U skladu sa usvojenim Propozicijama takmičenja prvi turnir I Rvačke lige Srbije za 2019. godinu biće održan u SOMBORU, 19. oktobra (subota). U Somboru će biti održano I, II i III kolo I Rvačke lige Srbije za 2019. godinu na jednoj strunjači.

* Gradski muzej Sombor organizuje radionicu trukovanja i veza „Prelo“, koja će biti održana u subotu, 19. oktobra, od 10 do 13 časova, u prostorijama muzeja

Radionica je besplatna. Poželjno je poneti svoj pribor (konce, makazice i igle), kao i materijal na kojem želite da se prenese trukerska šema (jastučnica, majica, platnena torba i slično).

Čekamo vas da se u prijatnom ambijentu družimo uz čaj i tople priče - pozivaju u somborskom Gradskom muzeju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Ovoga utorka imali smo priliku da propratimo dva dešavanja u Gradskoj organizaciji somborskog Crvenog krsta

Zamenik gradonačelnice Sombor Antonio Ratković naglasio značaj podele već četvrte tranše prehrambenih paketa najugroženijim građanima naseljenih mesta Grada Sombora

U Centru za edukaciju ove društveno-humanitarne organizacije priređena je jedna od dve akcije dobrovoljnog davanja krvi. S obzirom da Zavod za transfuziju krvi Vojvodine trenutno raspolaže smanjenim zalihama svih krvnih grupa, pozivamo sve naše sugrađane da se odazovu u što većem broju na zakazanim akcijama kako bi zalihe krvi što pre stabilizovale - poručuju u Crvenom krstu Sombor.

Učenici srednjih škola grada Sombor i studenti somborskog Pedagoškof fakulteta podižu svest i svojim starijim sugrađanima

Prva je Omladinska akcija, organizovana je danas, u periodu od 9 - 13 časova. Humanitarnoj akciji priključili su učenike srednjih škola iz Sombora i studente Pedagoškog fakulteta u Somboru, kao i zaposlene u Sportskom Centru Soko. 

Izjavu za medije da je i Darko Kosanović, direktor Sportskog centra Soko: - Sportisti u svakoj akciji spremni da daju krv

Takođe, danas je protekla i podela četvrte tranše prehrambenih paketa najugroženijim stanovnicima somborskih naseljenih mesta, a izjavu kao jednoj od najznačajnijih aktivnosti mladih, kako je napomenuo, tom prilikom je dao zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Dopunimo, da će druga Omladinska davanja dobrovolnog davanja najdragocenije tečnosti biti priređena već prekosutra, u četvrtak, 17. oktobra u isto vreme i na istom mestu.

Nastavljamo za vas da pratimo akcije Crvenog Krsta.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

* Na samo pet kilometara od Mađarske granice smestilo se mesto Hajdukovo (mađ. Hajdújárás), a pored njega specijalni rezervat prirode "Ludoško jezero" - stanište brojnih zaštićenih životinjskih vrsta

Hajdukovo je naselje u Srbiji u Gradu Subotici u Severnobačkom upravnom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 2313 stanovnika, većinu stanovištva čine pripadnici mađarske nacionalnosti. Ovo je poznait vinogradarski kraj, otuda i ime loklanog Fudbalskog kluba FK Vinogradar, a živi se uglavnom od poljoprivrede.

Ludoško jezero se prostire na površini od 633 ha, a nastalo ekolškom erozijom, nalazi se istočno od Palića i južno od naselja Hajdukovo. Okno jezera formirnlo je veoma davno tako što ga je izdubio vetar a dalje oticanje vode zaustavile su peščane dine.

Najpoznatiji predstavnici ptičjeg sveta jezera su ptice močvarice, zbog čijeg prisustva je ovo područje upisano na listu močvarnih područja od međunarodnog značaja. Među njima izdvajaju se: riđa i žuta čaplja, bukavac, barski petlovan, mali barski petlić, vodomar, modrovoljka bela i brkata senica ševarski cvrčić, koji se gnezdi u tršćacima jezera. Najpoznatiji sisari su zec, srna, divlja svinja i i vidra.

Jezero je prvi put zaštićeno zakonom 1955. godine kada je i dato na upravljanje Javnom preduzeću "Palić-Ludaš". Uredbom Vlade Republike Srbije od 1994. godine je proglašeno Specijalnim rezervatom prirode, da bi novom Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode iz 2006. godine bila proširena površina pod zaštitom koja sada iznosi 846,33 hektara. Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero“ obuhvata jezero i obalu uz naselja Šupljak, Hajdukovo i Nosa.

Rezervat pored jezera obuhvata i 2.002 ha zaštitne zone. Jezero je uvedeno na spisak Ramsarskih područja 1977. godine i ima međunarodni značaj, da podsetimo Ramsarska konvencija je konvencija o močvarama međunarodne važnosti kao habitatima močvarnih ptica. Potpisana je 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru.

Predstavlja sporazum nacionalnih vlada koji upostavlja međunarodnu saradnju pri zaštiti močvara, njihovih funkcija i biološke raznovrsnosti. Dan usvajanja konvencije proglašen je Međunarodnim danom zaštite močvara a zbog svega navedog jezero pripada I kategoriji zaštite.

Specijalni rezervat je uz samu granicu i naslanja se na Nacionalni park Kiškunšag iz Kečkemeta u Mađarskoj.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Dodatak:

~ . ~

* Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу

Део популарне војвођанске зимнице из банатске општине Алибунар

Статус жена у руралним подручјима, а нарочито у привреди, неповољан је из године у годину и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Жене на селу су преоптерећене пословима у домаћинству, немају услове за бригу о свом здрављу, неке од њих немају ни здравствено ни пензијско осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције јер су им пензије мале или их уопште и немају.

Жене чине више од половине радника у целој Европи, но њихов економски допринос је знатно мањи, а ситуација је једнака са женама у пољопривреди. На пример, више од једне трећине жена на простору Европске уније је укључено у производњу хране, те више од половине у услуге повезане с производњом хране, док међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 12%.

Симболи карактеристични за богатство стваралаштва жена из руралних средина Војводине

Жене својим радом чине велики постотак производње у пољопривреди, статистике показују да су оне уједно те које добијају много мање финансијске помоћи и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим пољопривредним газдинствима, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци; док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

Панчевке из Удружења жена Панонке, уз низ својих рукотворина

Завод за равноправност полова обележио је ове године Међународни дан сеоских жена организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“. На Сајму у општини Шид представиле су се сеоске жене из 200 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења су приказала своје рукотоворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал.

Производња рукотворина се сматра другим извором прихода за пољопривредна газдинства након примарне пољопривреде, и она може бити перспективна грана која уз минимална улагања може да обезбеди самозапослење и извор прихода за више од хиљаду жена из свих крајева Војводине и допринесе туристичкој понуди и промоцији и земље и региона. Користи које из тога произлазе су неспорне и из угла женских права и са становишта економског раста и продуктивности.

Међу учесницама Сајма своја умећа су приказале и чланице Удружења жена Извор из сремачког места Беркасово

Манифестација је била прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор