Prikazivanje članaka po tagu čovek

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Piše: Mirko Erdelji
 
Noćas nas je napustio gospodin Jovan Slavković. Pre dve nedelje se javio, moram u izolaciju, nastavite bez mene tu sam, vidimo se uskoro.
 
Ne znam kako opisati ovog čoveka da ne ispadne da sebe guram, jer ovakoj veličini teško ko može stati uz rame. Naše prijateljstvo počelo je davno. Kao novinar pratio sam, pre svega, rad organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom, i iz njegovog izbornog štaba, poziv da upriličim sastanak sa ovim ljudima. I pomislim opet će iskoristiti ove napaćene ljude u svoju kampanju, a posle izbora, kao i svako zaboraviti na njih. Ali brzo posle izbora i postavljanja ovog čoveka na mesto predsednika Opštine, poziv od njega, za novi sastanak sa predstavnicima osoba sa invaliditetom da se vidi šta se može uraditi za njih.
 
Kad budete prelazili preko pešačkog prelaza i naiđete na ivičnjak, setite se, prvi u Srbiji smo krenuli sa obaranjem ivičnjaka, čujete li zvučni semafor, mada je odavno utihnuo, to je za slepe i slabovide osobe, kao i reljefne kocke postavljene po celom gradu za njihovo kretanje. Nešto što ostaje za ceo vek. Znate li da je Sombor prvi grad u Srbiji gde su osobe sa invaliditetom dobili personalne asistente. I znate li šta je dr Slavković uradio poslednji dan kad su ga smenili njegovi prijatelji iz stranke?
 
Ugurao je još dvoje ljudi sa invaliditetom da imaju personalnog assistenta.
To je bio Jovan Slavković
Čovek
Neka mu je večna slava!
 
+++++
 
Ispraćaj dr Jovana Slavkovića je u sredu, 25. novembra iz kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru u 15 časova
 
 

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 
Objavljeno u Prva vest

* O KULTURI JE REČ, DA LI JE I (NE)KULTURA, KULTURA...
PRESUDITE SAMI..
Lj...
DA SE NE LAŽEMO...

Mnoge lepe svari se dešavaju, ovih dana. Bogu hvala. Na ružne, ne hajem, na njih sam postala imuna, dobrota me dirne. Ona je posebna, nju treba negovati.

Verujem u BOGA. MOJ JE ODUVEK BIO, ČOVEKOLIK I ZOVE SE LJUBAV... I moram i ovde i ovako, dosta tog već po malo"izlizanog" pitanja, hoćemo li posle covid 19 biti bolji ljudi? Hoćemo li se okrenuti univerzalnim moralnim vrednostima?

Aman ljudi, kome je do glume, obraz je ozbiljna stvar, kao i BOG. Ne igrajmo se sa tim.
Jer koj je bio čovek, ostaće to uvek i zauvek. A oni drugi, biće još gori, samo se sada pritajili. Mešetare po običaju i čekaju, da sve prođe, pa da se junače.

Zato ću ovde pomenuti gest jednog prijatelja iz Slovenije (zabranjeno mi je pominjati imena :) ...). Pre neki dan čini jedan više nego human gest, ja ga pitam, pomalo zatečena, "gospodine CX, ko to još čini ?"
On me pouči, u dve stvari, HVALA NA ISKRENOSTI PRIJATELJU X .

"Ljilja, ja ne idem da otvaram prozor, da vidim čija je zastava, ja sam tovariš / drug.
A, kako, ko čini, pa ljudi, ako smo ljudi..."

Da tako je i sa covid 19, ko je bio čovek, to uvek svedoči i u vanrednom i u redovnom stanju.
Ko je ne (čovek )... Nema zloći pomoći, tu nema leka. Zloća ostaje ZLOĆA !
Ili kako je još davno, rekao moj otac "Sine u životu, budeš od onog, od čega si satkan!"

Ljiljana Vranić

(Povod, Svetski dan kulture, 23. april i aktuelno vanredno stanje izolacije usled pandemije koronavirusom, dvostruko su motivisali profesoricu sociologije i književnosti, Ljiljanu Vranić, Somborku, koja danas živi i dalje stvara u Petrovaradinu, da nam uputi ovaj autorski tekst. Beskrajno hvala, prijateljici i saradnici Novog Radio Sombora, odskora na zadovoljstvo Udruženja Podium i članici naše nevladine organizacije kao izdavača Novog Radio Sombora i simpatizerki a verujemo takođe i novom pojačanju Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" - Granskog sindikata GS KUM-kulture, umetnosti, medija. U ovo smo uvereni, s obzirom da je prof. Ljiljana Vranić, još od školskih, gimnazijskih dana, pod tada devojačkim prezimenom Agatić, bila jedan od stubova nekadašnjeg kultnog somborskog omladinskog mesečnog lista-časopisa "Pokret" koji je imao vrhunce sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka a kojeg danas više nema. Ljiljana se izdvajala svojim reportažama, člancima iz više oblasti upotrebljavajući različite forme novinarskih žanrova, ali i iskazujući takođe, svoj talenat ne samo prema pisanoj novinarskoj-novinskoj reči, već i kao autor brojnih pesama u oblasti poezije. Ovo su samo detalji iz njene bogate i nadasve zanimljive biografije. PS: Ono što bismo posebno voleli da notiramo - Ljiljana je oduvek bila i ostala što je potvrdila i ovim tekstom za naš portal, osoba sa posebno izraženom solidarnošću naspram onih kojima je podrška, pomoć i podizanje samopouzdanja, bilo potrebno. Ostaje takođe zabeleženo da je u vreme svog istaknuto i višenagrađivanog rada tokom karijere profesora, u somborskoj Gimnaziji "Veljko Petrović", odakle je s radošću pamte brojne generacije, organizovala nebrojeno puta originalne događaje - rečju doživljaje sa svojim đacima i kolegama. Ljiljana Vranić, rođena 4. juna 1959, je diplomirala je 1983. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na katedri za sociologiju. Posvećena je predano i radu sa deceom ometenom u razvoju i osobama sa invaliditetom).

Napomena:

Članak koji objavljujemo na ovoj stranici prof. Ljiljana Vranić je najpre samoinicijativno postavila u našu fejsbuk grupu koju smo postavili povodom 4. Svetskog dana kulture u Srbiji, grupu koja je postala trajna, pa ga prenosimo na portal, a fb grupu možete da pratite na linku:

https://www.facebook.com/groups/671864496960688/

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Tragikus körülmények között 63 évesen meghalt Mohács polgármestere. Szekó József most is indult volna a választáson, egyetlen ellenfele, az MSZP-s Csorbai Ferenc megdöbbent

~ . ~

A mohácsi önkormányzat tájékoztatása szerint pénteken tragikus körülmények között meghalt Szekó József, a Baranya megyei város polgármestere. 

A fideszes Szekó József az október 13-i választáson is indult volna polgármesterjelöltként, egyetlen ellenfele az MSZP-s Csorbai Ferenc. Mivel véget ért az ajánlásgyűjtési időszak, újabb jelölt nem kerülhet fel a szavazólapra.

Mindez azt jelenti, hogy ha Csorbai akár egyetlen szavazatot is kap a választáson (ez elég valószínű), akkor ő lesz Mohács következő polgármestere. Mohács a korábbi választások alapján mindig a jobboldalra szavazott, a Fidesznek mindig többsége volt itt, a jövőben viszont egy szocialista politikus fogja vezetni, ha nem lép vissza a jelöltségtől.

A Mohácsi Újságnak Csorbai azt mondta, mind ő, mind a párt helyi szervezetének tagjai mélységesen megdöbbentek a tragikus eseményen. Ugyanakkor arról még nem nyilatkozott, visszalép-e a jelöltségtől. „A gyász órái ezek, minden mással később foglalkozunk” – nyilatkozta Csorbai Ferenc.

Szekó József 2014-ben 69 százalékkal nyert, Csorbai 11,7 százalékot, a harmadik, DK-s jelölt 10,5 százalékot kapott. 

Izvor: index.hu

~ . ~

- Bio je i ostao iskren čovek. Borio se za čitaonice - izveštava nas koleginica Eržebet Tot Batori, kordinator za dijasporu Saveza čitaonica, koja nam je i javila današnju tužnu vest. - Biće upamćen osim ostalih dobročinstva i kao pokrovitelj više puta priređene internacionalne manifestacije susreta Saveza čitaonica. Poslednji put je prošle godine primio rukovođstvo čitaonica prilikom proslave godišnjice Građanske čitaonice u Mohaču. Tom prilikom je otvorena i terasa koja simbolično predstavlja druženje zajednice čitaonica. 

*****

Poslednjih nekoliko godina podsetimo, intenzivirana je prijateljska saradnja između gradova Mohač (Republika Mađarska) i Sombora (Srbija). Gospodin Jožef Seke bio je među inicijatorima te saradnje, uvažavajaći jednako osim međususedovanja između svojih kolega u Somboru, predlagača i donosioca odluka isto tako i organizacije civilnog društva, kao i reprezentativne sindikate među kojima je reprezentativni srpski, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" ostao takođe ravnopravan činilac u sveukupnom međudržavnom uvažavanju na iskrenim pozitivnim osnovama koje je u svom opsežnom radu, Seke zagovarao.

O sahrani Jožefa Sekea još nema informacija - blagovremeno ćemo izvestiti.

Novi Radio Sombor i osnivač Udruženje Podium, izražaju najdublje saučešće porodici Jožefa Sekea.

~ . ~

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…