* Somborac Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor, osvojio novo prestižno priznanje

Naime, renomirani Književni klub “Kiprijan Račanin” u Bajinoj Bašti, raspisao je i ove godine (u aprilu) tradicionalni književni konkurs, na kojem su autori mogli da učestvuju sa po dve sopstvene pesme. Žiri je početkom septembra saopštio: među nagrađenima za “Bronzani kladenac” u 2019. je Čedomir Janičić, dugogodišnji kustos, poslednje tri godine na poziciji muzejskog savetnika, rukovodilac likovnog odeljenja ove somborske javne ustanove kulture.

Reč je o njegovoj pesmi „Godina malog cara”. Ovogodišnji laureat je Sunčica Radulović Torbica iz Novog Sada, rođena u Odžacima, koja je prvu nagradu dobila za pesmu “Vinski ples”.

Janičićev rad tako je i ovom prilikom objavljen u Zborniku pesama sa konkursa čija je promocija zakazana za početak oktobra, u okviru manifestacije "Dani Rače ukraj Drine".

Svestranom somborskom akteru na polju umetnosti Čedomiru Janičiću, koji godinama uspešno piše i publikuje, a o kojem smo već sa zadovoljstvom objavljivali na našim stranicama, time je dakle pripalo još jedno priznanje kritike, pa se podsetimo ukratko, i njegovih osnovnih podataka iz biografije: Čedomir Janičić, rođen 1967. u Zadru. Živi i stvara u Somboru. Objavljuje u časopisima prozu i poeziju. Nagrađivan je u više navrata. Pre pet godina, objavio je i elektronsku knjigu priča „Et in Arcadia Ego”, u izdanju Media Art Content, Ltd Novi Sad. Biografiju Čedomira Janičića dopunimo i njegovom aktivnom sindikalnom aktivnošću, u ulozi poverenika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Gradskog muzeja Sombor. Posvećen je solidarnosti i odlikuje se visokim nivoom kolegijalnog međuuvažavanja.

 

~ . ~

 

Nagrađena ovogodišnja pesma: Godina malog cara

 

Ganut bejah tihim smirajem,

Nad padinama još svetlim:

Tamo gde bokori mirte buđahu

Uspomene.

 

Dok hodasmo lagano, jedan dečko reče:

„Gle, ovog časa, neko tvoj strada;

Ne mnogo daleko od lučkih baraka

I stare kamene krčme, gde pevasmo

Nekad.”

 

Zaćutasmo nad malim grobljem u dolini.

Nijedan spomenik ne beše bez lišaja.

Malo stado odbijaše žalobnim zvonom,

Bez ičije pažnje sâmo se vraćalo

Kući.

 

Svetlo se gasilo za brdima, mi ga sledismo

Pogledom punim sete. Biće vremena za skroman

Sprovod i jecaje dok sasvim ne potamni nad

Gradom.

 

Tamo nas čekaju uvek iste krčme,

(Staro društvo što prašta svemu,

Pijane svečanosti, ode uzaludne)

Gde jednom čekasmo malog cara,

A on se tamo nije

Pojavio.

 

*******

 

Sunčane zadušnice

 

Oktobar, jesenji april;

Mesec sunčanih zadušnica.

 

Obilat plačem i beznadnim

Iščekivanjima.

 

U ruhu mog trošnog tela,

Neka sila, neki lahor,

dovukla me k tebi.

 

Kakva sreća!

 

Usta pevaju bolje od srca, a ono je

Zgromljeno

Večitom mesečinom.

 

Voćnjak obran, pust i nežan,

Malaksale ljupkosti

Nad ružama zimskim.

 

Rastinje s groblja...

 

Durbinom mutnim, jedva

Dogledam „okrutni april”,

Sav od slivenih nejasnoća.

 

Skačem u vrtlog zapadnog vetra!

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* U okviru manifestacije „Muzeji za 10“ koja u organizaciji Gradskog muzeja Sombor protiče od 13. do 18. maja, obuhvatajući na ovaj način obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja, u četvrtak, 16. maja biće priređeno otvaranje izložbe kroz autorsko vođenje u Galeriji savremene umetnosti LIKOVNA JESEN – STALNA IZLOŽBA GRADSKOG MUZEJA SOMBOR, FIGURACIJA vs. APSTRAKCIJA: PARAMETAR UNIVERZUMA. Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti

Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije ostavivši nam fond koji svedoči o tim naporima.

O Likovnoj jeseni kao svojevrsnoj institucionalnoj umetničkoj tvorevini koja je u toku tri i po decenije svog postojanja ostala upamćena obeležjem jedne sredine, autor Čedomir Janičić piše:

1.
Tokom svog trajanja (1961-1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije. Zamišljena odmah na početku kao stalna izložba savremene jugoslovenske umetnosti, ova ustanova i manifestacija uključila je veliki broj umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, kritičara i drugih poslenika u cilju afirmisanja najaktuelnijih i najoriginalnijih doprinosa na jugoslovenskoj umetničkoj mejnstrim sceni.

Jugoslavija je kao projekat bila sasvim nešto novo i ne čudi da se, umesto zajedničke tradicije, upravo modernost nametnula kao njen najaktivniji izraz. I stranci su primetili kako su se u Jugoslaviji tzv. zvanična umetnost i ono najaktuelnije poklapali: „En Yougoslavie l'art officiel est aussi l'art vivant“, Mišel Ragon (Michel Ragon).
Bez primera u istoriji i bez ikakvog svog nastavka, jugoslovenski kulturni projekat predstvalja duh modernosti i raznovrsnosti, poleta i slobode izražavanja, ogromne nade u novo i progresivno, ali isto tako i posvemašnju sumnju u čovekovu nedoraslost, stalnu opomenu pred slabostima koja vode u uništenje i rezignaciju pred otuđenim i praznim svetom koji zjapi iza dominantnih materijalističkih koncepcija. Novi humanizam koji je predložila ta kultura, bez ostatka je bio okrenut čoveku, za čoveka i zbog čoveka. Ipak, taj humanizam postajao je vremenom apstraktan, mnogo više uznemirujući nego što je obećavao.

Iz tog prohujalog sveta kog je progutala stihija rata i uništenja, danas iskrsavaju obrisi jednog davnog života prepunog grešaka i zabluda. Ali, to ne bi bio pravi svet već košmar, da u sebi nije sadržavao i izvesnu lepotu, ili bar veru u lepo. Gledajući u sebe i svet, žureći da za malo vremena nadomesti ogromne zaostatke koje je nasledila, jugoslovenska Atlantida živela je brzo i burno, dajući najbolje od sebe uvek pod pretnjom svog skorog uništenja.

2.
Na ovoj izložbi pokušali smo da isticanjem figuracije i apstrakcije prikažemo istovremenu napetost i saradnju između osnovnih motiva pozne moderne i postmoderne umetnosti kod nas. Figuracija, ovde svedena na prikaz ljudske figure, daje sliku viđenja čoveka i njegove sudbine u svetu ponovo izgrađenom posle strahota Drugog svetskog rata, svetu opterećenog novim i obnovljenim zonama konflikta: Hladnim ratom, rasnim, polnim, socijalnim napetostima, pretnjama ekoloških katastrofa, terorizma, otuđenja i dr. Međutim, ovaj prikaz najčešće je samo simbol određenih društvenih odnosa, bez stvarne veze ili vere u primat dubljih pitanja o čovekovoj egzistenciji.

Slika modernog čoveka, za razliku od ranijih epoha, postaje sumorna i ironična, ali zato mnogo uključenija u konkretna zbivanja bez obzira na to da li se želi na njih uticati ili se prihvataju s rezignacijom i ironijom ili se samo beleže nezainteresovanim, „hladnim” okom kamere.

Novu sliku čoveka predlažu fantastični, magijski i poetski realizam, distorizije i drugi oblici oneobičavanja forme, pop-art, karikatura, doslovno, fotografsko prenošenje motiva iz prirode, ekspresivni i drugi oblici emotivnog učestvovanja i dr. Likovna jesen je relativno uspešno ispratila rešenja ekspresivne, poetske i precizne figuracije kao i period obnove slike osamdesetih godina.

3.

Apstraktna umetnost je prisutna u jugoslovenskom umetničkom iskustvu zahvaljujući avangardim strujanjima posle Prvog svetskog rata (Petrov, Bijelić, Radović). Ipak, opredeljenje za apstrakciju nailazilo je na mnoge prepreke i teško se probijalo na umetničkoj sceni, tako da tek 50-tih godina dolazi do njene šire afirmacije, iako se i dalje vode žestoke polemike između zagovornika figuracije i apstrakcije. Obe struje, međutim, zatvaraju se u sve veći hermetizam koji odlikuje umetnost pozne moderne kao težnje za autonomijom umetnosti i izričitim insistiranjem na imanentnom jeziku kao jedino merodavnom kada su u pitanju njeno razumevanje i ocenjivanje. Lazar Trifunović podseća da je „borba za apstrakciju bila kod nas u toku čitave jedne decenije sinonim borbe za modernu umetnost”. Zainteresovana za dublje psihološke motive, savremene filozofske teorije, konstruktivističke planove duhovne ili materijalne pojedinačne ili opšte reorganizacije, nepredmetna umetnost, dublje od konkretnog prikaza čovekove ili bilo koje druge spoljašnjosti, ispituje srž egzistencije jednog suštinski destabilizovanog sveta kakav je bio onaj posle dva svetska rata.

Ovde je veoma važno je napomenuti da je Druga Likovna jesen, 1962. godine bila prva zajednička izložba jugoslovenske apstrakcije. Već početkom naredne, 1963, Josip Broz je, sledeći primer svojih sovjetskih kolega, napao apstraktnu umetnost. Tokom trajanja Likovne jeseni zabeleženi su primeri enformela, asocijativne apstrakcije (apstraktnog pejzaža), slikarstva akcije, geometrijske apstrakcije (geometrija kao težnja ka sintezi umetnosti, ka autonomiji slike ili kao struktura prostornih planova), lirske apstrakcije i slikarstva bojenog polja.

4.

Ovaj atlantidski versus ovde je dat veoma uslovno jer se radi o jednom istom procesu okrenutom modernom vizuelnom izrazu, kako u formi tako i u sadržaju, koji autentično predstavlja predlog za portret jedne epohe. Parametar univerzuma, naziv jedne slike na izložbi predstavlja manifest u malom. Veru u čoveka i progresivni rast njegovih duhovnih i materijalnih kapaciteta danas posmatramo kao deo neizbežno utopijskog projekta jednog sveta koji je na svom koncu ostao bez orijentira i u materijalnom i u duhovnom smislu.

Utvrđujući parametar svega stvorenog sobom, svojim telesnim i umnim sklopom, čovek moderne kao da je zaboravio da je i on stvorenje i da ga nužno određuju uslovi koji ga i telesno i umno nadilaze. Tu nedoumicu i glavni čvor svoje egzistencije moderni čovek je pokušao dobrim delom da razreši umetnošću koju je pretvorio u jedno od glavnih oruđa odbrane od besmisla.

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* ET IN ARCADIA EGO - novo je ostvarenje multistvaralački svestranog književno-umetnički talentovanog somborskog intelektualca Čedomira Janičića 

Pred nama je naslovnica (njen nacrt) knjige priča, autora, istoričara umetnosti, muzejskog savetnika Gradskog muzeja Sombor. Novo štivo Čedomira Janičića trebalo bi da se pojavi u roku od nekoliko sedmica - saznajemo, a izdavač je Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" Sombor.

- S obzirom da je reč o našem kolegi vrednog svake pažnje, naravno ne činimo nikakav ustupak ili izuzetak što rado medijski najavljujemo knjigu Et In Arcadia Ego Čedomira Janičića - rekla je nam juče u neposrednom razgovoru ali i zvanično, Nataša Turkić, vd. direktora Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor. - Prelom knjige je završen, sve je spremno za štampu, a radujemo se što je izdavač naša biblioteka. Naravno, sledi i promocija o kojoj će svi ljubitelji dobre knjige, kao i uvek do sada, blagovremeno biti obavešteni - potvrdila je Turkić.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U subotu, 1. decembra u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor održano je prvo autorsko vođenje kroz izložbu "Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu". Kroz izložbu je vodio autor Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor

Autor izložbe Čedomir Janičić

Izložba "Crtačev ugovor" predstavlja malo poznatog somborskog samoukog umetnika Branislava Brankova čija dela su se spletom neobičnih okolnosti našla u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra "Žorž Pompidu" u Parizu.

Tamo se čuva čak 91 njegov rad, a o tome niko, pa ni sam autor, nije imao nikakva saznanja, sve do trenutka kada su ga kontaktirali iz Francuske.

Branislav Brankov je umro 2006. godine, a 2017. godine njegova udovica, Marija (na fotografiji, ispod), poklonila je deo njegovog prebogatog crtačkog opusa i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor.

Ovako su na čudesan način ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza.

Još jedan u nizu pratećih programa izložbe, razgovor pod nazivom "O crtežu, crtaču, strahu i o još ponečemu", sledi. 

Učesnici će biti: dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu, mr Robert Hauk, psiholog Centra za socijalni rad u Somboru i autor izložbe, Čedomir Janičić održaće se u petak, 14. decembra od 17 časova. 

Već sledeće autorsko vođenje kroz izložbu zakazano za subotu, 22. decembar od 12 časova.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

~ . ~

Objavljeno u Prva vest

* Somborac Čedomir Janičić, istoričar umetnosti, prethodno viši kustos Gradskog muzeja Sombor, nedavno unapređen u muzejskog savetnika, koji godinama uspešno piše i publikuje, a o kojem smo već sa zadovoljstvom objavljivali na našim stranicama, ostvario je novi uspeh: pobednik je na Konkursu renomiranog Književnog kluba"Kiprijan Račanin" iz Bajine Bašte. Konkurs je bio objavljen 21. marta i trajao do 30. juna, a rezultati su objavljeni 29. avgusta. Time je Janičiću pripalo još jedno priznanje kritike, te evo i kompletnih rezultata kao i prvonagrađenih pesama Čedomira Janičića:

Rezultati konkursa "Kiprijanov kladenac 2017"

ZLATNI KLADENAC:

Čedomir Janičić, Sombor – Lirski distih

SREBRNI KLADENAC:

Marica Ferhatbegović, Živinice Tuzla – Svečani ručak

POHVALE:

Branislav M. Vuković, Berane – Drino vodo

Nataša Đurović, Kraljevo - Kiprijanov kladenac

Verica Preda, Vršac - Obećanje

Vesna Radović, Herceg Novi - Ona

Ani Stajkova – Ivanova, Plovdiv, Bugarska - Blagozvučje

***************************

Čedomir Janičić

LIRSKI DISTIH


DAN PRVI

Tu malu sveću, titraj
u tami, Gospod
stvori iz svoga
tužnog srca.

Njen vapaj bio je
njena pesma.
Njen plač bejaše
njeno blagodarenje.

Mrak i led posvuda
behu ono ništavilo
odakle će sve biti
istrgnuto u postojanje.

Vetra nije bilo, samo
dah tog anti-sveta.
Plamičak se jedva
održavao i jednako plakao.

Tama nije mogla postati
svetlost, niti je plamičak
mogao sasvim gasnuti.

Novorođenče sveta,
uplakano nad
ćutljivim bezdanom.

U smrznutoj samoći
Gospodnje srce plačno
doziva druga srca vasione.

Ako ih i nije bilo, ljubav
je opraštala pustinji.

Milijardu večnosti
čekaš nečiji odgovor.

*
Ti hrabra, snažna,
najslabija ljubavi!

 

KOPELIJA

Nespretno je vuku kanapima.
Put do njih sav je u teškim čvorovima.

Bolje da je ne čuju;
Njihovo razumevanje zastrašuje.

Kratka trzanja njenih udova
Ponekad su smešna.

Ipak, ona je njihov gorki neuspeh.

I kad je, napokon, odbace,
Njeno lice ostaje ljupko.

Sva u gužvi kanapa i svojih udova,
Ona se raduje mesečini.

Kada ječe u teškim spavanjima,
Njen anđeo joj donosi pokret.

Ona tada pleše, blista, šalje poljupce...

Zle hiljade mešaju se s dobrima;
Oni je vide, oni joj plješću.

Tim svetlima mnogi se nadaju,
Ona se ne osvrće, mrak joj to govori.

Poklon će biti slava – bez slavlja!
Igra s anđelom, okret malih glava.

*
Ujutru – hladne kiše dozivaju noć.
Ujutru – opet grme na nju.

Ujutru – samo suzica.

.......................................................

 Čedomir Janičić, 1967. Zadar. Živi i radi u Somboru. Objavljuje u časopisima prozu i poeziju. E-knjiga Et in Arcadia Ego, u izdanju Media Art Content Ltd, Novi Sad, 2014.

xxx

S. Stričević

 

Objavljeno u Kultura

* Ambasada Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Grad Sombor i Udruženje Nemaca „Gerhard“ organizovali izložbu posvećenu obeležavanju 500 godina reformacije u Nemačkoj

Izložba, pod nazivom „Martin Luter, reformacija i njene posledice“, postavljena je u Gradskom muzeju, a ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Nj.E. Aksel Ditman (Axel Dittmann), izložbu je otvorio juče, 25. aprila.

Obraćajući se Nj.E. ambasadoru Ditmanu i prisutnima gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što je Sombor prvi grad u Srbiji u kojem je organizovana ovakva izložba.
- Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što je u Somboru priređena izložba posvećena Martinu Luteru, reformaciji i njegovom ukupnom stvaralačkom doprinosu kako za zemlju u kojoj je živeo i stvarao, tako i generalno za razvoj društva - podvukla je Golubović i zahvalila se ambasadoru Ditmanu i UN „Gerhard“ koji su doprineli realizovanju izložbe.

Obraćajući se prisutnima, ambasador Ditman se zahvalio na povodu dolaska u Sombor. - Martin Luter i posledice reformacije je naslov izložbe kojom obeležavamo 500 godina reformacije. Pre 500 godina Martin Luter je zakucao svojih 95 teza na vrata dvorske crkve u Vitenbergu. Istorijski nije dokazano da je upravo Luter zakucao ove teze na vrata, o tome se istoričari još spore, ali svakako je to bio događaj od epohalne važnosti. Značenje Martina Lutera za nas je ogromno, on je otac reformacije. Ukazao je na sve ono što nije u redu u izvršavanju vere i veroispovesti, a prevodom Biblije ostavio je svoj trag u razvoju nemačkog jezika i približio religiju narodu.

Njegov čin je za posledicu imao velike konflikte, ali ono što je važno jeste da se u međuvremenu-kroz istoriju, kroz vekove – razvila verska tolerancija između katolicizma i protestantizma i što sada imamo ekumenski pristup. Verska tolerancija jeste nešto što je obeležje Srbije - rekao je amasador Ditman i zahvalio se gradonačelnici i UN „Gerhard“ na organizaciji izložbe istakavši da je UN „Gerhard“ centar kulturne baštine Podunaskih Švaba.

Kao domaćin, u ime Gradskog muzeja, obratio se Čedomir Janičić, viši kustos istoričar umetnosti, koji je podsetio na izložbe koje su organizovane prethodnih godina, takođe u saradnji sa Ambasadom SR Nemačke i UN „Gerhard“. Osim ostalog, Janičić je govorio o posledicama reformacije u oblasti kulture.

- Luterov prevod Biblije je implicirao nastanak nemačkog književnog jezika, a ovo je preko moćne književnosti, poezije, filozofije i naučnih dostignuća uticalo na sve pravce modernog mišljenja - naglasio je Janičić.

Otvaranju izložbe su prisustvovali i saradnici gradonačelnice za oblast kulture, Nemanja Sarač, član Gradskog veća i pomoćnik Branislav Svorcan, kao i članovi UN “Gerhard“ Sombor.
Izložba „Martin Luter, reformacija i njene posledice“ biće otvorena do 10. maja 2017. godine

Na otvaranju izložbe najavljeno je i prikazivanje dokumentarnog filma o životu Martina Lutera. Film će biti prikazan 28. aprila ove godine - u 18 časova, u prostorijama Udruženja Nemaca „Gerhard“ u Somboru.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

Objavljeno u Gradski muzej Sombor
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…