* Privrednicima Zapadnobačkog okruga održana je radionica na temu poreza, predavanje je održala Radmila Petković, predstavnica Poreske uprave Republike Srbije iz Sektora za pružanje usluga poreskim obveznicima i edukaciju, koja je predstavila novine u oblasti poreskih propisa

Na predavanju održanom u petak, 21. februara, bile su razmatrane odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o PDV-u.

Takođe su predstavljene i pojedinosti Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Domaćin je bio direktor Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović sa saradnicima.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

У 504. књизи, свесци број 6, поткрај прошле године, сомборском публицисти, књижевнику, историчару уметности и музејском саветнику Градског музеја Сомбор, Чедомиру Јаничићу, припало је ново признање. Наиме, у децембарском издању најстарије српске књижевне, културне и научне институције, Марице српске, објављено је ново Јаничићево штиво под називом Дисоцијативна фуга (Ylajali) у оквиру области поезија и проза ове публикације. 

Рад Чедомира Јаничића доносимо у целости.

 

~ . ~

 

1.

 

Играо сам се на станици жмурке с другом децом. Неки знојави људи су ме стрпали у теретни вагон, путовао сам у њему до своје осамнаесте. Тад су ме пронашли и послали у војску. Чистио сам коњске штале док нису појели све коње. Кад су покушали­ да поједу и мене, отишао сам у једну поспану варош на северу. Тамо сам заспао с непознатом женом. Пробудила ме је звоњава...

Устао сам, сан је био ужасан. Сањао сам како ме је до моје осамнаесте године неко непрекидно силовао у сточном вагону, после сам отишао у војску, а још после чистио сам штале и јео коњску кобасицу... Звоњава.

Илајали.

...

Ко си ти, Илајали?

Ако пронађем одговор на то питање имаћу причу.

Црвенокоса тајновита пролазница коју често срећем на улици.

Никакав контакт.

Да ли је то једина преостала сирена коју нисам избегао?

Ако је тако, њен пев није фаталан. Ипак, тај рецидив великог искушења није безазлен. Он се не претвара у малу успутну сметњу, већ је део

велике, трагичне приче. Једна сирена ако је довољно близу уху учиниће исто оно што и читаво јато на стеновитим обалама.

Да ли си ти, Илајали, последњи мој фатални пев?

 

2.

 

Зашто бесциљно лутам у пењоару и пантофлама?

Изашао сам да купим цигарете, ту испред зграде у киоску као сваког дана.

Сада већ двадесет година лутам градовима као што је овај, безимен, лоше осветљен, подмукао.

Периферије су нешто друго. Мрачније од свега осталог, макар се не труде да лажу.

Кућна одећа на мени не бледи нити се цепа. Увек удобна, увек услужна. Мека, лагана, расположени преговарач између мене и троседа.

Још увек нисам купио цигарете. Банкноте су уредно савијене у џепу пењоара.

Заувек у касном октобарском поподневу.

Заувек у том неизрецивом поподневу.

Твоје другарице које ни не познајеш опседале су ме у доба глади.

Оне су биле уједно страхота и утеха у тим страшним данима.

Сабијен у безнађе певао сам им својим празним желуцем да их забавим и одвучем пажњу на места која су мање болела. Плакао сам док су се оне смејале и певале. Док су спавале са својим умршеним косама на мокрим, сланим стенама, тада сам тихо певушио своје скромне захвалности Богу.

Оне нису постале мање опасне, све друго је попримило застрашујуће пропорције.

Оне су остале само један од бројних ужаса. Да ли си ти Илајали, само мој мали ужас?

 

3.

 

Успешно сам избегао све оне који би хтели да ми помогну. Зашто ми одузимају очај? Зар немам права на њега више од других? Ле­пи здрави људи безбрижно се подају очајању и нико их у томе не узнемирава. Ја сам слеп, глув, нем, немам руке, немам ноге. Туђи прсти ми криве усне у осмех. Мораш бити нека форма смајлија, мораш! Тапкају ме по образима ритмом Морзеове азбуке. Мораш!

Дуге шетње поред напуштених стоваришта.

Железничка станица, зарасле пруге, широки плато испред ремонта и гараже возова.

Црвене вилине косице одају твоје присуство у свакој ствари која је остављена на овом свету. То је твоја коса, Илајали­? Или мој­ чежња за тобом?

Ствари које паразитирају.

Отимају тако мало снагу. Кад би могло више, Илајали! Кад би могло бар мало више... Улегнути плато пун кишнице, бара са малим птицама и вилиним коњицима. Лети је ту пусто поље скорелог сивог блата и жутих травки. Уз набацан шут и дивље­шибље, змијско млеко и чичак, безбрижно мокрим заклоњен вагоном сли­веним у једином тону рђе.

Пси луталице трче некако укосо.

Возови немо клизе шинама. То нису возови већ утваре. И шине су само фантазми. Оне ме носе са свим мојим ужасом и гађењем годинама.

Немогуће да си и овде, Илајали!!!

 

4.

 

Praemeditati­ malorum. Мрачно предвиђање будућности. Откривање мрачних пукотина у прошлости. Слика коју имам је савршено песимистична. Боље да замислим ужас док се још није одиграо јер ће после бити касно. Најгора ствар код ужаса је то што нас паралише у тренутку у ком бисмо морали бити најсабранији и најактивнији. То није зато што га нисмо могви замислити, већ стога што га нисмо желели замислити. Жеља ако је пасивна она нас уљуљкује у неком аркадијском стању маженог објекта. Ако је, међутим, активна, она мора да рачуна са екстремним изазовима неочекиване ерупције неконтролисаног задовољства али и тоталне катастрофе. Активна жеља има врло изоштрен увид у најгоре ужасе. Култивисање жеље, њено претварање у стални извор заинтересованих перспектива, намеће помно предвиђање најситнијих појединости најгорих сценарија.

Стаза хиподрома.

Тополе шуме на благом ветру.

Снажан топот галопера у сунчано поподне.

Твоји трагови су сада на небу. Развучени цируси, пламени од касног сунца.

Ваздух је густ, жудно га пијем сећајући се свих наших несусрета. Имела на тополама паразитира као вилина косица, као разређени цируси, као флуид касног октобра који дрхтури под михољским сунцем, пије сву моју преосталу снагу, односи гласове о теби, Илајали, као што глади младости несрећно заувек нестају тужећи за својим величанственим самоћама...

 

5.

 

У једном граду живео сам као обичан човек. Ушао сам у један стан, раскрилио новине које сам нехајно покупио са стола и заузео место у фотељи. Мој двојник, човек средњих година, отац породице, малочас је нестао као и ја, сада негде лута као срећни бегунац. Седам година сам био на његовом месту. Одлазио сам на посао на железници, спавао са његовом женом која ми се покорно подавала, помагао сам деци око домаћих задатака и водио их у зоолошки врт. Ствар се отела контроли када сам у једном часу беспослице и необавезног ћаскања са женом приметио њене наге дупликате у златним сандалама како безбрижно шетају по кући, чисте прашину и укуцавају ексере у зидове за слике са морским пејзажима. Једна је појурила за мном пре него што сам замакао иза врата. Страшан ударац готово да је провалио врата. Талас ужаса остао је иза мене.

Очекујем да кажеш:

- Ти си мој песник. Колико год да си безначајан, ти си ипак једини глас о мени. Не само да те не могу презрети, већ ти се морам, по неком чудном закону по ком се људи диве једни другима, сва предати, сва покорити. Ти си мој песник, мој господар!

Док узимаш ваздух да напокон нешто кажеш, тај тренутак се одједном губи у измаглици пре него што се било шта уобличи у твоје речи, пре него што сав мој напрегнути слух експлодира од чежње за твојим гласом, будим се сунчан и наг, веома мршав, изгладнео, млад, напуштен, сам...

- Недовољно добро, драги! Близу, али недовољно добро...

Ове потресне речи убрзо ће сасвим избледети. Како је могуће да ћемо их икада читати с тако слабом пажњом?!

 

6.

 

Весеље. Прилазе пијани гости. Њихово весеље је претеће.

– Може ракија?

– Може, само да није домаћа.

– Имамо и вино.

– Домаће?

– Да. Имаш нешто против домаћих ствари?

– Да. Мука ми је од домаће радиности. Мрзим домаћу храну и пиће, мрзим усране поњаве и ношњу, мрзим домаћа станишта, брлоге...

– Хеј, мајсторе, немој да ти...

– Хе, хе, видите како ваше весеље зачас прерасте у неки зулум, неки умир крви. Мајку вам...

Замахнуо је да удари старог свата, али овај се одмаче и опаучи га запотиљачном ћушком. Притрчаше сватови и ишутираше га грозно.

– Свеједно, мумлао је сав окрвављен, свеједно, мрзим ваше вино и ракију, све бих вас продао за један Џек Денијел, мајку вам...

Живео Џек, живео Џони Шетач, живела, живела вољена наша Кока кола!!!

Побегао од твоје сипљиве љубазности. Волиш ме, кажеш, зато ти тешко пада моја грубост.

– Не према мени, брзо додајеш, према мени си равнодушан. Зашто не волиш наша завичајна легла...? Види како је природа лепа, густе шуме, јаруге­ и пропланци, зле прљаве речице, крњеци кућа, гро­бља усред шума...

– Побећи­ ћу, убићу се, убио бих се одавно да ми не спремате опроштај у домаћој радино­ти! Бацићу се у гротло вулкана! Нека вам преостане само моја златна сандала! Моја пантофла, тачније. Трчим до нужника. Испред огледала немо вриштим!

Зашто не пуцаш из пушке кроз прозор. Ластавице лете као шурикени. Слапови балконског цвећа падају са сивих, ољуштених фасада. Цев пушке заклонићеш једним густим, трубичастим ладолежом.

Један од најбољих начина да одолимо страстима је страсно при­хватити неку досадну ствар.

Твој антипод, Илајали, је пуста железничка станица у касно октобарско поподне.

Ти си црвено усијање јулског поднева велике америчке луке која дамара мојим жилама док те призивам, молим, преклињем! Сиђи с тог кауча од жутих ружа!

Три стотине робова прате сваки твој и најмањи покрет.

Дражесни твој покрет док прстом лагано гураш ремен сандале низ облу, дечју пету...

 

7.

 

– Да би врлина могла да са усана сиђе у срце морам престати да бежим. Морам се суочити са својим последњим даном. Немам снаге, хватам се за слапове мушкатли и бежим низ улицу док ме деца прогањају вриском и плачем.

– Бежим од оног што ме прогања. Шта ме прогања? Оно што жели да ме обесмисли, помножи с нулом. Бежим од нижег персонала пакла. То су демончићи. Мал­ уштве које загорчавају живот на ситно, грицкају га неприметним залогајчићим­ док се не направи озбиљна штета. А и тада нам је тешко да поверујемо да су нам толико наудили они за које не бисмо дали ни пишљива боба. На­ша пропаст веома ретко задобија епске размере. Више је то неки лоше испри­ан виц с неразумљивом поентом. Грешимо што потцењујемо ситне гадости. Мрак у неком набору дубок је баш као у најдубљој рупи пакла. Ипак, вратимо се бежању. Бежање је очајнички покушај да се одложи поништавање одређењем. Оно ће сигурно уследити, само ми инстинктивно радије одгађамо тај тренутак. Он је одиста кобан јер после њега нема ничега. Коначна артикулација је коначно довршење. Најбољи бегунци избегавају своју одређеност све до краја света када се очекује место свему икада створеном.

Побегао је свима онима који су хтели да га одред­.

Успео је да увек буде за једну неуочену могућност испред својих непријатеља.

Док се ципеле боје труле вишње распадају под скорелом прашином и масним флекама које се ничим не дају скинути, ходао сам, трчао, јурио до првих носача моста и урлао од бола што не наиђеш и олакшаш моју беду... Бруј саобраћаја и потмула шкрипа моста као брод који тоне. Мутне воде реке као да се у њима ништа не може утопити. Девојчица која дрхти од зиме и пали једну за другом шибице не верујући да ће се са последњом угасити све

 

8.

 

– Да ли наилазим на пријатеље­? О да, наравно. Да нема њих, пропао бих.

 Једноме се пожалио:

– Опколили су ме, има их много, нисам сугуран да ћу издржати...

 Један га је презриво погледао и одбрусио:

– Ови?! Ако те ови и у чему макар мало зауставе, онда стварно ниси ни за шта.

Пријатељи нам служе да слободније потцењујемо неприлике. Они нас охрабрују да прелазимо преко планина као да су кртичњаци. И обрнуто, наши противници стварају кртичњаке велике као планине и убеђују нас да су њихове сенке огромне.

Лилипутанци. Не умеју друкчије да приђу човеку него да од њега траже неку услугу. Ако су посебно нечим одушевљени, труде се из петних жила да тог човека најбруталније искористе.

Страх од сусрета. Страх од пријатељâ. Страх од родбине. Страх од рођене деце.

Страх од представљања. Не говорити никоме како се зовем. Покушај да заборавиш своје име. Напрегни свој заборав као што се напреже памћење.

Епигенетско наслеђивање. Крици предака, жртава­ зулум­, преносе се генима до мог малог крика који престаје да буде мали извесношћу свог страшног порекла.

Надзорна технологија у служби заблуделих бегунаца. Ухваћен је како нешто петља око банкомата. Затим је снажно с намером ударио главом о зид. Још једном. Тетура се и плаче. Још једном. Затим је пао.

Почињем све изнова. Никада се нисам напио.

Никада нисам упознао жену која се напила.

Читав мој живот је ода трезвеноумљу.

Готово као непсис.

Трезни песниче, одакле потичу све те твоје лажи?

 

9.

 

– Коњска салама­! Навали народе, купите прерађеног Риђана за само пет копејки!

 

Брутални јуродиви продавац зјала. Жестина мисли, широко добро лице, складиштар који тера себе да мисли о космосу.

 

– Добра, хранљива­, компактна­ салама. Од свежег коња, бившег шампиона. Супергалопера! Ђиха, прррр!

 

Опија га гађење, посебно код жена. Показује свој­ прљаве ноге са неподрезаним­ црним канџама. Широко се осмехује и открива болесне зубе, из његових уста заудара онтолошк­ потресно. Обележен је неком ужасном косопасицом која га некако нелогично огољује као гумицом насумично обрисани делови текста.

Радни сто од трешњиног дрвета.

Ушао је у музеј свог дечаштва.

Тамо је све постојало без њега, баш као и када је био мали и кад је упијао те ствари, њихов облик, боју, мирисе, као емоционални паразит гојећи пијавичасто тело своје неиспиљености. Спопао га је брутални напад кијања.

После сваке експлозије осећао је као да ће се из њега нешто ишчупати и оставити за собом скршену гомилу људског шута. Ништа га више није вабило. Ништа му више није претило. Како би само био срећан да ова свест која још увек зна подмукло да подсети на саму себе коначно викне у њему самом: МРТАВ СИ!

Рекла си из све снаге трудећи се да угушиш ма и најмањи траг пристојности. Људи који воле истину не воле пристојност, тако си говорила. Шта си рекла? Па то:

– Не знам ко ми је рекао да си умро.

 

10.

 

Једног дана изашао је да купи цигарете и нико га од тада није видео. Заборавих му име. Нисам сигуран ни како је изгледао.

Последња станица.

Скинуо сам наочаре и пустио свежину дана да ми опере очи.

Излечен од тебе без радости и тријумфа.

Улична и станична светла полако се пале.

Мастиљави рељефи на небу граниче ноћ од дана који одлази изнад немих крошњи топола.

Трезан имам више пијане снаге да ти се још једном обратим:

– Илајали­, пре него што ме угуши узбуђење, желим да поверујеш како је овај наш сусрет моје последње и најлепше славље! Желео бих да кажем још нешто, да дигнем чашу. Љубави моја, да наздравим теби...

Застајеш. Изуваш малу сандалу и загледаш у табанчић, твоја коса бој­ ружичастог меда пада у страну, на ту страну претеже цео мој свет.

Болна, последња светлост тамни под твојом косом, обуваш се, смешиш најдаљем хоризонту где ме никада било није, последњи топао дан заувек одлази.

Моја сирена напокон спава.

Све спава мртвим сном, Илајали. Одлазим и ја на починак. Слатки снови, драга!

*****

Медијска пажња: Нови Радио Сомбор

* Skupština grada Sombora održala je 40. zasedanje 21.02.2020. godine u Velikoj sali zgrade Županije u Somboru sa početkom u 9,00 časova sa  dnevni redom od 22 tačke. Na samom početku sednice skupštine, gradonačelnica Dušanka Golubović podnela je skupštini izveštaj o radu kabineta gradonačlnika i gradskog veća za 2019. godinu.

Gradsko veće

 

DNEVNI RED 40. ZASEDANJA GRADSKE SKUPŠTINE

1. IZVEŠTAJ O RADU GRADONAČELNIKA I GRADSKOG VEĆA GRADA SOMBORA
ZA 2019. GODINU

2. IZVEŠTAJ O RADU GRADSKE UPRAVE GRADA SOMBORA ZA 2019. GODINU

3. PREDLOG LOKALNOG AKCIONOG PLANA ZA RODNU PABHOPPABHOCT
GRADA SOMBORA ZA PERIOD 2020-2021

4. PREDLOG ODLUKE O POKRETANJU POSTUPKA JAVNO-PRIVATNOG
PARTNERSTVA, BEZ ELEMENATA KONCESIJE, ZA REALIZACIJU PROJEKTA
ODRŽAVANJA LOKALNE PUTNE INFRASTRUKTURE NA TERITORIJI GRADA
SOMBORA I PREDLOG REŠENJA O IMENOVANJU STRUČNOG TIMA ZA
REALIZACIJU PPOJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA ZA ODRŽAVANJE
LOKALNE PUTNE INFRASTRUKTURE NA TERITORIJI GRADA SOMBORA

5.PREDLOG KONCESIONOG AKTA ZA POVERAVANJE OBAVLJANJA
KOMUNALNE DELATNOSTI DIMNIČARSKIH USLUGA NA TERITORI.M GRADA
SOMBORA
6. PREDLOG ODLUKE O USTANOVLJENJU JAVNIH PRIZNANJA GRADA SOMBORA

7. PREDLOG ODLUKE O USLOVIMA KORIŠTENJA KESA ZA ISPORUKU ROBE
NA MESTU PRODAJE ROBA I USLUGA SA PREDLOGOM PROGRAMA MERA
PREVENCIJE STVARANJA OTPADA OD PLASTIČNIH KESA, SA PLANOM ZA
NJEGOVO SPROVOĐENJE

8. PREDLOG ODLUKE O JAVNOJ RASVETI NA TERITORIJI GRADA SOMBORA

9. PREDLOG ODLUKE O POKRETANJU POCTUPKA ZA UTVRĐIVANJE JAVNOG
INTERESA ZA ADMINISTRATIVNI PRENOS NEPOKRETNOSTI OZNAČENE
PARC.BR. 65 KO KLJAJIĆEVO, PUTEM PRAVOBRANILAŠTVA GRADA SOMBORA

10.PREDLOG ODLUKE O DOHOŠENJU PLANA DETALJNE REGULACIJE ZA
PROŠIRENJE KAPACITETA POCTOJEĆE DEPONIJE RANČEVO - CENTAR ZA
TRETMAN OTPADA

11. PREDLOG ODLUKE O DAVANJU NA KORIŠTENJE NEPOKRETNOSTI
OZNAČENE KAO POSLOVNI PROSTOR ZDRAVSTVA DOMU ZDRAVJbA "DR 'ĐORĐE
LAZIĆ" SOMBOR

12. PREDLOG ODLUKE O OKONČANJU POSTUPKA LIKVIDACIJE USTANOVE
KULTURE GALERIJA "STOJKOV" SOMBOR

13.PREDLOG ODLUKE O SPROVOTiENJU JAVNOG KONKURSA ZA IMENOVANJE
DIREKTORA JKP "ČISTOTĆA" SOMBOR I TEKST KONKURSA

14.PREDLOG REŠENJA O IMENOVANJU DIREKTORA I PRESTANKU FUNKCIJE VRŠIOCA DUŽNOSTI JKP PPOCTOP SOMBOR

15. PREDLOG REŠENJA O IMENOVANJU DIREKTORA I PRESTANKU FUNKCIJE VRŠIOCA DUŽNOSTI ZELENILO" SOMBOR

16. PREDLOG REŠENJA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA PPBE IZMENE I DOPUNE
STATUTA JKP "ČISTOTĆA" SOMBOR

7. . PREDLOG REŠENJA O DAVANJU SAGLASNOSTI I PROGRAM RADA CENTRA ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH U OBRAZOVANJU SOMBOR ZA 2020. GODINU

18. . PREDLOG REŠENJA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA GODIŠNJI I PLAN
KOMUNALNE POLICIJE GRADA SOMBORA ZA 2020. GODINU.

19. PREDLOG REŠENJA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA:

19.1.DRUGE IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O RADU JKP "VODOKANAL" SOMBOR

19.2. PRAVILNIK O RADU JKP "VODOVOD" BEZDAN

19.3. TPEĆE IZMENE N DOPUNE PRAVILNIKA O RADU JKP "ENERGANA" SOMBOR

19.4. PETE IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O RADU Jkp "ZELENILO" SOMBOR

19.5. ČETVRTE IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O RADU JKP "PARKING SERVIS SOMBOR

19.6. PRAVILNIK O RADU JKP "PROSTOR" SOMBOR

19.7. PRVE IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O RADU JKP "ČISTOĆA" SOMBOR

20. DAVANJE SAGLASNOSTI NA PRVE IZMENE I DOPUNE PROGRAMA POSLOVANJA JKP ZA 2020. GODINU:

20.1. JKP "VODOKANAL" SOMBOR
20.2 JKP "VODOVOD" BEZDAN
20.3 JKP"ENERGANA" SOMBOR
20.4 JKP"ZELENILO" SOMBOR
20.5. JKP "PARKING SERVIS SOMBOR" SOMBOR
20.6 JKP "PROSTOR° COMBOP
20.7 JKP "ČISTOĆA° SOMBOR

21.IMOVINSKO PRAVNI PREDMET:
21.1.PREDLOG ODLIKE O OTUĐENJU GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA - PARC BR. 894/1 K.O. RIĐICA I REŠENJE O IMENOVANJU KOMNSIJE ZA SPROVOĐENJE POSTUPA OTUĐENJA PARC.BR. 894/1 K.O.RIĐICA
21.2. PREDLOG ODLIKE O OTUĐENJU GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA - PARC. BR 793/6 K.O. SOMBOR 2 I REŠENJE O IMENOVANJU KOMNSIJE ZA SPROVOĐENJE POSTUPA OTUĐENJA PARC.BR. 10793/6 K.O. SOMBOR

21.3. PREDLOG ODLUKE O ISPRAVCI GRANICA SUSEDNIH PARC. KAT.PARC. BR. 51/4 K.O. SVETOZAR MILETITĆ I KAT.PARC. BR. 48 K.O. SVETOZAR MILETIĆ

22. IZBORI I IMENOVANJA

22.1 PREDLOG REŠENJA O I IZMENI I DOPUNI REŠENJA O IMENOVANJU ČLANOVA ŠKOLSKOG ODBORA U OSNOVNOJ ŠKOLI "AVRAM MRAZOVIĆ SOMBOR, IZ REDA LOKALNE SAMOUPRAVE

22.2. PREDLOG REŠENJA O I IZMENI I DOPUNI REŠENJA O IMENOVANJU PREDSEDNIKA I ČLANOVA KOMISIJE ZA RAVNOPRAVNOST POLOVA

22.3. PREDLOG REŠENJA O I IZMENI I DOPUNI REŠENJA O IMENOVANJU ČLANA UPRAVNOG ODBORA USTANOVE ZA KULTURU NARODNO POZORIŠTE SOMBOR IZ REDA ZAPOSLENIH

 

 ZABRANJENO PREUZIMANJE SLIKA I NJIHOVO POSTAVLJANJE NA DRUGE SAJTOVE BEZ DOZVOLE VLASNIKA FOTOGRAFIJA!!!!!!!

 

 

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

 

 

*  U sredu, 19. februara, sa početkom u 18 časova na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru održana je Izložba dečijih radova pod nazivom “Nacrtaj svoju idealnu školu” u organizaciji prestižne internacionalne Fondacije “Rejmond Nikole Trast” sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Ovo je prvi dogadjaj u Somboru koji je organizovan na ovaj način. Predstavljeni su radovi iz tri škole, gostiju iz Osnovne škole “Posavski partizani” iz Obrenovca, Studija stranih jezika Linqua Sombor, kao i Osnone škole “Avram Mrazović” iz Sombora. Antonija Nađ Kosanović, gradska većnica za oblast sporta, dece i omladine, imala je čast da otovori ovu izložbu.

Antonija Nađ Kosanović, gradska većnica za oblast sporta, dece i omladine, na otovaranju izložbe

Osnivač fondacije, dr Christine Hilchenko je na srpskom jeziku pozdravila goste, dok je mr, dipl. oligofrenolog Zoran Kovačić, inače profesor u školi “Vuk Karadžić” ukratko prezentovao organizaciju, kao i saradnju između Velike Britanije i Srbije kroz kratke priče-slajdove o Fondaciji.

Obraćanje dr Christine Hilchenko na srpskom jeziku

Humanitarna fondacija „Rejmon Nikole Trast“ (The Raymond Nicolet Trust) je osnovana u decembru, 2018.godine. Rejmon Nikole je bio nekadašnji zamenik glavnog i odgovornog urednika francuskog dnevnog lista L’Est Républicain. Njegova karijera mu je omogućila brojna putovanja i svedočenja o mnogim neravnopravnostima u svetu protiv kojih se borio sa svim žarom. Uglavnom se fokusirao na pomoć ugroženoj deci i siročadi gde je god mogao.

mr Zoran Kovačić prezentuje rad fondacije

Osnovna misija fondacije je poboljšavanje obrazovnja, rada i boravka u školskim ustanovma u Srbiji, kao i pružanje finansijske podrške za nabavku školske opreme, Napomenuto je da u svom timu organizacija ima stručnjake koji se bave obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju i autističnim spektrom poremećaja, što nas dovodi do jednog od glavnih ciljeva fondacije, a to je  pomoć učiteljima, nastavnicima i profesorima da uspešnije sprovode inkluzivnu edukaciju. Fondacija se takođe  bavi organizovanjem besplatnih obuku za nastavnike, kao i  onlajn kurseva.  Organizovala je i nekoliko velikih  donatorskih akcija u Engleskoj na na kojima je skupljena velika količina školske opreme za pomoc školama u Srbiji.

Muzičko-zabavni program začinili su učenici  Muzičke škole ”Petar Konjović”, a đaci škole “Vuk Karadžić” svojim prigodno pripremljenim petominutim igrokazom. Bila je to pesma popularne pevačice Šakire "Waka Waka"

 Učenici  Muzičke škole ”Petar Konjović” 

 

Đaci škole “Vuk Karadžić” u izvođenju pesma popularne pevačice Šakire "Waka Waka"

 

Posetioci su ovom prilikom mogli da razgledaju 50 radova koji su pristigli na konkurs “Nacrtaj svoju idealnu školu” Nagrade pobdenicima iz Sombora uručili su dr Christine Hilchenko i mr Zoran Kovačić.

 

Donosimo i imena učenika radova koja su se potrudila da uđu u uži izbor za sticanje vrednih nagrada:

 

*Maja Paučinac                                   

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Maša Lukić                                                                                                    

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Dunja Korica                                                                                               

  Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Milica Galetin                                                                                       

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Zoran Lugumerski                                                                                

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Sofija Cvetković                                                                                    

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Marina Knežević

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

*Strahinja Čalmić

 Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

*Anđelina Tešić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mia Radenković 

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Rina Božičković

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Holo Robert

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Dušica Bukva

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Tea Terzin

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Petar Draganov

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

 

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Olga Brcanski

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Luka Golub

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Aleksa Radanović

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Lara Zujić

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Dunja Došen

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Jovan Đomba

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Lena Spasić

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Hana Matošević

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Laura Manc

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Todor Hadži-Ristić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Ema Bajić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Veljko Ilić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Teodora Stošić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Nina Rančić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Uroš Blažić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Sara Pašić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Relja Rosić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Filip Jovanović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Luka Nikolić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Vuk Rančić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Gabrijela Jović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Anđela Ilić

 Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mia Eror

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Despot Zlatkov

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Anđelija Nedeljković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Milan Rajković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Nemanja Grozdanović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Vuk Timotić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Andrijana Tomić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mladen Marković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Galerija fotografija

 

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

 * U organizaciji "Narodnog pozorišta Sombor" a u sklopu manifestacije obeležavanja dana grada Sombora, izvedena je predstava „Obično veče“ 

Ova predstava je prva na srpskom jeziku koja je do sada igrana na Brodveju,  obišla je celi svet, od Moskve do Pekinga, od Sidneja do Njujorka.  Igrana je u Africi, Aziji, Americi, Australiji, na Novom Zelandu, predstva je je već duboko zagazila u treću deceniju, tako da se može reći da je u najboljim godinama, i ovaj put se tražila karta više.

 

Ukratko o Milanu Gutoviću

Rođen je na Umci, prigradskom naselju Beograda. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju y Beogradu završio je 1967. godine. Bio je jedan od čuvenih Bojanovih beba, zajedno sa svojim kolegama sa klase (Josif Tatić, Svetlana Bojković, Ivan Bekjarev, Đurđija Cvetić, Tanasije Uzunović) koje je Bojan Stupica primio u stalni angažman Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu postaje 2006. godine. Penzionisan je krajem decembra 2011. godine.

Pozorište

Igrao je u predstavama „Protekcija”, „Kad su cvetale tikve”, „Buba u uhu”, „Ruženje naroda u dva dela" „Za kim zvono zvoni”, „Pučina”, „Kolubarska bitka”, „Valjevska bolnica”, „Narodni poslanik”, „Otelo", "Putujuće pozorište Šopalović", „Rodoljupci", „Lažni car Šćepan Mali", „Gagarinov put", „Ko se boji Virdžinije Vulf", „Večera budala", „Šuplji kamen" itd. Neke od tih uloga donele su mu brojne nagrade i priznanja.

Film

Filmsku karijeru započinje 1968. godine u filmu Radoša Novakovića Bekstva, nakon koje je usledio bogati kinematografski opus. Veće sporedne i epizodne uloge je igrao u nekoliko filmova kao što su SB zatvara krug i Povratak otpisanih.  Prvu glavnu ulogu igra 1979 u filmu Miće Miloševića Drugarčine, koji ga je angažovao i 1981 za film Laf u srcu, čiji su scenario pisali Siniša Pavić i Ljiljana Pavić gde se epizodno pojavio kao Srećko Šojić. Godinu dana kasnije, odlučuju da njegov lik prošire i snimaju film Tesna koža, gde je sa Nikolom Simićem igrao jednu od glavnih uloga koja je doživela enormnu gledanost, te zbog toga snimaju nastavke 1987, 1988, 1991. Osim toga veće i glavne uloge ostvaruje i u filmovima Erogena zona, Debeli i mršavi, Crna Marija, Majstor i Šampita, Špijun na štiklama, Uslovna sloboda i Sedam i po,

Televizija

Prvu veću ulogu na televiziji ostvaruje 1971. u seriji Siniše Pavića Diplomci. Veću popularnost stiče kao Đankarlo Maroti u Boljem životu i Dragoslav u Otvorenim vratima. Nastupio je u više od 400 epizoda serije Pustolov, koja je emitovana na RTS-u, kao program za decu i mlade. Najveću popularnost na televiziji je stekao 2006. godine u TV seriji Bela lađa kada je ponovo zaigrao lik Srećka Šojića iz Tesne kože, koji je igrao do 2011. Bio je voditelj i autor nekoliko emisija i kratkih humorističko-satiričnih priloga na Televiziji Pink, TV Foks i RTS. Njegove najpoznatije emisije su Oralno doba i Ne može da škodi.

Nagrade

  • Statueta Ćuran, za ulogu Vladimira u predstavi Pučina, 1978. godine
  • Sterijina nagrada, za ulogu Vladimira u predstavi Pučina, 1978. godine
  • Nagrada Zoran Radmilović, za ulogu Uče u drami „Ruženje naroda u dva dela, 1988. godine
  • Zlatna arena u Puli, za ulogu u filmu Poltron, 1989. godine
  • Nušićeva nagrada, za životno delo glumcu komičaru, 2005. godine
  • Nagrada Car Konstantin, za najbolju glavnu ulogu u filmovima Uslovna sloboda i Sedam i po na 41. Filmskim susretima u Nišu, 2006. godine
  • Nagrada Raša Plaović, za ulogu Falstafa u predstavi „Vesele žene vindzorske”, 2007. godine
  • Godine 2014. je dobio nagradu koju mu je dodelio najgledaniji makedonski estradni TV magazin — Backstage
  • Zlatni ćuran, za životno delo glumcu komičaru, 2019. godine 

Uloge

  • Nikola - „Smrt Uroša V“, S. Stefanović
  • Svetslav - “Protekcija”, B. Nušić
  • Draganče - „Kad su cvetale tikve“, D. Mihajlović
  • Omer – “Omer i Merima”, M. Belović & S. Pešić
  • Fred – “Spaseni”, E. Bond
  • Kamij - „Buba u uhu“, Ž. Fejdo
  • Vladimir Nedeljković - „Pučina“, B. Nušić
  • Jago – “Otelo”, V. Šekspir
  • Pukovnik Smiljanić - „Kolubarska bitka“, D. Ćosić
  • Filip Trnavac – “Putujuće pozorište Šopalović”, Lj. Simović
  • Smrdić – “Rodoljupci”, J. S. Popović
  • Stefano – “Oluja”, V. Šekspir
  • Uča – “Ruženje naroda u dva dela”, S. Selenić
  • Major Gavrilo Stanković - „Valjevska bolnica“, D. Ćosić
  • Sekulić - „Narodni poslanik“, B. Nušić
  • Dolgorukov – “Lažni car Šćepan Mali, P. P. Njegoš
  • Teča Panta – “Gospođa ministarka”, B. Nušić
  • Predstave u drugim pozorištima (izbor)
  • “Dogodine u isto vreme”, B. Slejd, režija Božidar Đurović (Slavija teatar)
  • “Lažni car”. M. Kovač, režija Branislav Mićunović (Crnogorsko narodno pozorište)
  • Gagarinov put”, G. Berk, režija Maja Milatović Ovidia (Bitef teatar)
  • “Ko se boji Virdžinije Vulf”. E. Olbi, režija Dejan Volf (Slavija teatar)
  • “Večera budala”, F. Veber, režija Božidar Đurović (Zvezdara teatar)
  • “Maestro”, Ž. Mijanović, režija Slavenko Saletović (Slavija teatar)
  • “Ne šetaj se gola”, Ž. Fejdo, režija Veljko Mićunović (Slavija teatar)
  • “Obično veče”, autorski kabare (Slavija teatar)
  • "Sumnjivo lice", B. Nušić, režija Božidar Đurović (Zvezdara teatar)

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

* Koncert popularnog pevača narodne muzike Saše Matića održan je u nedelju 17.02 na popularnom somborskom "Ćelavom trgu" u organizaciji Turističke organizacije grada i Gradske uprave Grada Sombora.

Aleksandar Saša Matić  je rođen je 26. aprila 1978. godine u Bihaću, Jugoslavija. Poreklom je iz Drvara. Ima brata blizanca, Dejana Matića, koji je takođe popularni pevač. Obojica su slepi od rođenja.Tokom raspada Jugoslavije, sa svojom porodicom se preselio u Beograd. Završio je nižu i srednju muzičku školu u Zemunu, odsek klavir.

Karijera

Karijeru je započeo 8. marta 1994. godine u tržnici na Banovom Brdu. Tri godine je pevao u klubu Španac, koji se nalazi u okviru Studentskog grada, u Novom Beogradu. Tada je bio popularan po idealnom interpretiranju pesama Harisa Džinovića. Prvi album je objavio 15. marta 2001. godine i odmah je stekao široku popularnost. U Domu sindikata juna 2001. sa samo jednim albumom održao je svoj prvi solistički koncert u Beogradu. Posle objavljenog trećeg albuma, 2003. održao je koncert pred punim Sava centrom, a marta 2012. u istoj dvorani održao je dva koncerta. Koncertima u Beogradskoj areni osmog i Sava centru devetog marta 2016. obeležio je petnaest godina uspešne karijere, iste godine održao je koncerte u Zagrebu, Sarajevu i Tuzli.

Pobedio je na Budvanskom festivalu 2003. i na prvom Grand festivalu 2006. godine. 2010. godine snimio je album "Nezaboravne" sa pesmama: Zajdi zajdi, Stani stani Ibar vodo, Čudna jada od Mostara grada, Emina, Jovano Jovanke, Što te nema...

 Albumi

  • Maskara (Dec, 2001)
  • Kad ljubav zakasni (Sep, 2002)
  • Zbogom ljubavi (Maj, 2003)
  • Anđeo čuvar (Avg 1, 2005)
  • Poklonite mi nju za rođendan (Nov, 2007)
  • Nije meni ova noć (Dec, 2009)
  • Zajedno (Jul, 2011)
  • Zabranjena ljubav (Apr, 2015)
  • Ne bih ništa menjao (Dec, 2017)

Singlovi

  • Neostvarena želja
  • Mešaj, mešaj
  • Reci, brate
  • Kralj meraka
  • Nađi novu ljubav
  • More tuge
  • Zver
  • Da me je ona volela - trio Saša Matić, Aca Lukas, Mile Kitić

Hitovi

  • Maskara
  • Hoću da ostarim
  • Kad ljubav zakasni
  • Nije ljubav fotografija
  • Otišao, vratio se
  • Neke ptice nikad ne polete
  • Nije ovo moja noć
  • Anđeo čuvar
  • Ruzmarin
  • Ne idi s njim
  • Kraj izgubljenih stvari
  • Ko te ljubi ovih dana
  • Poklonite mi nju za rođendan
  • Ne znam ja da muški poginem
  • Samo ovu noć
  • Sve je na prodaju
  • Svako ima onog kog nema
  • Opala
  • Noći u Sibiru
  • Nađi novu ljubav
  • Sto svirača
  • Lagala je, grade
  • Milo moje
  • Zver
  • Ne bih ništa menjao
  • Dva bih te života voleo
  • Idemo anđele
  • Logično
  • Prejako
  • Po mom srcu gaziš
  • Taksimer
  • Sve bi ja i ti
  • K'o rukom odneto
  • Ne očekuj ništa 

Nagrade

  • Budvanski festival
  • Ohridski trubaduri

 Festivali

  • Pjesma Mediterana, Budva - Moj grad, pobednička pesma
  • Grand festival - Sve je na prodaju, pobednička pesma
  • Grand festival - Nije ljubav trag na hartiji, prva nagrada žirija
  • Radijski festival, Srbija - Nađi novu ljubav
  • Dueti[uredi]
  • Dođe mi da vrisnem - sa Janom Todorović
  • Ne smem da se zaljubim u tebe - sa Jelenom Karleušom
  • Mešaj, mešaj - sa Radom Manojlović
  • Reci, brate - sa Cvijom
  • More tuge - sa Severinom
  • Zver - sa Ministarkama
  • Da me je ona volela - sa Acom Lukasom i Miletom Kitićem
  • Lažov notorni - sa Cecom
  • Ko si ti - sa Aleksandrom Prijović

 Somborska publika odušvljena koncertom

Koncertu je prisustvovao veliki broj Somboraca i njihovih gostiju iz drugih gradova, kao i iz susedne Hrvatske.

 

 

 

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

ponedeljak, 17 februar 2020 12:44

Svečana akademija povodom dana grada Sombora

* Centralna manifesaticja obeležavanja dana grada Sombora održana je  u Narodnom pozorištu, bila je to prilika za podsećanje na dešavanja u proteklom periodu, ali i prilika da se pojedincima i organizacijama koje doprinose promociji Sombora uruče zahvalnice, a najistaknutijem  Somborcu u 2019. godini   Povelja grada Sombora. Bio je to i povod za susret sa delegacijama prijateljskih i bratskih gradova: Kišpešte, Baje, Višegrada, Zvečana, Belog Manastira, Erduta, Valpova, Belišća.

Ovogodišnja svečana akademija pod nazivom „Zeleni poj somborski“ bila je posvećena obeležavanju jubilarnih 150 godina od zasnivanja prvog parka, sistemske brige o gradskom zelenilu i osnivanja Somborskog pevačkog društva.

 

Obraćajući se prisutnima gradonačelnica Dušanka Golubović je o Somboru govorila kao o gradu zelenila i pesme  u kojem su rođene i stvarale velike ličnosti, o Somboru koji je 271 godinu slobodan grad.

„U godini koja je za nama smo nastojali da opravdamo ovu titulu, da čuvamo našu tradiciju, kulturu i običaj. Godinu za nama obeležili su mnogi značajni datumi, kao što je 700 godina od postojanja naseljenog mesta Bački Breg, 270 godina od kada je Sombor stekao status slobodnog grada, 160 godina od kada je osnovana naša Gradska biblioteka, 110 godina od kada je u našem gradu napisana jedna od najlepših ljubavnih pesama. Našu tradiciju čuvali smo tkajući Staparski ćilim. Podneli smo i zahtev da bude zaštićen od strane Uneska, a u ovom procesu nama su pomagale i naše najmlađe generacije. Pored udruženja građana u ovaj su se proces kao čuvari tradicije uključili OŠ „Branko Radičević“ iz Stapara sa svojom tkačkom sekcijom, Srednja poljoprivredno-prehrambena škola u nastojanjima da proizvede Somborski sir, Srednja ekonomska škola od koje očekujemo da proizvede i brendira tradicionalnu Staparsku listaru, jer šta je važnije od sopstvenog identiteta. Nastavili smo dobru saradnju sa Verskim zajednicama. Zahvaljujući njoj uspeli smo da obnovimo crkvu u Bačkom Bregu, da otvorimo verski objekat na Aerodromu, da započnemo izgradnju hrama u Kljajićevu, Preparandija je postala novoosnovani Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju i centar Školske uprave. Sačuvali smo sve seoske škole pretvarajući ih u multifunkcionalne centre namenjene svim generacijama. Kompletno smo obnovili OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu, obnovili vrtić „Neven“, a otvoren je još jedan privatni vrtić. Grad je nastavio da stipendira najbolje studente i đake generacija. Tokom prošle godine organizovali smo brojne tradicionalne kulturne manifestacije kako za odrasle tako i za najmlađe sugrađane, pridružili smo im i Veče uličnih svirača, a održan je i koncert Simfonijskog orkestra i hora  RTS-a. Obnovili smo zdanje Galerije „Milan Konjović“, započeli rekonstrukciju Grašalković palate i radili na otvaranju Muzeja Podunavskih švaba, završavali veliku salu Kulturnog centra, ali je i Trg umetnosti u svom završetku dobio najbolje idejno rešenje. Sombor je grad zelenila i ljudi koji vole prirodu, zato smo u toku prošle godine zasadili preko 1000 novih sadnica, očuvali naše drvorede i parkove. O zdravlju naših stanovnika brinuli smo obezbedivši pijaću vodu u Bačkom Bregu. Nastojaćemo da to uradimo u Svetozar Miletiću, Doroslovu, Staparu i Kolutu. Započeli smo projektovanje Regionalnog centra za tretman otpada, ali i rekonstrukcije prečistača otpadnih voda. Za nas je bilo važno da zdravo živimo, ali i da imamo gde da se lečimo i upravo zbog toga započelo je projektovanje 8,500 metara kvadratnih novog modernog zdravstvenog objekta koji će se nalaziti unutar bolničkog kompleksa. Zahvaljujući kvalitetnom Planu javnog zdravlja za Sombor, koji je jedan od najbolje ocenjenih u Srbiji od strane Svetske zdravstvene organizacije, Sombor je dobio novi Centar za dijabetes. Tokom prošle godine oko tridesetak porodica je zbrinuto iz Regionalnog stambenog programa, a završena je izgradnja zgrade za izbegla i socijalno ugrožena lica. Šest mladih bračnih parova dobilo je svoje kuće, a nastavili smo i sa drugim merama populacione politike. Osnaživali smo žene kroz projekat Socijalnog preduzetništva, organizovali Tkačku koloniju i udruživali žene kroz razne projekte, a kruna svega toga je organizovanje Foruma gradonačelnica Jugoistočne Evrope. U oblasti sporta finansirali smo sportske stipendije, ali smo vodili računa da imamo i besplatne programe kojima ćemo podići nivo rekreativnog bavljenja sportom. Inkluzivni džudo i terapijsko plivanje  bili su podrška za one kojima je pomoć sporta najpotrebnija. Sombor je grad na Evropskom putu i upravo zahvaljujući tome realizovano je osam evropskih projekata. Realizovani su i brojni domaći programi. Infrastrukturno i komunalno opremanje kako Industrijske tako i poslovno-stambene zone i započeta izgradnja puta Stapar – Sivac. Sombor je grad koji želi da ide u korak sa vremenom, zbog toga smo prošle godine dobili novo Jedinstveno upravno mesto, objedinili smo, pojednostavili i omogućili lakši pristup brojnim uslugama, kako građanima, tako i privredi. Postali smo šampioni bezgotovinskog plaćanja među gradovima u Srbiji.Na početku nove decenije imamo i nove planove, Vidovdanski trg, gradska pijaca, zgrada Županije, Centar za socijalni rad, Tehnička škola, samo su neke koje će u ovoj godini dobiti novi izgled. Oživeće stari trgovi i spomenici, a mi Somborci živećemo srećniji ako u svemu ovome damo svoj lični doprinos“

istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović u svom obraćanju i svim sugrađanima čestitala Dan grada.

 

 

 POVELJA GRADA DOKTORU DARKU KOSANOVIĆU

 Na svečanoj akademiji za istaknuti profesionalni angažman; afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zemlji i inostranstvu uručene su zahvalnice  BILJANI KLIPI, sekretaru Opštinske organizacije Crvenog krsta Sombor; ZORANU STOŠIĆU VRANJSKOM, slikaru, za doprinos bogaćenju kulturne riznice Grada i promovisanje kulturne baštine Sombora na jugu Srbije; SMILJKI STAJŠIĆ, BAKA MICI za očuvanje i negovanje tehnike izrade tradicionalnog Staparskog ćilima i  doprinos organizovanju Tkačke kolonije u Staparu; za istrajnost u organizovanju „Elanove likovne kolonije“ jedinstvene  umetničke  manifestacije u kojoj ravnopravno učestvuju umetnici i osuđena  lica čime doprinosi razvijanju kulturno-turističke ponude grada, SLOBODANU MEDOJEVIĆU, upravniku Kazneno-popravnog zavoda Sombor; UDRUŽENJU „KLUB NA KUB“; JKP „ZELENILO“ SOMBOR; JKP „PROSTOR“ SOMBOR; OŠ „BRANKO RADIČEVIĆ“ STAPAR;  SOMBORSKOM EDUKATIVNOM CENTRU,  DRUŠTVU ZA BORBU PROTIV RAKA; ATLETSKO REKREATIVNOM KLUBU „SOMARATON“, MUZIČKOJ ŠKOLI „PETAR KONJOVIĆ“ SOMBOR; POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU „STOKUĆA“ SOMBOR, VINARIJI „VRT“ SOMBOR i ČARDI „PIKEC“ BEZDAN, za razvoj preduzetništva, unapređenje ugostiteljskih usluga i promociju turističke i gastronomske ponude somborskog područja. Povelja grada Sombora za dostignuća u 2019. godini i to u oblasti zdravstva i socijalne zaštite dodeljena je dr Darku Kosanoviću zameniku direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor i predsedniku Saveta za zdravlje grada Sombora

 

 Darko Kosanović prima nagradu

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

* U skolopu obeležavanja dana grada nisu zaboravljeni ni najmlađi , u velikoj sali gradske kuće održana je baletska predstava na ledu "Aladinova čarobna lampa" u organizaciji KC Laza Kostić

Predstava Aladin

Povodom 150 godina somborskog pevačkog društva organizovna je istoimena izložba, u organizaciji Gradaskog muzeja, Istorijiski Arhiv i Somborsko pevačko društvo koju je otvorio zamenik gradonačelnice Antonio Ratkovic.

Otvaranje izložbe povofom 150 godina SPD-a

Nakon izložbe u galeriji gradskog muzeja usledio je gala komcert Somborskog pevačkog društva na kojem su učestvovali Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva, Dečiji hor "Šareni vokali", gostujući "Gradski hor Bečej" i Dečiji hor "Bubamare" iz Bečeja.

 Somborsko pevačko društvo

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

* Ovom prilikom vas pozivamo na otvaranje Izložbe dečijih radova pod nazivom “Nacrtaj svoju idealnu školu” u organizaciji prertižne internacionalne Fondacije “Rejmond Nikole Trast” sa sedištem u Velikoj Britaniji

Fondacija već duže vreme pomaže na različite načine obrazovanje dece u Srbiji, a izložba dečijih radova predstavlja na prvi put mogućnost da se bolje upoznamo i uživamo u dečijem umeću, kreacijama i stvaralaštvu najmlađih.

Izložba će biti održana u sredu, 19. februara, sa početkom u 18 časova u Dečijem odeljenju Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru.

Ovaj, po prvi put ovako organizovan događaj u Somboru, gde će biti afirmisani radovi iz tri škole koje se prvi i u sureću, gostiju iz Osnovne škole “Posavski partizani” iz Obrenovca, Studija stranih jezika Linqua Sombor, kao i Osnone škole “Avram Mrazović” u Somboru, otvoriće Antonija Nađ Kosanović, gradska većnica za sport, omladinu i decu.

Uz uživanje kraj pedeset crteža osnovaca iz navedenih osnovnih škola, zanimljivo kratku priču kako kaže, iz srca, imaće osnivačica Fondacije, gospođa dr Christine Hilchenko, dok će mr, dipl. oligofrenolog Zoran Kovačić, profesor u školi “Vuk Karadžić” ukratko prezentovati na moderan način početak ove humanitarno-donatorske saradnje između Velike Britanije i Srbije kroz kratke priče-slajdove o Fondaciji.

Muzičko-zabavni program začiniće nagradama ovenačni učenici Muzičke škole ”Petar Konjović”, a đaci škole “Vuk Karadžić” svojim prigodno pripremljenim petominutim igrokazom.

Logističku podršku nesvakidašnjem dešavanju u Gradskoj biblioteci “Karlo Bijelicki” Sombor, na čelu sa drirektorkom Natašom Turkić i njenim saradnicima, dala je Gradska uprava Grada Sombora, a uz partnerstvo sa Fondacijom The Raymond Nicolet Turst - Lodnon/Kembridge od strane somborskog Udruženja Podium. Novi Radio Sombor kao medijski pratilac poziva sve svoje cenjene kolege da zajednički pratimo događaj, kao i sve naredne srodne, koji će biti nizani u našoj i drugim sredinama.

Molimo Vas, kažu domaćini, da za sve informacije kontaktirate gospodina Zorana Kovačića na telefone 065/230-47-57 ili mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Donosimo i imena učenika radova koja su se potrudila da uđu u uži izbor za sticanje vrednih nagrada:

*Maja Paučinac                                   

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Maša Lukić                                                                                                    

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Dunja Korica                                                                                               

  Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

*Milica Galetin                                                                                       

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Zoran Lugumerski                                                                                

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Sofija Cvetković                                                                                    

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

*Marina Knežević

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

*Strahinja Čalmić

 Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

*Anđelina Tešić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mia Radenković 

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Rina Božičković

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Holo Robert

Studio stranih jezika “Linqua”, Sombor

Dušica Bukva

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Tea Terzin

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Petar Draganov

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

 

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Olga Brcanski

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Luka Golub

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Aleksa Radanović

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Lara Zujić

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Dunja Došen

 Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Jovan Đomba

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Lena Spasić

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

 

Hana Matošević

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Laura Manc

Osnovna škola “Avram Mrazović”, Sombor

Todor Hadži-Ristić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Ema Bajić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Veljko Ilić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Teodora Stošić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Nina Rančić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Uroš Blažić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Sara Pašić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Relja Rosić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Filip Jovanović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Luka Nikolić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Vuk Rančić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Gabrijela Jović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Anđela Ilić

 Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mia Eror

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Despot Zlatkov

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Anđelija Nedeljković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Milan Rajković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Nemanja Grozdanović

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Vuk Timotić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Andrijana Tomić

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

Mladen Marković

Osnovna škola “Posavski partizani”, Obrenovac

 Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, koja je ujedno i komandant Štaba za vanredne situacije Grada Sombora, zajedno sa svojim zamenikom Antonijom Ratkovićem, izvršila je u petak, 14. februara smotru pripadnika jedinice civilne zaštite u Staparu

Ivan Gligorić, komandant jedinice civilne zaštite, podneo je raport gradonačelnici i zameniku gradonačelnice nakon čega su zajedno obišli i upoznali se sa pripadnicima Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Staparu i Doroslovu i pripadnicima jedinice civilne zaštite.

Osim smotre ljudstva i opreme, gradonačelnica je sa saradnicima obišla i prostorije Vatrogasnog doma u kojem su smešteni vatrogasci i tom prilikom učenicima prvih i drugih razreda ovdašnje Osnovne škole „Branko Radičević“, koji su takođe posetili Dobrovoljno vatrogasno društvo Stapar, uručila poklone, bojanke i slikovnice o zemljotresu, poplavama i požarima.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je uručila i radio stanicu sa aparatima (motorola – toki voki) predsedniku Društva radio amatera Radio klub „Nikola Tesla“ Aleksandru Hajoševiću i tom prilikom se zahvalila pripadnicima Jedinice civilne zaštite za dobrovoljno učešće u tom sektoru.

- Ovo je samo prvi korak u svim onim planovima koje imamo već duže vreme, samo jedan deo realizacije koja nas čeka i ubuduće. Cilj nam jeste upravo da svi budemo spremni da odgovorimo na vanredne situacije, da budemo uvežbani u potpunosti ako se one dese i koliko god je to moguće da odgovorimo svim zahtevima - poručila je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 237

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…