* Akcija prikupljanja ambalažnog pesticidnog otpada završena je u naseljenim mestima na teritoriji Grada Sombora. Poljoprivredni proizvođači iz Riđice, Stanišića, Svetozar Miletića, Aleksa Šantića, Kljajićeva, Čonoplje, Telečke, Bačkog Brega, Bezdana, Koluta, Gakova, Rastine, Stapara i Doroslova prepoznali su važnost ove akcije. Sakupljena je velika količina pesticidnog ambalažnog otpada koji će dalje biti skladišten u skladu sa odgovarajućim propisima

Sakupljanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja nastavlja se u ponedeljak, 21. septembra od 8 do 11 časova za mesne zajednice na području Grada Sombora kao i salaška i prigradska naselja. Mesto sakupljanja je u objektu Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ na obilaznici, Industrijska zona bb, JUG 3 (preko puta Hipodroma).

Akciju organizuje Grad Sombor u saradnji sa PSS „Sombor“ doo Sombor i SECP-om.

Sa ambalažom od sredstava za zaštitu bilja postupajte pravilno i odgovorno!!!

1. Isperite ambalažu najmanje tri puta odmah nakon njenog pražnjenja
2. Bezbedno čuvajte na Vašem imanju i
3. Predajte ovlašćenom operateru na lokaciji preuzimanja u zakazano vreme.

* Pogledjte još nekoliko slajd fotografija o prikupljanju ambalažnog pesticidnog otpada u pojedinim naseljenim mestima Grada Sombora, ispod teksta:

1) Bezdan

2) Doroslovo

3) Kolut

4) Stapar

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Pobednici 27. Festivala evropskog filma Palić proglašeni su danas (u petak) 18. septembra na konferenciji za medije održanoj u bašti bioskopa „Abazija” na Paliću u podne

Međunarodni žiri 27. Festivala evropskog filma Palić 2020, koji je održan u Paliću i Subotici od 12. do 18. septembra 2020. godine, radio je u sastavu: filmska selektorka Mišel Keri (Nemačka), predsednica, reditelj i scenarista Igor Ivanov (Severna Makedonija) i reditelj i scenarista Goran Radovanović (Srbija), članovi. Pošto je odgledao dvanaest filmova u Glavnom programu, žiri je na onlajn sednici doneo sledeće odluke:

Zlatni toranj za najbolji film dodeljuje se norveško-švedskom filmu Nada”, u režiji Marije Sedal. „Ovaj film nas je na iznenađujući način dirnuo sirovošću kojom je pristupio svojoj temi, a pritom nikada nije bio jeziv. Takođe, očarao nas je svojim toplim prikazom šire porodice i njihovim odgovorom na najrazornije vesti koje jedna porodica može primiti”, stoji u obrazloženju žirija.

Palićki toranj za najbolju režiju dodeljuje se Agnješki Holand, za režiju filma Šarlatan”, realizovanom u češko-irsko-poljsko-slovačkoj koprodukciji. „U svojoj petoj deceniji filmskog stvaranja, Agnješka Holand, neumorno posvećena, nastavlja da secira evropsku istoriju 20. veka. Ona se nenametljivo bavi mnogim temama: misterioznim ubistvom, istorijskim dramama, kultom ličnosti u vidu prirodnog iscelitelja – i time preseca nekoliko vremenskih razdoblja i političkih doba, od kapitalizma preko fašizma do totalitarizma u Čehoslovačkoj. Sve to upućuje na velikog filmskog stvaraoca”, glasi obrazloženje žirija za ovu nagradu.

Žiri dodeljuje Specijalno priznanje nemačko-ukrajinsko-britanskoj koprodukciji DAU.Nataša” u režiji Ilje Kržanovskog i Jekaterine Oertel zbog „neobuzdanog prikaza odnosa žrtve i tlačitelja, vlasti i pojedinca i mašinerije totalitarne države. To je deo šireg DAU projekta koji je potpuno bez presedana u istoriji kinematografije”.

Žiri je ovogodišnji Glavni program ocenio kao odličnu selekciju.

Žiri kritike takmičarskog programa Paralele i sudari 27. Festivala evropskog filma Palić 2020. radio je u sastavu: filmska kritičarka Jelena Đurović (Srbija), predsednica, filmski kritičar Greg De Kjur džunior (SAD) i filmski kritičar Zoran Janković (Srbija), članovi. Pošto je odgledao 10 filmova iz selekcije Paralele i sudari, žiri kritike je na onlajn sednici doneo jednoglasnu odluku:

Nagrada za najbolji film programa Paralele i sudari dodeljuje se poljskom filmu Ubij, pa napusti grad” u režiji Marijuša Vilčinskog, uz obrazloženje: „Pobednički film ima smelosti, ne samo u načinu na koji umetnik koristi tehnike ʻlow fiʼ animacije već i zbog rešenosti da napusti racionalnu linearnost. Poput riba i ljudskih tela koji su u filmu odabrani, isečeni i priređeni ili za masovno konzumiranje ili za večito zatočeništvo, reditelj nam tako nudi svoje telo i dušu kao umetnički materijal. Marijuš Vilčinski bi možda mogao pripadati toj uzvišenoj tradiciji grada Lođa čiji su predstavnici i Andžej Vajda i Roman Polanski. Ovim debitantskim dugometražnim ostvarenjem Vilčinski je trijumfalno položio test pred publikom, a od njega u budućnosti možemo očekivati jedinstvene kinematografske dragocenosti”.

Tokom 27. Festivala evropskog filma Palić 2020, FIPRESCI žiri radio je u sastavu: beloruski filmski kritičar Anton Sidorenko, turska filmska kritičarka Esin Kučuktepepinar i španski filmski kritičar Viktor Paz Morandeira, predsednik žirija. Pošto je pogledao dvanaest filmova u Glavnom programu, žiri je na onlajn sednici doneo odluku:

FIPRESCI nagrada za najbolji film glavnog programa dodeljuje se poljsko-švedskom filmu Znoj” u režiji Magnusa von Horna, uz obrazloženje: „Svojom suptilnom opservacijom mlade influenserke i ljudi oko nje na društvenim mrežama, film pažljivo prikazuje, kako realno tako i virtuelno, vrednosti našeg vremena tokom krize. Težeći intimnosti, kamera ne otkriva gledaocima istinu već konstantno prati junakinju naglašavajući egzistencijalni pad, suptilno i bez osude.”

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održano je od 12. do 18. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, u bioskopu „EuroCinema” i „Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu „Abazija” na Paliću. U okviru festivalskog programa, publici je predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina, uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Festival evropskog filma Palić podržali su Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Foto: Igor Irge

(Na fotografijama u slajdu ispod teksta:

1) Palićki toranj za najbolju režiju, Agnješki Holand

2) "Ubij i napusti grad", najbolji film - Paralele i sudari

3) Filmska kritička Jelena Đurović

4) Reditelj i scenarista Goran Radovanović)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Sa novom minimalnim cenom rada za 2021. godinu od oko 32 hiljade dinara, Srbija nije promenila svoje osrednje žalosno mesto u regionu, a posebno brine činjenica da je sve manja razlika između najniže i prosečne zarade. Ne zbog naglog rasta životnog standarda onih na dnu, već činjenica da je njih mnogo, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, još toliko njih samo desetak procenata više, a čak 60 odsto je ispod prosečne zarade. Nije utešno što je slična statistika u Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, mada nisu svi pokazatelji isti. Izdvajaju se Hrvatska i Slovenija gde minimalac tretiraju kao obavezu koju poslodavci primenjuju retko i kratkoročno, na samo nekoliko procenata zaposlenih, ali koji obezbeđuje prostojan život

Sledeći uputstva nimalo nadležnog u meritumu stvari predsednika Srbije i vladajuće stranke Aleksandra Vučića, Vlada Srbije - kojoj su mandat i ovlašćenja istekla poodavno - mimo volje socijalnih partnera, odlučila je da minimalna cena rada naredne godine bude od 29.428,80 do 33.843,12 dinara, zavisno koliko mesec ima radnih sati, odnosno 6,6 odsto više nego ove. Po satu.

Reprezentativni sindikati i poslodavci nisu uspeli tokom višenedeljnjih razgovora-pregovora da se usaglase, pa pred formalno nadležan Socijalno-ekomonski savet (čiji su članovi) nisu izašli sa kvalifikovanim predlogom. Sindikati su, podsetimo, hteli dvocifreno uvećanje do vrednosti tzv. minimalne (redukovane do praga siromaštva) potrošačke korpe, oko 37.5000 dinara, a poslodavci da se stavi moratorijum na tu obavezu i zadrži postojećih tridesetak hiljada dinara.

PRESEČENO: Premda, u konstelaciji akutne ekonomske krize izavane koronavirusom, ali i realnih ekonomskih parametara ni 30, ni 32, a ni 37 hiljada dinara ne garantuju ono što se zove iole dostojanstvenim životom, s jedne strane, a s druge bitno ugrožavaju opstanak mnogih malih firmi.

Privremeno kao trajno

Vlada je, malo po babu, malo po stričevima, iako bez mandata, “presekla” da ne bude ni nula (do četiri odsto) ni 12 odsto (do 15 procenata), već oko 6,6. Uz navodno popuštanje poslodavcima povećanjem za oko dve hiljade dinara neoporezovanog dela zarade, čime se donekle amortizuje trošak istog tolikog povećanja minimalca. Pri čemu je, zapravo, tzv. država najviše sebi učinila uslugu i snizila izdatke za poreze pošto je sama najveći poslodovac formalno oko 350.000 zaposlenih koji su na najnižoj ceni rada. Treba li naglasiti godinama, iako bi ta mera zakonski trebalo da bude privremena i povremena, dok se ne prevaziđe akutna kriza u poslovanju.

Izgledi da se taj fundus bedno plaćene radne snage promeni su dvojaki; sa istekom obaveze poslodavaca koji su prihvatili državnu pomoć u minimalcima tokom trajanja koronavirusa (tri meseca neto po radniku, plus dva po 18.000 neto) da ne otpuštaju zaposlene - može ih biti nešto manje. Pritom, ako reše da zadrže zaposlene mnogi poslodavci će biti prinuđeni da se uključe u mini-plate, čime se broj onih koji će raditi za garantovani iznos značajno povećati. Procene idu i do pola miliona, što je četvrtina ukupno zvanično zaposlenih.

Taknuto-maknuto, šahovski rečeno, a ko preživi pričaće.

Izvesno je da će i naredne jeseni, kao i prethodnih godina, reprezentativni sindikati tražiti izjednačavanje najniže cene rada i najjeftinije potrošačke korpe, a poslodavci predah ili minimalne korekcije uz povećanje neoporezovanog dela zarada (svih, ne samo minimalne). A, u nastojanju da 2025. prosečna zarada bude 900 evra, vlast će sve više primicati minimalnu i prosečnu zaradu. Pri čemu se niko neće truditi da objasni da u prosečnoj plati učestvuju i izvršitelji i notari sa desetinama hiljada evra mesečno, za razliku od nekih ranijih godina kad ih nije bilo, a odnos minimalne zarade i prosečne plate nije bio kao sada jedva jedan prema dva, već 1:3, kao 2008.

POČECI: Valja biti realan i reći da minimalna cena rada poslednjih godina “skače” redovno, ponekad kao lane ubedljivo (dvocifreno), pa vlastima omogućava samohvalu da je za manje od decenije udvostručena, no cena toga je sve izraženija uravnilovka. Taj već zaboravljeni termin iz socijalističkog doba opisuje težnju da se plate za sve poslove i sve zaposlene, bez obzira na kvalifikaciju, znanje i zalaganje, “uravnoteže”, bezmalo izjednače, da se upkos proklamovanom neokapitalizmu paradigma vlasti da su svi “jednaki” izdigne na nivo principa. Pa makar bili jednaki u siromaštvu, ako ne u raspodeli opšteg dobra, o čemu najbolje svedoči činjenica da više od 60 odsto zaposlenih prima tzv. referentu zaradu koja je tek nešto veća od minimalca.

Nonsens je da se ta takozvana socijalistička paradigma prilično razlikuje od stvarne, pošto je pred kraj počivše četvrte Jugoslavije (SFRJ), u kojoj je obnovljeno kolektivno pregovaranje i ugovaranje, krajem devete decenije XX veka u okviru firme bio predviđen raspon zarada jedan prema sedam. Pri čemu “kec” nije bio nužno na nivou zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom zajamčene/zagarantovane zarade, već u skladu sa ekonomskim moćima firme, pa i čitavnih grana, što se regulisalo posebnim kolektivnim ugovorima.

Pregovaračko nasleđe

Na nesreću, a i sramotu, danas čak ni analitičari radnih i socijalnih odnosa i prava ne znaju da Srbija - a i ostale države u regionu nastale na temeljima zajednički srušene SFRJ - tripartitno pregovaranje i formalni socijalni dijalog baštini upravo iz tog vremena kada su partneri bili (državni) sindikati i privrednici udruženi u privrednu komoru, a kao treći element država, poslodavac dobrom delu zaposlenih. I, naravno, kapo di kapo, što se bar ovde održalo i 2020, uprkos formalnoj promeni svojinskih i radnih odnosa i samog sistema.

Istorija kaže da su prva kolektivna ugovaranja uslova rada, uključujući nadnicu, priznata u Engleskoj 1891. godine, Nemačkoj 1918. i Francuskoj 1919. Tri godine posle Francuske i tri godine pre Italije, Kraljevina Jugoslavija, a time i Srbija, uvode taj institut, koji definitivno postaje opštevažeći princip 1935, kada je u SAD donet Vagnerov zakon. U prvim kolektivnim ugovorima sindikati i poslodavci bili su bukvalno na dve strane barikade, pri čemu barikade nisu bile samo figurativne; u ime svetosti privatne svojine i kapitala, poslodavci nisu dopuštali mešanje u “svoje” poslove, dok su sindikati zahtevali da se valorizuje učešće rada u konačnoj ceni proizvodnje. Sa barikadama ili pored njih.

POREĐENJA: Ovako formulisane osnovne pregovaračke pozicije održane su i danas, u zemljama bivšeg spocijalizma, realnog i posebno onog našeg samoupravnog, umnogome su čak istovetne, sem što su nekim čudom centralizma sile pregovarača prilično oslabile. Poslodavci, podsetimo, na nacionalnom nivou u Srbiji imaju samo jedno reprezentativno udruženje Uniju poslodavaca Srbije, a sindikati dve centrale sa pravom pregovaranja Ujedinjene granske sindikate Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije.

Jedini posle 2000. godine doneti Opšti kolektivni ugovor odavno je u penziji, a novog nema na vidiku, iako ni pređašnji nije mnogo značio, čak ni sa tzv. proširenim dejstvom, odnosno obavezom svih poslodavaca da ga primenjuju iako nisu u članstvu formalnih pregovarača - Unije i oba sindikata.

Praksa nastala na temelju SFRJ sa manje ili nešto više izmena ostala je na snazi u svim novonastalim državama, što nije ni čudno pošto je tada započet proces bio u skladu sa evropskim zakonodavstvom i praksom MOR-a i međunarodnih sindikalnih centrala. No, razlike u privrednoj snazi koje su se i tokom života SFRJ osećale uvećane su, pa je i praksa minimalne cene rada, kao i ukupna platna politika različita.

Srbija je, valja odmah reći, upkos svim pričama o nikad boljem standardu i neviđenom rastu najvećem ne samo u regionu već i diljem evropskih, pa i svetskih meridijana, u jadnoj regionalnoj sredini, bar kada je visina minimalne cene rada u pitanju.

Po učestalosti njene isplate je pri vrhu, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalac. I to godinama.

Slovenački maksi minimalac

U svemu prednjači, naravno, Slovenija u kojoj je na snazi minimalac od za nas neverovatnih 940,58 evra (prošle godine nešto više od 886 evra). Pri čemu plava koverta kod njih ne podrazumeva samo tu svotu - ona se uvećava za noćni i prekovremeni rad, kao i za rad tokom praznika. I u skladu sa najboljim socijalističkim (sic!) načelima, u minimalnu zaradu nije moguće uračunati obavezne troškove poslodavca za obrok i prevoz, a naravno ni službena putovanja, nagrade, otpremnine… Što, istina, formalno važi za sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, ali zakon ide drumom, a praksa šumom, pa se malo gde primenjuju te odredbe o minimalcu uvećanom za uvećano radno angažovanje (i pripadajuća prava).

Za naše prilike zvuči čudno da je prosečna plata u Sloveniji veća od minimalne za samo oko 300 evra, odnosno nešto više od četvrtine, ali je to više nego logično ako se zna da u deželi samo četiri odsto zaposlenih prima minimalac. U Sloveniji se minimalna zarada redovno koriguje, slično kao i kod ostalih, u skladu sa troškovima života i rastom BDP-a (sa izuzetkom Crne Gore).

U Hrvatskoj je na snazi minimalac nešto veći od 400 evra. Poređenja radi, prvi Opći kolektivni ugovor, na osnovu saveznog zakona o radnim odnosima, Hrvatska je usvojila 1989, a najniža “osnovna plaća”, utvrđena je tada na 2.800 dinara, odnosno 15,38 dinara po satu rada. Za neupućene, nemačka marka je te godine vredela između sedam i osam dinara (pre minihiperinflacije Ante Markovića), odnosno minimalac je bio oko 400 maraka, što je ekvivalent današnjih 400 evra. Ove godine u Hrvatskoj minimalac od 3.250 kuna prima manje od tri odsto zaposlenih, ali je prosečna zarada u skladu sa drugim ekonomskim pokazateljima više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.

Crna Gora, pak, ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali minimalac je minimalniji, pa je od 2018. na oko 220 evra, pri čemu je godinama pre toga bio “stabilnih” oko 190 evra.

U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.

Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike sa prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalacem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali sa najsimorašnijim radnicima.

Ako se prave validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki je procenat ljudi na najnižoj zaradi pa da utvrdimo znanje; lane je u Srbiji od 2,16 miliona zaposlenih još aktuelnih 350.000 radnika bilo u minizoni, u Sloveniji je oko 3,7 odsto od ukupno 885.700 (slično je i sada), a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto zaposlenih. Goru statistiku od Srbije beleže BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, a minimalac nešto veći od 210 evra prima bezmalo svaki treći radnik, kao i u Crnoj Gori (28 odsto). U Makedoniji je 26.000 denara garantovano za oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika (28 odsto).

Još je jedno poređenje bitno - koliko minimalac stvarno vredi: u Srbiji ne doseže ni tu redukovanu potrošačku korpu od koje niko ne može da preživi, a za prosečnu su potrebne 2,4 minimalne zarade. Njena vrednost je slična i u Crnoj Gorti, pa su tamo potrebna tri minimlca za prosečan život, u Hrvatskoj dva (potrošačka korpa teži 895 evra mesečno). S tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu. U BiH bezmalo beleže regionalni rekord, jer je potrebno više od tri minimalca da se napuni korpa za četvoročlanu porodicu.

Na kraju, u većini evropskih zemalja zakonom je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce. Kako navodi Eurostat, osim Danske, Italije, Kipra, Austrije, Finske i Švedske, sve ostale članice Evropske unije imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU. Raspon minimalnih plata u zemljama EU na kraju 2018. godine kretao se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu. Ovaj prvi podatak zvuči utešno, ako se siromaštvo uzima kao mera života.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U petak, 18. septembra, Narodno pozorište Sombor kreće u novu sezonu 2020/2021. sa pretpremijerom predstave PREDSEDNICE Vernera Švaba u režiji Jane Maričić. Premijera je zakazana za subotu, 19. septembar, na Velikoj sceni, u 20 časova. U predstavi igraju Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović i Milijana Makević. Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, kostimograf Biljana Grgur, a kompozitor je Božidar Obradinović

Podsećamo poštovanu publiku - poručuju u somborskog teatru - da je broj mesta smanjen na pola, te će u prodaji biti do 160 ulaznica, a predstava će biti odigrana uz poštovanje svih propisanih mera.

Biletarnica Narodnog pozorišta Sombor radiće po redovnom radnom vremenu (od 10 do 14 i od 18 do 20 časova). Sve dodatne informacije možete dobiti pozivom na telefone biletarnice - 025/436373 i 062/248020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

/U slajdu ispod teksta odnosimo i repertoar predstava od 18. septembra do 3. oktobra/

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, otvara drugi krug konkursa „Solidarnost pre svega" koji ima za cilj da doprinese naporima zajednice i građanskoj solidarnosti za vreme krize u Srbiji izazvane korona virusom

Kao odgovor na napore velikog broja pojedinaca, formalnih i neformalnih grupa, kao i medija da solidarno odgovore na situaciju, Fondacija Ana i Vlade Divac će podržati, kako već pokrenute inicijative, tako i novonastale grupe u odgovoru na krizu izazvanu korona virusom.

Na konkurs mogu da se prijave udruženja građana, mediji i neformalne grupe građana okupljene oko zajedničke ideje da pomognu građanima u suočavanju sa kriznom situacijom.

Konkurs je otvoren do 28. septembra 2020. godine do 16 časova.

Novinar: Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Petog dana Festivala evropskog filma Palić, u sredu 16. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Undine” nemačkog reditelja Kristijana Pecolda i „Dau.Nataša” ruskog reditelja Ilje Hržanovskog. U selekciji Paralele i sudari, na repertoaru su bili film „Ubij, pa napusti grad” (Mariusz Wilczyński, Poljska) i „Mater” hrvatskog reditelja Jure Pavlovića

Naša legendarna glumica Mira Banjac, nekadašnja predsednica saveta Festivala evropskog filma Palić i ovogodišnja specijalna gošća festivala, na konferenciji za medije je rekla: - Ja sam emotivno vezana za ovaj festival. Osećam da sam deo porodice, ne samo festivala, već i naroda okolo. Prepoznajemo se i lepo je kad usput sretnem ljude koji znaju da je festival tu. Ove godine su ljudi učinili nemerljivi napor da se festival ne prekine. Mira Banjac se osvrnula i na svoj odnos sa direktorom festivala Radoslavom Zelenovićem: - Gospodin Zelenović je kičma ovog festivala, na sam njegov poziv sam uopšte u ovom festivalu, mnogo pre nagrade Lifka i mog učešća u festivalskim organima. Ali mi je to ostalo u nasleđe, da moram biti tu uz festival dok još imam zdravlja i mogu nešto da doprinesem. O značaju ove manifestacije ona je dopunila:  - Festivali su jedan prozor u svet, to su dani promišljanja estetike raznih naroda i neki reper gde smo otprilike mi. Ti susreti sa ljudima su dragoceni.

Kompozitor Zoran Simjanović, aktuelni član Saveta Festivala evropskog filma Palić, istakao je da mu je drago što je ovogodišnji festival održan i dodao da oni nisu samo značajni informativno, radi gledanja filmova koji neće biti prikazani drugde: - Festivali imaju i jednu fantastičnu vaspitnu ulogu. Kada pratiš publiku koja gleda film, tačno vidiš da li si nešto pogrešio ili nisi. To je jedna od funkcija festivala koju mnogo cenim.

Dragan Stojmenović, reditelj filma „Tritonov vrt” koji je prikazan u selekciji Eco Dox, o specifičnostima snimanja filma rekao je: - Imao sam strah jer je tekst u stihu, da to ne bude previše. Međutim, efekat je bio potpuno suprotan i meni je jako drago zbog toga. U filmu može da se sublimira svaka vrsta umetnosti, tako da je ta poezija u stvari prirodan element. Film šalje i vrlo važnu ekološku poruku, o čemu je reditelj istakao: - Umetnici se filmom bave radi odnosa između ljudi. U 21. veku, u ovom trenutku, možda postoji nešto što je još potrebnije i važnije, a to je odnos čoveka sa prirodom. Mislim da film ima veliku moć da upravo u tom pravcu promeni svest ljudi.

Multimedijalni umetnik Zoran Tairović i filmska producentkinja Ana Renovica su na konferenciji za medije predstavili Međunarodni festival kratkometražnih filmova sa romskom temom FROM, čije je četvrto izdanje održano krajem avgusta ove godine u Malom Iđošu.

Poslednjeg festivalskog dana, u petak 18. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20 časova će biti prikazan film „So od suza” francuskog reditelja Filipa Garela, dok je u 22 časa van konkurencije na programu film „Hotel Beograd” ruskog reditelja Konstantina Statskija, sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Sluškinja” ukrajinske rediteljke Kristine Sivolap. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „Patrole” Stefana Komandareva. U bioskopu Abazija u 17:30 biće održana i specijalna projekcija dokumentarnog filma „Zaceli me” rediteljke Danijele Štajnfeld.

Foto: Igor Irge

U slajdu:

1) Zoran Tairović

2) Zoran Simjanović

3) Dragan Stojmenović

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Otvaranje izložbe slika, skulptura i crteža “Zapisi i kazivanja” akademika Save Halugina biće realizovano elektronskim putem u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, u utorak, 22. septembra u 19 časova. Publika će biti u prilici da poseti izložbu od 19:30 do 21:00 časa, istog dana, u grupama od 10 ljudi, uz poštovanje svih mera prevencije i preporuka Zavoda za javno zdravlje. Otvaranje izložbe će, putem prenosa uživo, biti dostupno na stranici Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor

Sava Halugin je vajar, autor brojnih skulptura izvedenih u mermeru, terakoti, kamenu, ali najčešće u bronzi, od kojih su mnoge postavljene u javnim prostorima. Dobitnik je priznanja poput “Zlatnog dleta” ULUSA 1988. i 1993. godine, otkupne nagrade sa izložbe Jugoslovenskog bijenala male plastike u Murskoj Soboti 1989, nagrade beogradskog Oktobarskog salona 1995. kao i nagrade Zavoda za kulturu Vojvodine “Iskre kulture” za 2007. godinu. Redovan je učesnik skulptorskih manifestacija: “Tera” u Kikindi, “Mermer i zvuci” u Aranđelovcu, “Desvilato” u Svilajncu, “Bakar” u Boru i drugih.  Mada je od samog početka, zajedno sa skulpturama, rado izlagao i crteže kao dokumente o traganju i razmišljanju jednog vajara, dvodimenzionalnost slikarskog platna, svet boja i kolorističkih odnosa, do skoro nisu bili značajni za njegov rad. U trenutku kada se, međutim, čini da je pozicija slikarstva postala neizvesna i da se manuelna tehnika slikanja uljem na platnu definitivno povlači pred izuzetno razvijenom tehnologijom stvaranja, reprodukovanja i razmene slika, umetnik se okreće ovom, za njega novom, mediju i to sa jasnom idejom o tome šta se sa slikom može uraditi u današnje vreme. 

“U slikarstvu Save Halugina, u kom se metonimijskim skraćenjima, hiperbolisanim prikazivanjem, abrevijacijama, mešanjem prepoznatljivih i proizvoljnih oblika, stvara paradoksalan prizor na preseku vizuelne i verbalne jezičke igre, naslućuje se zato postmoderno nepoverenje u velike priče o progresu i kontinuiranom i zakonitom razvoju bilo pojedinca bilo zajednice. Fragmenti što se odnose na krhkotine dnevnih rutina, briga i zabluda “malih” ljudi, mogu samo da budu parodija svake ideologije. Povezani naracijom o transformacijama organskog i mašinskog, čoveka i životinje, takvi prizori referišu o vremenu promena u kojem je jedan poredak srušen a drugi još uvek ne postoji, ili o trenutku iskliznuća i neravnoteže u kom lako dolazi do povezivanja naizgled nespojivih pojava tako da svaki ishod postaje podjednako moguć.  A to su upravo odlike vremena u kom živimo. Zato se u slikama Save Halugina, uprkos relativizaciji svih ideala, prepoznaje I izvesno zalaganje ili mikropolitika koja se, na tragu modernističkog angažmana, zauzima za uvek aktuelna pitanja istine I pravde.“, napisala je o Savi Haluginu i njegovom radu Olivera Janković.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Drugi dan obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti u Somboru posvećen je biciklistima. Kako su Somborci poznati po korišćenju bicikla za prevozno sredstvo, predstavnici Saveta za bezbednost saobraćaja, Crvenog krsta i Grada Sombora, na čelu sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, danas (četvrtak, 17. septembar) su na glavnoj ulici prolaznicima koji su uz sebe imali bicikl delili poklončiće: svetlosne setove, rančiće i zaštitne maske

Korišćenje bicikla za prevozno sredstvo odgovara svim načelima Nedelje mobilnosti, pre svega zato što je za njegovo pokretanje potrebno da čovek bude fizički aktivan, što direktno utiče na zdravstveno stanje organizma i što ovakav vid prevoza ne zagađuje okolinu.

Cilj Nedelje mobilnosti, kao što smo već i tokom prvog dana na stranicama našeg portala i u porgramu radija izveštavali, jeste da što više sugrađana podstakne da se opredele za prevoz koji zahteva da oni sami budu fizički aktivni i koji povoljno utiču na životnu sredinu.

(U slajdu pogledajte još fotografija sa drugog dana Evropske nedelje mobilnosti u Somboru:

1. Predstavnici Grada Sombora, Saveza za bezdbednost saobraćaja i volonteri Gradske organizacije crvenog krsta,

2. Poklončići su deljeni građanima sa biciklom, omiljenim prevoznim sredstvom,

3. Građanke i građani su primali poklone od gradonačelnika Antonija Ratkovića,

4. Među predstavnicima gradske uprave bio je većnik Miroslav Kovačić,

5. Kapetan odeljenja saobraćajne policije PU Sombor Renata Rajčanji prilikom podele svetlosnih setova za bezbednost biciklista,

6. Somborci - biciklisti su dobili na poklon setove, rančiće i zaštitne maske,

7. Volonteri Gradske organizacije crvenog krsta u Somboru opet aktivni - delili su simbolične rasporede časova za decu, sa osnovnim saobraćajnim pravilima)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Četvrtog festivalskog dana, u utorak 15. septembra, u Glavnom takmičarskom programu Festivala evropskog filma Palić prikazani su filmovi „Nada” norveške rediteljke Marie Sødahl i poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna. U selekciji Paralele i sudari, na repertoaru su bili filmovi „Zaboravljeni” ukrajinske rediteljke Darje Oniščenko i „FREM” slovačke rediteljke Vjere Čakaniove

Na festivalu je organizovana i Radionica Filmske kritike, uz podršku Filmskog centra Srbije, namenjena mladim filmskim kritičarima koji periodično objavljuju svoje kritike u lokalnim i međunarodnim časopisima. Jedan od mentora radionice je reditelj i scenarista Saša Radojević, koji je o ovogodišnjim učesnicima rekao: - Polaznici radionice dolaze iz Novog Sada, Beograda i Mostara. Reč je o mladim ljudima koji su na neposredan način vezani za film, neki su već završili svoje filmske škole, a ima i onih koji nisu neposredno vezani za njih. Ovo je prilika da se različita saznanja ukrste i da mi ukažemo na moguće pristupe i analize filma, a sa druge strane da čujemo od novih generacija ono što je bitno za njihovo viđenje filmskog stvaralaštva, u ovom trenutku.

O stanju filmske kritike u današnjim medijima i na internetu, Radojević je primetio: - Prisustvujemo paradoksu kada je reč o filmskoj kritici. Činjenica je da je ona izgubila svoje mesto i prostor u okviru ključnih medija - velikih dnevnih novina ili televizijskih stanica. Ali sa druge strane, na pojedinim platformama i u pojedinim analizama koje se pišu u različitim institucijama ili fakultetima, imate apsolutno fascinantne tekstove o filmu. Nikada bolje analize filmova niste mogli da pročitate, nego u ovom trenutku na internetu. To je neka vrta satisfakcije i supstituta za ono što je vezano za percepciju filma u javnom mnjenju - zaključio je Radojević.

Snježana Mitrović (na slajd fotografiji u okviru rubrike), predstavnica udruženja Terra’s i Otvorenog univerziteta Subotica, na konferenciji je govorila o panel diskusiji „Žensko preduzetništvo i Kovid 19“ organizovanoj u okviru pratećeg programa festivala: - Otvoreni univerzitet je, i uvođenjem Eco Doxa u festivalski program i osnivanjem regionalnog Arhus centra, odlučio da debatni program bude upravo sa aspekta zaštite životne sredine. Ova panel diskusija je mene oduševila zato što smo je završili vrlo optimistično. Opisujući sadržaj panela, Mitrović je istakla: - Akcenat je bio na dve preduzetnice, od kojih se jedna bavi organskom proizvodnjom. Ona je rekla da je njeno najveće bogatstvo to što je sačuvala porodicu, što su bliski. Druga preduzetnica je istakla da ćerke preuzimaju posao i da imovina ne ostaje više samo muškarcima. Obe su naglasile porodicu i da je ova kriza svima njima probudila zajedništvo.

Šestog festivalskog dana, u četvrtak 17. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20 časova će biti prikazan film „Pinokio”  italijanskog reditelja Matea Garonea, a u 22 časa film “18% sive” bugarskog reditelja Viktora Čučkova. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Partenon”  litvanskog reditelja Mantasa Kvedaravičiusa, dok je na istom mestu u 21:30, na programu ostvarenje „Sutra je još uvek juli”  koje je režirao Dejan Vlaisavljević Nikt.

Foto: Igor Irge

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Grad Sombor i ove godine obeleževa Evropsku nedelju mobilnosti u okviru koje će se svakoga dana organizovati razne aktivnosti koje promovišu zdrave stilove života i inkluziju. U ovaj veliki međunaordni projekat uključen je i grad Sombor, pa je tako danas (sreda, 16. novembar) na Trgu sv.Đorđa (kod krsta), održana i prva aktivnost promocije zdravlja. Izjavu je ovim povodom dala članica Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović

Gradska većnica za sport, omladinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović otvorila je manifestaciju u kojoj otpočetka daje primer

- U toku Evropske nedelje mobilnosti širom Srbije se obeležavaju razni oblici aktivnosti, samim tim želimo da uključimo što veći broj naših sugrađana i na taj način da podignemo svesti o tome koliko je važno da se bave sportom -istakla je Antonija Nađ Kosanović. - Mogu da utiču na sementarni način života, što doprinosi celokupnom sopstvenom zdravlju. Evropska nedelja mobilnosti svakako ima za cilj da zajedno utičemo na pitanje mobilnosti i da koristimo urbano prevozno sredstvo. Želimo dakle da uključimo naše sugrađane da koriste prevozno sredstvo koje iziskuje prirodni oblik kretanja a to je bicikl, da manje koriste prevozna sredstva koja zagađuju životnu sredinu.

Nađ Kosanović je dopunila: - Kroz kampanju, svi zaintresovani učesnici će imati mogućnosti da se oprobaju u raznim fizičkim aktivnostima naravno vodeći računa o epidemiološkoj situaciji. Uz tehničku podršku Sportskog saveza grada Sombora i logistiku Sportskog centra Soko, lokalna samouprava odvaja određena sredstva, kako bismo omogućili svim našim sugrađanima da se bave sportom i da budu fizički aktivni. Iz svog iskustva znam koliko fizička aktivnost utiče na celokupan organizam i zdravlje čoveka. Ovde danas, sa Savetom za zdravlje, Gradskom organizacijom crvenog krsta i Zavodom za javno zdravlje, imamo mogućnosti da uz razgovor sa građanima i podelom flajera utičemo i promovišemo zdrave stilove života i zdrave navike.  

U okviru Evropske nedelje mobilnosti organizovana je i anketa na temu fizičke aktivnosti i navika koju možete da popunite na sledećem linku:

https://www.sombor.rs/gradska-uprava/javno-zdravlje/evropska-nedelja-mobilnosti-2020/

Ovogodišnje obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti traje od 16. do 22. septembra a iz Srbije je uključeno 29 gradova i opština.

Fotografije (naslovna, u tekstu i u slajdovima ispod rubrike): Endi Vaš

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Strana 1 od 269

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…