* Apsolutni prioritet, prema usvojenom Planu održavanja za 2019. godinu, jeste sanacija odnosno “krpljenje” udarnih rupa na kolovozu

Ovi poslovi protiču u cilju opšteg povećanja bezbednosti saobraćaja.

Po nalogu Upravljača puta JKP „Prostor“ Sombor, radnici „Vojput“-a DOO iz Subotice, nastavili su sa sanacijom odnosno krpljenjem udarnih rupa na kolovozu.

Trenutno je u toku sanacija udarnih rupa na glavnim saobraćajnicama u gradu Somboru.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru, pretposlednjeg aprilskog utorka, na Svetski dan knjige (23. april) održano je pred prepunom salom Dečijeg odeljenja veoma uspešno književno veče, posvećeno poznatom srpskom piscu Svetislavu Basari

Prepuna sala dečijeg odeljenja somborske biblioteke

Povod ovom događaju koji je zainteresovao veliki broj Somboraca, jeste poslednja u nizu četrdesetak Basarinih knjiga do sada, "Atlas pseudomitologije", objavljena krajem prošle godine, u izdanju Službenog glasnika i saizdavaštvu sa Institutom za javnu politiku iz Beograda.

Uvodničarka je bila Nataša Turkić, direktorka biblioteke "Karlo Bijelicki", insitutcije kulture koja i na ovaj način simbolično kruniše redak jubilej, 160 godina postojanja, uspeha i rada biblioteke, u sledu niza daljih događaja tokom ove godine.

Svojevrstan, neobičan "somborski model" promocija - neobičan ugao fotoobjektiva

Sticaj okolnosti je hteo da baš popularni književnik bude protagonista u Somboru na sam praznik njenog veličanstva knjige, koji se u čitavom svetu obeležava 23. aprila. 

Sam naziv,"Atlas pseudomitologije", dovoljno provocira na još jednu pažnju čitalaca dobnitka NIN-ove nagrade iz 2006. godine i brojnih drugih najviših književnih priznanja u zemlji inostranstva - Pa sad, zavisi od očekivana, da li će neko očekivati da nađe nešto što nije već nigde nije mogao naći, što nije tačno - rekao nam je na improvizovanoj mini konferenciji za novinare uoči same tribine u dupke ispunjenoj sali dečijeg odeljenja, Basara.

Publika je s pažnjom pratila zanimljivo jednosatno izlaganje Basare i Arbutine

- Sve što se u ovoj knjizi nalazi, o čemu se piše, nisu nikave misterije, nikakve skrivene tajne, sve je to poznato, mada je nedovoljno poznato.

Budući da je to nedovoljno poznato, ja to nisam napisao u formi revizije istorije i već bih preciznije rekao, kao jednu hibridnu prozu. To je zapravo fikcija. Iz koje naravno može da se izvuče mnogo pouka, o fakciji, o fotografiji - napomenuo je poznati pisac.

* O značajnom somborskom datumu, Basara kaže:

- Eto retko baš koja varoš u Srbiji može da se pohvali ovako retkim jubilejom, 160 godina postojanja jedne uvažene bibioteteke, pa eto drago mi je baš sam protagonist ove važne godišnjice, i to još na današnji datum, Svetski dan knjige.

..................................................

Iz biografije

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta, Beograd) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije 20. veka.

Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.

Sponatni Svetislav Basara - u spontanom razgovoru u kabinetu direktorke biblioteke neposredno pred književno veče u sali dečijeg odeljenja

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine.

Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“. Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

..................................................

Činjenica je i na šta treba da obratimo pažnju da u nekim trenucima istorije kada govorimo o jednom širem istorijskom totalitetu, govorimo da je recimo teologija, sluškinja vlasti, kaže Petar Arbutina književnik, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik, približavajući ovo novo štivo Svetislava Basare. - Kasnije je istorija bila sluškinja vlasti, a u ovom slučaju mi možemo da pratimo puteve istorije nekih činjeničnih epizoda, dešavanja, odnosno onog trenutka kada se istorija pretvara u mitologiju, a mitologija u neku vrstu kolektivnog zanosa. Kolektivni zanos mnogo je gori nego kolektivni zločin i na taj način čitavo društvo učestvuje u kolektivnom zločnu mnogo više nego kada je taj zanos individualni i kada se iz njega može proizvesti nešto što možemo nazvati zločinom - izdvaja važnim Arbutina.

Tako da, Basara ovo što je uradio govori o tome da njtgovo delo možemo da podelimo na dva arhetipa: plastičnih fikcija, a drugi, da esejistički postavlja taj tok koji činjenično počiva u skladu sa nekom našom društvenom i istorijskom navikom. Ta knjiga spada među knjige koje pokušavaju da u jednom fikcionalnom toku izvuku ona najvažnija pitanja i na kraju krajeva ako treba a treba, i „poigrati se“ sa pojedinim važnim datumima. Uz to, pokušati da njima date jednu fikcionalnu pozdadinu, a nama bitnijim putevima ka istini.

Petar Arbutina: Kultura je navika; u Somboru je stvorena navika čitalačke publike

* Koliko u toj jednoj takvoj istini, predvođenoj sa imenom kao što je Basara, danas možemo da motivišemo mlade, u saremenom dobu tehnologije, da bismo sačuvali knjigu kao ipak autentično, izvorno bogatstvo?

- Knjiga će uvek opstati. Knjiga je koliko ja pamtim, a imam dovoljno godina da pamtim razne mene i razne periode, u percepciji književnosti i stalno je knjiga na neki način u krizi. Stalno je izdavački posao u nekakvoj vrsti regresije, međutim, činjenica je da će knjiga takva jeste uvek opstati. Ona će naravno zauzimati neke drugačije oblike, druge načine čitanja, ali suštinski neće promeniti svoju svrhu i neće promeniti odnos prema čitaocu. Tako da, da l' neko knjigu čita ne... ili u plastičnom smislu - neko čita na računaru, taj njegov, čitaočev suštinski sakralni odnos prema knjizi, se neće bitnije promeniti. U Americi su istraživali navike, čak i pamćenje kod ljudi koji knjige čitaju u elektronskoj formi. I onih koji čitaju klasičnu knjigu. I došli su do jednog zaključka koji prosto nije išao u prilog ni jednom ni drugom, dakle ni tezi o krizi knjige, ni tezi da je elektronsko čitanje knjige nešto što unižava knjigu. Tako da, čitanje nije u krizi, knjiga nije u krizi, jer pre svega savremena tehžnologija će uvek sačuvati nešto što je književnošću ostavljeno. Više su dakle cipele u krirzi, jer su obućari nestali, a pisci nisu.

* Sombor ima jedan poseban model, bez nekog velikog našeg „lokal patriotizma“, o činjenica je da smo prošle godine ovde smo imali rekord oko 200 dešavanja. Novi modeli bez „kasičnih velikih i dugih govorancija“ na tribinama odnosno književnim večerima, a Basara je inače mamac za publiku, da bi i drugi pisci možda njegovi naslednici, sledbenici, i kroz ovaj moderan „somborski model“ privukli što više publike, mladih recimo, koliko je to uticajno?

- Znate kako, ja mislim da sama činjenica što Sombor ima dvesta književnih dešavanja godišnje, znači više prosečno od jednog dana godišnje, govori o tome da se kod ljudi stvara navika. Da posećuju takve manifestacije, da se nađu ovde neposredno sa piscem, to je način. Nema, nema drugog načina. Ne možete bez obzira da svake godine dovedete jednog nobelovca, ako ne vredi... Kultura je navika, koja podrazumeva periodično ponavljanje, ponavljanje sadržaja koji su te vrste duhovne vrednosti duže, tako i bliže čitaocu. I to je slučaj i sa drugim umetnostima, sa muzikom, pazite, gde imate recimo dvesta koncerata, imate vrlo profilisanu publiku koja sluša muziku, bez obzira koliko neke pojedinačno promene bile važne – važno je da ih ima što više, da one kod ljudi stvore navike. Kad stvorite tu vrstu navike, onda stvorite i tu jednu vrstu kritičkog odnosa prema knjizi, i prema svemu tome što književnost znači. Samim tim, knjiga postaje integralni deo i sredine i pojedinca u njoj - zaključuje Arbutina.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotodoprinos:

~ . ~