
pognuti glavu i tiho izreći:

Oprosti Majko, oprosti Zemljo
Oprosti Majko, oproSTI Ženo

.....

TEBI

Da li pjesmom mogu
da opišem tebe,
da l' ću uspjet' reći
koliko mi značiš.
Kao brod kroz maglu
kroz život se krećem,
ti mi svjetlost daješ,
ti mi pute zračiš.

Kroz padove moje
tu si uvijek bila,
da mi pružiš ruku
iz blata me digneš.
Kad bježah od ljudi,
mrzeć' samog sebe
u poslednji minut
znala si da stigneš.

Zato mi je teško
naći prave riječi,
vjera si i nada
i ljubav bez kraja
I samo kraj tebe
želim da se budim
Voljeću te dušo
do zadnjeg drhtaja.

Redakcija Novog Radio Sombora

Objavljeno u Rodna ravnopravnost
Strana 7 od 7

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…