* На озерку у Руским Керестуре 4. авґуста отримане музично-литературне стретнуце „Власни печац младих” котре орґанизовали Здруженє младих „Pakt Ruthenorum” и младежски часопис МАК. Дзевец млади авторе ше на тим стретнуцу представели зоз своїма творами, а векшина з нїх уж були обявени у „МАК”-у. Тиж так, орґанизована и вистава авторских фотоґрафийох котри обявйовани у МАК-у. После програми оптримана и дебата на котрей участвоали присутни, а програму и дебату водзели авторка и модераторка Александра Бучко и єдна з орґанизаторкох Мая Зазуляк Гарди
Млади поетове ше представели зоз своїма творами: поезию - Кристина Афич и Жарко Остоїч, зоз прозу Кристиян Сопка, пречитани и стихи нових авторох котри по тераз свойо твори у МАК-у обявйовали под псевдонимами - Денис Надь и Томи Рац зоз Керестура. Наступели и госци: Емилия Чизмар з Коцура зоз свою твит литературу, Михаил Рамач зоз Дюрдьова и зоз стихами и зоз музику, док Себастиян Надь наступел з авторскима шпиванками на английским язику. Стихи дзепоєдних авторох читал Мирослав Малацко, того року перши рецитатор Сербиї. На концу, през видео знїмок бул представени и други роман Алекасандри Живкович „ЛЮСПП”.
Орґанизаторка и єдна зоз модераторкох стретнуца, а медзи иншим и редакторка часопису за младих МАК, Мая Зазуляк Гарди гвари:
- Нє потребни вельки финансийни средства за орґанизацию такого стретнуца. Вшелїяк, треба купиц дацо за ошвиженє, требало средства за вирабянє сликох котри зме виложели, алє други видатки нє було. Барз сом задовольна зо тим, бо 10 младих и нових авторох котри пишу нашу поезию нє мало. Думам же нє треба частейше отримовац таки збуваня, прето же би младим вец то нє було интересантне, бо нє маме вше нових авторох и нє пишу вони так часто. Так, раз рочно, на таким месце, стретнуц ше цалком досц. Барз ми було фино – нє знам як другим, окреме учашнїком, алє думам же нє мали трему, нє мали тот страх же як други буду реаґовац, була прекрасна атмосфера. Шицки шицких потримовали и кажде хто пришол, чи учашнїки чи публика, наисце ту прето же го то интересує.
Медзи присутнима бул и Борис Варґа, искусни редактор, критичар и познаватель нашей литератури и старших и младих ґенерацийох, и сам автор, винєсол свойо упечатки:
- Шицко тото цо ше бешедовало - же чи єст креативних людзох, чи „Дньовка” будзе мац свойо змисти, кадзи да ше руша - тото цо сом тераз видзел то наисце була єдна „Дньовка” пред двацец и єдним роком. Так, отрилики випатрало 1998. року, тота енерґия може буц аж и спонтанша. Мали зме єдну дискусию, винєсли зме даяки идеї цо би ше требало поробиц и думам же єст и средства же би стретнуце исновало, бо теди кед зме правели „Дньовку” нє було средства, нє було можлївосци, так же зме робели зоз ентузиязмом. Кед зму уж коло ентузиязма, може буц би охабиц и даяке друковане виданє. Мож заключиц же єст енерґиї и треба ю унапрямиц.
Александра Живкович Бучко, авторка и модераторка стретнуца, источашнє и автор свойого другого романа „ЛЮСПП” котри предлуженє першого - „Горор за принцези” тиж задовольна зоз младима котри наступели на стретнуцу:
- Мило ми же ше таки нєформални вечари случую, поготов за младших, бо у нєобовязней атмосфери мож розменїц думаня и указац цо поробене. Думам же маме квалитетних младих будуцих писательох, лєм же их треба одшмелїц же би писали и обявйовали. Бо кед буду писац та свойо писаня буду и розвивац, а кед нє буду обявйовац – вец нач? Можебуц дахто и неґативно прекоментарує, алє кед нє обявя вец нїхто нє учує их думанє, нє увидзи их креативносц. Млади писателє у нашей заєднїци добри. Маю потенциял буц ище лєпши лєм их треба допатрац и дац им простору.
Од музичарох, Себастиян Надь ше предстаел зоз свою авторску композицию хтора, написана на английским язику.
- Пишем углавним на английским язику прето же таку музику и слухам та вецка якошик баржей можем виражиц цо чувствуєм, шицко ми випатра баржей уметнїцки кед напишем по английски. Нє видзим нїяку окремну реакцию других же пишем по английски – млади то розумя, а кед пишем по руски доставам позитивни реакциї.
Младих музичарох и поетох, Кристину Афичову и Жарка Остоїча уж познаме у явносци. Цо вони думаю о таких вечарох? Кристина гвари:
- Думам же то супер ствар, понеже ше шумне число назберало, шицки зме ше опущели и зезали, нє було даяки препреченя же хто цо пове, кажде могол повесц цо сце, зезац ше, и супер випадло, барз ми ше пачи. Понеже и пишем поезию и компонуєм, то дзешка барз узко повязане, лєм же то ище нє на тельо практикуєм. Пишем уж даскельо роки, як инспирация налєци, та перше дакеди видзе музика, а вецка текст. Дакеди напишем текст, як тото цо сом нєшка пречитала, дзе нє думам даяку мелодию здумовац, то иншакей форми. Завиши шицко од инспирациї, момента...
Жарко, котри пише и литературу, а тиж и свою авторску музику, єден млади пистель хтори пренаходзи инспирацию у природи, у любови, ма свойо думанє:
- Баржей ми ше пачи вечар як „Дньовка” бо опущенша атмосфера, бо на „Дньовки” мушиш висц пред публику, пречитац, та вец маш и трему. Тото таке баржей як у кругу, як да зме ше пайташе даґдзе позберали та прето є таке приватнєйше, нє официєлне. Моїм приятельом ше досц пачи моя поезия. Найвецей ше им пачи же дахто хто им блїзки твори таке дацо цо маме лєм у читанки. Кед то читаю вец им то далєке, док тераз, кед дахто з нїх пише - то им вельо блїзше. Досц мам потримовку од своїх пайташох котри и читаю мою поезию.
Себастиян Няради, тиж млади и творчи автор хтори нєшка нє участвоал на програми на класични способ, гвари:
- Єден сом з тих хтори нє участвовали, алє ше може повесц же сом мал точку, бо тото цо сом гуторел то бул моя точка, мой наступ. Анї сце нє знали же то стендап комедия, може буц ше сце ше и нашмеяли, а може буц анї нє. Нє знам цо то було, як меновац. Було цошка. (шмих). Робим, рихтам, а пришол сом лєм же би сом наявел же ше рихта стендап комедия и будзе ше волац „Брм, брм биоґрафия зоз запеченим авспухом”! Наздавам ше же на „Дньовки” будзе. Мило ми же ше таки млади людзе збераю и знам же єст ище потенциялу. Треба же би ше такле дацо орґанизовало, може буц и частейше. Видзим нових людзох, нє знал сом же даєдни оталь пишу.
По перши раз ше у МАК-у зявел ДН, а терз зме дознали и хто то. Откриєме тайну – то Денис Надь, котри преважно пише по английски. Прецо праве по английски и прецо под псевдонимом тє. лєм з иницялами, питаме ше му:
- Нє знам, якошик ми приємнєйше и лєгчейше . И читам на анлийским. Нїґда сом дацо свойо нє пущел до явносци и нє указовал скоро нїкому и вецка ми якошик було нєзґодно... Думал сом, тоти цо ме познаю та буду знац хто споза инициялох, а на далєй анї нє битне. По руски, кед же дацо будзе, будзе у орґиналу написане по руски. Позитивно сом нєсподзивани з нєшкайшим вечаром, пачи ми ше и потримуєм же би ше таке дацо и далєй отримовало.
Псевдоним „Розцагани тепих” – то откриваме тераз ширшей явносци – Томи Рац. У МАК-у обявйовал под псевдонимом „Розцагани тепих” (РТ) – Рац Томи, цо у сущносци и його инцияли у псевдониму. Питаме ше му прецо обявйовал под псевдонимом?
- Перше сом нє сцел же би людзе знали же я пишем, а вец же би ми нє гуторели як треба, чи так, чи иншак, та сом надумал же будзем дакус анонимни. Вец сом видзел же ше нє мам прецо ганьбиц и нє так ме бриґа же цо други поведза. Я пишем свойо, а кед ше им нє пачи, най вони пишу свойо! Нєшкайши вечар супер, супер ми було, нашедзел сом ше, наслухал сом ше, и грали и шпивали и рецитовали и шицкого було. Нє можем повесц же як то далєй будзе, бо нє пишем так же шеднєм та почнєм писц або мушим дацо написац, алє як ми придзе. Кед придзе та напишем два три за годзину, а вец...
„Pakt Ruthenorum” уж по други раз орґанизатор литературного стретнуца. Прешли раз було пред двома роками и були уключени учашнїки рижних возростох, а тераз у питаню млади. Ясна Медєши, предсидателька „Пакту” бешедуе прецо, окрем „Дньовки” котра уж традицийна, орґанизую и таки вечари:
- Прето же тот Литературни вечар вельо менши и нє така нащивеносц як на „Дньовки”, ту ше людзе ошлєбодзую. Мали зме двох авторох хтори писали под псевдонимом, а нєшка ше „открили” и то барз важне. Кед поведза же хто су, можу далєй наставиц зоз своїма наступами, и дїлами. Мож одкриц же хто ище пише, и повязац ше з нїма, цо думам же досц хасновите.
Так успишни музично –литературни вечар „Власни печац младих” указал же єст млaдих котри творя по руски, же су ище як присутни на литеаратурней сцени зоз своїм видзеньом швета коло нїх, зоз перспективу котра ошвижує и указує на тото цо їм значне у збуваньох котри их окружую.
О. Живкович / Фото МАК
~ . ~
* Na jezercetu u Ruskom Krsturu 4. avgusta održan je muzičko-literarni susret „Lični pečat mladih“ koji je organizovalo Udruženje mladih „Pakt Ruthenorum“ i Omladinski časopis MAK. Devetoro mladih autora su se na ovom susertu predstavili svojim delima, a većina je već bila objavljena u MAK-u. Takođe, organizovana je i izložba fotografija autora koje su objavljivane u MAK-u. Posle programa održana je i debata na kojoj su učestvoivali svi prisutni, a program i debatu je vodila autorka i moderatorka Aleksandra Bučko i jedna od organizatorki Maja Zazuljak Hardi koja je istovremeno i urednica MAK-a
Mladi pesnici su se predstavili svojim delima: poezijom – Kristina Afič i Žarko Ostojić, prozom Kristijan Sopka, čuli su se i stihovi novih autora koji su do sada svoja dela objavljivali pod pseudonimima Denis Nađ i Tomi Rac iz Krstura. Nastupili su i gosti: Emilija Čizmar iz Kucure sa svojom tvit literaturom, Mihail Ramač iz Đurđeva i sa stihovima i sa autorskom muzikom, dok je Sebastijan Nađ nastupio sa autorskim pesmama na engleskom jeziku. Stihove pojedinih autora je čitao Miroslav Malacko, ove godine najbolji recitator Srbije. Na kraju, video snimkom predstavljen je i drugi roman Aleksande Živković „LJUSPP“.
Organizatorka i jedna od moderatorki susreta, a između ostalog i urednica časopisa za mlade MAK, poručila je:
- Nisu potrebna velika finansijska sredstva za organizaciju ovakvog susreta. U svakom slučaju, potrebno je kupiti nešto za osveženje, sredstva za izradu fotografija za izložbu autora koji su objavljivali u našem časopisu, ali nekih većih izdataka nije bilo. Veoma sam zadovoljna svim ovim, jer desetoro mladih i novih autora koji pišu svoju poeziju, nije malo. Mislim da ne treba češće održavati takve događaje. Ovako, jednom godišnje sresti se na ovakvom mestu je sasvim dovoljno. Meni je bilo lepo – ne znam šta kažu drugi, posebno učesnici, ali misim da nisu imali trenu, nisu imali strah kako će neko reagovati na pročitano, bila je predivna atmosfera. Svi su podržavali sve i svako ko je došao, bio to učesnik ili neko iz publike, došao je zbog toga što ga ovako nešto zaista zanima.
Među prisutnima bio je i Boris Varga, iskusni urednik, kritičar i poznavalac naše literature i starijh i mađih generacija, i sam autor, izneo je svoje utiske:
- Sve ovo o čemu smo pričali na diskusiji – ima li kreativnih mladih ljudi, da li će „Dnjovka“ (tradicionalna andergraund muzičko-literarna manifestacija – primedba autora) imati svoje sadržaje, kuda će krenuti – ovo što smo sada videli je zaista jedna „Dnjovka“ pre dvadeset jednu godinu. Ovako je, otprilike, sve izgledalo 1998. godine, bila je ista energija mladih, možda danas čak i spontanija. Imali smo diskusiju, izneli smo neke ideje šta bi sve trebalo uraditi i mislim da ima sredstava da bi ovakvi susreti bili održani. Kada smo pravili „Dnjovku“ nije bilo sredstava, nije bilo materijalnih i ostalih mogućnosti, tako da smo radili samo sa punim entuzijazmom. Kad smo već kod entuzijazma, možda bi trebalo sve to preneti na papir i izdati i neko štampano izdanje. Mogu zaključiti da ima energije među mladima koju samo treba usmeriti.
Aleksandra Bučko, autorka i moderatorka susreta, a istovremeno i autor svog drugog romana „LJUSPP“ koji je produžetak prvog – „Horor za princeze“, takođe je zadovoljna mladima koji su nastupili na susretu:
– Drago mi je što se ovakve neformalne večeri održavaju, posebno za mlade, jer u neobaveznoj atmosferi možemo razmeniti mišljenja i možemo da pokažemo šta je ko uradio. Mislim da imamo kvalitetne mlade buduće pisce, samo ih treba ohrabriti da pišu i objavljuju. Jer, ako budu pisali svoje pesme i razvijaće se, ali ako ne budu objavljivali – zašto onda? Možda će neko i negativno prekomentisati, ali ako mladi ne objavljuju niko neće čuti njihovo mišljenje, neće videti njihovu kreativnost. Mladi pisci u našoj zajednici su dobri. Imaju potencijal da bud još bolji, samo ih treba negovati i dati im prostora.
Od muzičara, Sebastijan Nađ se predstavio svojom autorskom kompozicijom koja je napisana na engleskom jeziku.
– Pišem uglavnom na engleskom jeziku zbog toga što takvu muziku i slušam, te onda tako lakše mogu da izrazim šta osećam, sve mi izgleda nekako više umetnički kada napišem pesmu na engleskom. Ne vidim posebno neku reakciju kod drugih zbog toga što pišem na engleskom – mladi razumeju, a kada pišem pesme na rusinskom jeziku dobijam pozitivne reakcije.
Mlade muzičare i pesnike Kristinu Afič i Žarka Ostojića imali smo već prilike upoznati u javnosti. Šta oni misle o ovakvim večerima? Kristina kaže:
– Mislim da je to super stvar, pošto se lepo društvo skupilo. Svi smo se opustili i zezali, nije bilo nikakvih prepreka šta će ko reći, svako je mogao da kaže šta hoće, zezati se, i super je ispalo, baš mi se dopada. Pošto i pišem poeziju i komponujem, to je nekako usko povezano kod mene, samo što još uvek to ne praktikujem puno. Pišem već nekoliko godina, kako mi dođe inspiracija, nekada prvo napišem muziku, a posle tekst. Nekad, opet, napišem tekst, kao večeras, na koji ne mislim da treba pisati muziku, ovo je bio drugačiji oblik. Zavisi sve od momenta, inspiracije...
Žarko, koji piše i poeziju a takođe i sopstvenu autorsku muziku, mladi je pesnik koji pronalazi inspiraciju u prirodi, u ljubavi, te i on izražava svoje stavove:
- Više mi se dopada ovo veče nego „Dnjovka“ jer je ovde opuštena atmosfera, a na „Dnjovki“ moraš da izađeš pred publiku, pročitaš svoju pesmu, te onda imaš tremu. Ovo je više kao u nekom krugu, kao da su se drugari negde sakupili i sve je privatnije, nije oficijelno. Mojim prijateljima se dosta sviđa moja poezija. Najviše im se dopada to što poeziju koju pišem imamo uglavnom u čitankama. Kada to čitaju – to im je daleko, a sada, kad čitam svoju poeziju postaje im bliže. Imam veliku podršku od svojih prijatelja koji i čitaju moju poeziju i slušaju moju muziku.
Sebastijan Njaradi, takođe jedan od mladih i uspešnih autora koji ovom prilikom nije učestvovao u programu na klasičan način, kaže:
- Jedan sam od onih 10-oro učesnika koji nisu učestvovali, ali mogu reći da sam imao svoju tačku, jer ovo što sam govorio jeste moja tačka, moj nastup. Niste ni znali da je to strendap komedija, možda ste se i nasmejali, a možda i niste. Ne znam šta je to tačno bilo, kako to nazvati. Bilo je nešto (smeh). Radim, pišem, a došao sam da najavim da se sprema stendap komedija koja će se zvati „Brm, brm biografija sa zapečpljenim auspuhom“! Nadam se da će se održati na „Dnjovki“. Drago mi je što se ovako mladi ludi skupljaju i znam da imaju potencijala. Treba ovako nešto organizovati, moža i češće. Vidim nove ljude, za neke odavde nisam ni znao da pišu.
Prvi put se u MAK-u pojavio DN, a sada smo saznali i ko je to. Otkrićemo tajnu – to je Denis Nađ, koji pretežno piše na engleskom jeziku, a zašto upravo na engleskom i zašto pod pseudonimom odnosno samo pod inicjalima, pitamo ga:
– Ne znam, nekako mi je prijatnije i lakše. I čitam na engleskom. Nikada nisam nešto svoje objavio u javnosti i nisam pokazivao skoro nikome i onda mi je bilo nekako nezgodno... Mislio sam, oni što me znaju znaće ko je iza inicijala, a za druge mi nije bilo važno. Na rusinskom, ako budem pisao, biće to originali pisani baš na rusinskom. Pozitivno sam iznenađen današnjim susretom, sviđa mi se i podržavam održavanje ovakvih večeri i ubuduće.
Pseudonim „Razvučeni tepih“ – sada otkrivamo i široj javnosti – je Tomi Rac. U MAK-u je objavljivao pod pseudonimom „Razvučeni tepih“ (RT) – Rac Tomi, a pseudonim su, u suštini i njegovi inicijali. Pitamo ga zašto je objavljivao pod pseudonimom?
- Prvo nisam hteo da znam da ljudi znaju da to ja pišem, da mi ne govore kako treba, da li ovako ili onako, te sam zamislio da budem malo anoniman. Posle sam video da nemam čega da se stidim i da me nije briga šta će drugi reći. Ja pišem svoje, a ako se nekome ne sviđa, neka on piše svoje! Večerašnji susret je super, bilo mi je super. Sedeo sam, slušao, i isvirali su, i pevali, i recitovali i svega je bilo. Ne mogu da kažem kako će sve to dalje funkcionisati, jer ne pišem tako što sednem i pišem ili zato što nešto moram da napišem, već kako mi naiđe. Ako mi dođe, napišem dve-tri stvari za sat vremena, a onda...
„Pakt Ruthenorum“ je po drugi put organizator literarnog susreta. Prošli put je to bilo pre dve godine kada su bili uključeni autori različitih generacija, a sada su u pitanju mladi. Jasna Međeši, predsednica „Pakta“ objašnjava zašto osim „Dnjovke“ koja je već postala tradicionalna manifestacija, organizuju i ovakve večeri:
– Ovakvo literatno veče je mnogo manje i nije takva posećenost kao kad je „Dnjovka“, ovde se mladi oslobađaju. Imali smo dva autora koja su pisala pod pseudonimima, a danas su se na susretu i „otkrili“ i to je veoma važno. Kada kažu ko su, možda će dalje produžiti sa pisnjem i svojim nastupima. Ovako možemo otkriti i ko sve još piše, povezati se sa njima, za šta mislim da je korisno.
Tako je uspešno muzičko-literarno veče „Lični pečat mladih“ pokazalo da ima mladih koji stvaraju na rusinskom jeziku, da su itekako prisutni na literarnoj sceni i da svojim viđenjem sveta oko njih, s perspektive koja osvežava i pokazuje na ono što je njima bitno u događajima koji ih okružuju
O. Živković/Foto MAK
