* Na 15.sednici Privrednog saveta grada Sombora, održanoj u četvrtak, 13. decembra, članovi Saveta su upoznati sa statističkim i ekonomskim pokazateljima poslovanja grada Sombora u prethodnom periodu, sa preduzetim merama zapošljavanja, planom Budžeta za 2019. godinu i Nacrtom plana kapitalnih investicija za narednu godinu

Prema statističkim pokazateljima, broj nezaposlenih lica je u protekle 3 godine smanjen, broj novootvorenih privrednih subjekata povećan, a sve je veći broj upravo novoregistrovanih privatnih preduzetnika. Ovo je rezultat dobre saradnje privrednih subjekata i grada koji se trudi da što manje optereti preduzetnike.

Privrednici Sombora na susretu sa gradonačelnicom

Predstavnike privrednika su najviše zanimala ulaganja u putnu infrastrukturu. Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede je istakao da se za narednu godinu izdvaja 108 miliona dinara za održavanje puteva pod ingerencijom lokalne samouprave, što je znatno povećanje u odnosu na prethodne godine.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je podvukla da je lokalna samouprava imala mogućnost da naplaćuje naknadu za upotrebu opštinskih i lokalnih puteva, ali da to ni do danas nisu uradili, jer bi to predstavljalo dodatno opterećenje za privredu. Što se tiče kapitalnih ulaganja gradonačelnica Golubović je naglasila da se osim planiranih 1.545.560 dinara iz sopstvenih sredstava očekuju i ulaganja iz Uprave za kapitalna ulaganja, Ministarstva privrede i jedan deo preko IPA fondova.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Slobodan Lovrić, „Sinagoga“ d.o.o. Sombor

- Ovo je jedan dugoročan proces koji, pre svega, treba da se zasniva na Strategiji održivog razvoja. Sledeće godine idemo u izradu novog Strateškog dokumenta i veoma je važno da svako bude uključen i iskaže svoje potrebe, jer na bazi tog dokumenta treba da se prave akcioni planovi po godinama i onda, prema tome projektujemo i finansiramo - rekla je Dušanka Golubović i dopunila da je zato veoma važna saradnja sa privredom.

U radu 15. sednice Privrednog saveta, osim gradonačelnice Dušanke Golubović i gradskog većnika za finansije i privredu Save Dojića, učestvovali su Slobodan Lovrić u ime „Sinagoga“ d.o.o, Jeca Ilić. „Meteor-Commerce“ d.o.o, Aleksandar Lalić, „Agricom company group“ d.o.o, Panto Petrović, direktor AMK „Magnet“, Ljubica Prokin. direktor sektora za finansije „Fiorano“ d.o.o, Nikola Paskaš, direktor regiona za poslove sa stanovništvom OTP banke, Zoran Ogrizović, direktor „Oris“ d.o.o, Dejan Tepavac, direktor „Tepkos“ d.o.o, Mihael Plac, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima i Sonja Konjević, pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu, turizam i LER.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Йоаким Рац, директор Дома култури, Анамария Ранкович, директор Заводу за културу Руснцох и Дюра Латяк, явтор, 11. децембра з початком на 18,30 годзин у хорскей сали дома Култури, представели нам кнїжку „50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, котру видали Завод за културу войводянских Руснацох, Дом култури Руски Керестур и НВУ „Руске слово”

Кнїжка видата ґу 50-му Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї, котри, правда, уж прешол, алє пре нєдостаток финансийних средствох и нєпозберани материял видрукована є тераз.

Йоаким Рац, директор Дома култури подзековал Министерству култури Републки Сербиї  хотре видвоєло 200 000 за тоту кнїжку, та Заводу за културу войоводянских Руснацох, хотри участвовал у финансованю тей кнїжки, як и НВУ „Руске слово”, а найвецей самому авторови Дюрови Латякови хтори поднєсол найвекшу терху у цалокупней крециї тей кнїжки.

Анамария Ранковичова, предсидателька Заводу за културу войводянских Руснацох, визначела же Драмски мемориял жиє уж 50 роки и без огляду на рижни финансийни осцилациї орґанизаторе, ґлумци, режисере, просвитни роботнїки, млади, дзеци и їх родичи вельо усилновносци уложели до того же би ше нє страцел континуитет роботи. Тота кїнжка єдно вельке подзекованє шицким тим особом  и значни документарни материял у процесу нєпреривного очуваня нашого културного скарбу, алє и здогадованє кельо драмска активносц значна за очуване нашого националного идентитету.

Пан Дюра Латяк, автор  моноґрафийи виявел же така кнїжка базована на вельким количестве документарного материялу. Першенство на виробок тей моноґрафиї мал покойни Михайло Зазуляк, а длужносц после його одходу  спадла на того визначкого културного дїяча. Автор, як гварел, свидоми же є уж як остатнї мохиканєц зоз тей ґенерациї котра започала Мемориял, пристал на таку роботу.

Кнїжка ше состої зоз  4 часцох. У першей ше бешедує о початку Меморияла, почежкосцох котри го провадзели на самим початку, о златних и ювилейних рокох Мемориялу, алє и о кризних рокох, як и о скромним ювилейним 50-тим Мемориялу. Тиж так бешедує ше у нєй и о оптимизме и розчарованьох и дальшей перспективи.

У другей часци визначени прегляд виведзених представох од 1 по 50 мемориял „Петра Ризнича Дяди”. Треца часц то памятнїк тим котри були душа шицких 50 Драмских мемориялох, односно, биоґрафиї шицких котри охабели шлїд у роботи истого през шицки роки його отримованя. У тей часци мож пречитац и Резиме по руски, сербски, английски и росийски, та и рецензию рецензента Ивана Сабадоша.

Штварту часц моноґрафиї представяю фотоґрафиї котри мож було пренайсц и котри були достаточно доброго квалитету же би ше их могло презентовац у моноґрафиї, а гуторя о богатим репертоару 50 Драмских мемориялох „Петра Ризнича Дядї”.

Случело ше, на жаль, же пре технїчни проблеми нє спомнути и даєдни особи котри охабели наисце вельки шлїд у роботи Драмского меморияла, алє ше наздаваме же ше то виправи зоз видаваньом даяких моноґрафийох о тих нам значних и познатних театралних дїячох.

Окрем уж спомнутих, госци того вечару були и велї аматере котри участвовали на Мемориялох, режисере, особи з технїки, публика и шицки залюбени до театру. Збуваню присуствовала и Олена Папуґа, посланїца у Скупштини Републики Сербиї.

После представяня Моноґрафиї и розгварки присутних после нєй, у сали Дома култури Руски Керестур, Народни театер Зомбор одбавел театралну дїю у двох чинох „Тенор на пожичку”, котру написал Кен Лудвиґ, а преложела, режирала и музику за представу вибрала Оля Дьордєвичова.

Представа була наисце прекрашнє прията од керестурскей, гоч того вечара нє такей численей, алє публики котра 50 роки `школована` зоз удатнима аматерскима представами алє и професийнима представами котри госцовали на Мемориялох. Так зомборски ґлумци були нє раз претарговани зоз аплаузом пре свойо бравури, алє и на концу три раз виходзели поклонїц ше, поволани на бис, цо указало яка предства була удатна и наисце прията од керестурскей публики.

Оленка Живкович/ фото „Рутенпрес”

~ . ~

* Joakim Rac, direktor Doma kulture, Anamarija Ranković, direktor Zavoda za kultruru Rusina i Đura Laćak, avtor, 11. decembra s početkom u 18,30 u horskoj sali Doma kulture, predstavili su knjigu „50 godina Dramskog memorijala Petra Rrizniča Đađe”, koju su izdali Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina, Dom kulture Ruski Krsutr i NVU „Rusko slovo”

Knjiga je izdata povodom 50 jubileja Dramskog memorijala „Petro Riznič Đađa” koji je, istina, več bio ali je monografija zbog nedostatka finasijskih sredstava i nemogućnosti sakupljanja materijala izašla tek sada.

Joakim Rac, direktor Doma kulture zahvalio je Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je izdvojilo 200 000 za ovu knjigu, te Zavodu za kulturu vojvođanskih Rusina, koji je učestvovao u finansiranju te monografije, kao i NVU „Rusko slovo”, a najviše samom autoru Đuri Laćaku koji je podneo najveći teret u celokupnoj kreaciji te knjige.

Anamarija Ranković, predsednica Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina, izjavila je da Dramski memorijal živi već 50 godina bez obzira na razne finasijske oscilacije gde su organizatori, glumci, režiseri, prosvetni radnici, mladi, deca i njihovi roditelji puno truda uložili u to da se ne izbgubi kontintuitet rada. Ova knjiga je jedno veliko priznanje svim tim osobam,a i značni dokumentarni materijal u procesu neprekidnog očuvanja naše kulturne baštine, ali i podsećanje koliko je dramska aktivnost značna za očuvanje našeg nacionalnog identiteta.

Đura Laćak, autor monografije izjavio je da je knjiga bazirana na velikoj količini dokumentarnog materijala. Prvenstvo na izradu monografije imao je pokojni Mihajlo Zazuljak, a posle njegovog odlaska dužnost je pala na ovog poznatog kulturnog delatnika. Autor, kako je rekao, svestan da je poslednji mohikanac iz te generacije koja je započela Memorijal, pristao je na tako obiman posao.

Knjiga se sastoji iz 4 dela. U prvom se govori o počecima Memorijala, problemima koji su ga partili na početku, o zlatnim i jubilejnim godinama Memroijala, ali i o kriznim godinama, kao i o skromnom jubilarnom 50-tom Memorijalu. Takođe se govori i o optimizmu i razočarenjima i daljoj perspektivi istog.

U drugom delu naznačen je pregled izvedenih predstava od 1 po 50 memorijal „Petra Rizniča Đađe”. Treći deo je spomenik svim onim koji su bili duša svih 50 Dramskih memorijala, odnosno, biografija svih koji su ostavili trag u radu istog kroz sve godine njegovog održavanja. U ovom delu su napisani i Rezimei na rusinskom, srpskom, engleskom i ruskom jeziku, kao i recenzija recenzenta Ivana Sabadoša.

Četvrti deo monografije predstavljaju fotografije koje je bilo u mogućnosti pronaći i koje su bile dovoljno dobrog kvaliteta kako bi se mogle prezentovati u monografiji, a govore o bogatom repertoaru 50 Dramskih memorijala „Petra Rizniča Đađe”.

Desilo se, na žalost, zbog tehničkih razloga da nisu spomenute i neke osobe koje su ostavile zaista neizbrisiv trag u radu Dramskog memorijala, ali se nadamo da će se taj propust ispraviti nekim novim izdanjem monografije o tim, nama značajnim i poznatim pozorišnim delatnicima.

Osim već pomenutih, gosti ovoe večri su bili i mnogi amateri koji su učestvovali na Memorijalima, režiseri, tehničko osoblje, publika i svi zaljubljenici u pozorište. Događaju je prisustvoala i Olena Papuga, poslanica u Skupštini Republike Srbije.

Posle predstavljanja Monografije i razgovora prisutnih, u sali Doma kulture Ruski Krsur, Narodno pozorište  Sombor odiglralo je pozorišnu igru u 2 čina „Tenor na zajam”, koju je napisao Ken Ludvig, a prevela, režirala i muziku za predstavu odabrala Olja Đorđević.

Predstava je bila zaista lepo primljena od krsturske, iako ove večri ne toliko brojne, ali zato publike 50 godina „školovne” amaterskim predstavama, kao i profesionalnim predstavama koje su gostovale na Memorijalu. Tako su somborski glumci bili ne jednom prekinuti aplauzom za svoje bravure, kao i tri puta pozivani na bis, što ukazuje koliko je predstava bila uspešna i zaista lepo primljena od krsturske publike.

Olenka Živković/ foto „Rutenpres”

* U utorak, 10. decembar u sklopu programa "Besplatna sportska rekreacija – fitness" u Gakovu održan čas samoodbrane za žene
Reč je o ciklusu borbe protiv nasilja nad ženama. Čas samoodbrane je održao Robert Merli, predstavnika Centurion Urbancombat sportskog udruženja iz Sombora.
U okviru programa, protiču časovi samoodbrane, predavanja, edukacije u cilju sprečavanja nasilja nad ženama.
Treninge u sklopu rekreacije – fitnesa sprovodi master sporta Bojana Marić.
Koordinator programa Ilija Lalić, rukovodilac u Sportskom savezu grada Sombora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić sazvao je 30. sednicu Skupštine grada Sombora za 17. decembar (ponedeljak), sa početkom u 9:00 časova

Sednica će biti održana u Velikoj sali zgrade Županije u Somboru, Trg cara Uroša br. 1.

Odbornici će razmotriti i odlučivati o 22 pitanja iz delokruga rada Skupštine, i to: predlog odluke o budžetu za 2019. godinu, predlog odluke o naknadama za usluge koje Gradska uprava vrši drugim licima, kao i o gradskim administrativnim taksama i lokalnim komunalnim taksama na teritoriji grada Sombora.

Za dnevni red sednice predloženi su i programi poslovanja javnih komunalnih preduzeća Energana, Vodokanal, Vodovod Bezdan, Čistoća, Zelenilo, Prostor i Parking servis, kao i programi javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti.

Odbornici će razmotriti i odlučiti i o imovinsko pravnim predmetima kao i o ostalim pitanjima iz delokruga rada Skupštine grada.

Saziv za 30. sednicu Skupštine je dostupan ovde.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Proteklog vikenda u Somboru je održano deveto kolo Regionalne lige Vojvodine u boksu

Na programu je bilo 19 borbi u svim uzrasnim kategorijama. Klub borilačkih sportova Galaktik nastupio je sa troje takmičara. Pionir Aleksandar Bogdan odboksovao je nerešeno sa vršnjakom iz Bokserskog kluba Pikaso, Nemanjom Birešom.

Željana Subotić je u kategoriji školarki poražena od takmičarke BK Vojvodine, Sare Hornjak, dok je vrhunac takmičanje ostvarila juniorka Jovana Radmanović pobedom nad Klaudijom Knežević (BK Sombor) proglašena najboljom juniorkom devetog kola Regionalne lige Vojvodine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U okviru izložbe Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu, (Gradski muzej Sombor 23.11-23.12. 2018) biće organizovan razgovor pod nazivom:

- O crtežu, crtaču, strahu i o još ponečemu -

Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, u petak, 14. decembra u 17 časova

Razgovor će biti slobodan i usmeren na više tema: crtež u prostorima moderne, krhkost muzealnosti crteža kao deo muzealizacije procesa, strah i drugi psihološki motivi u kojima nastaje umetnost ali i konteksti koji je određuju i vrednuju, mali i veliki svetovi umetnosti, male i velike sredine i njihova (ne)saradnja i drugo u zavisnosti od raspoloženja, nadahnuća govornika i publike.

Učesnici razgovora:
* dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu; dr Dragana Kovačić je kustos Zbirke crteža i grafika stranih autora u Narodnom muzeju u Beogradu. Za sjajnu publikaciju Sedam otkucaja, Crtež u prostorima moderne (Beograd, 2017) dobila je prestižno priznanje Lazar Trifunović. Dragana Kovačić je predsednica Sekcije istoričara umetnosti Muzejskog društva Srbije.

* mr Robert Hauk, psiholog Centra za socijalni rad u Somboru; mr Robert Hauk, sistemski porodični terapeut sa snažnim interesovanjima za biološku, evolucionu i antropološku pozadinu našeg ponašanja i izvora sukoba između polova. Neka od pitanja kojima se bavi: Zašto ne menjamo stavove kada grešimo? Zašto nekada mrzimo ili volimo svoju decu? Izvori okrutnosti i brutalnosti, blagosti i ljubaznosti. Zašto ne razgovaramo ili ne slušamo jedni druge? Bavio se i pitanjima kultune politike, među prvima preveo čuvenu Esensku deklaraciju.
i
Čedomir Janičić, autor izložbe.

Dobrodošli!

(U prilogu: fotografija Danijela Peršića s radionice Linijom do neobične priče. Gradski muzej Sombor i Umetnički studio Sombor, više informacija i lepih fotografija na https://sr-rs.facebook.com/gmsombor

Nevena Živadinović Kusonić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Drugi Internacionalni turnir Ivan Frgić-Žuti 2018. - Turnir u rvanju grčko-rimskim stilom

Organizator turnira Rvački klub “Radnički” Sombor. Datum, vreme i mesto održavanja turnira 15. decembar 2018. godine, 11:30 časova Gradska hala “Mostonga”.

Merenja: 14. decembra (petak) na mestu održavanja turnira u periodu 19:00-20:00; 15.decembar 2018. godine (subota) na mestu održavanja turnira u periodu 10:00:10.30

- Kategorije -

Muškarci: 2011-2012/ 22kg

2009-2010/ 27kg, 30 kg, 37kg, 41kg, 50kg

2007-2008/ 28kg, 34kg, 37kg, 41kg, 45kg, 50kg

2005-2006/ 46kg, 50kg, 55kg, 70kg

2003-2004/ 52kg, 57kg, 68kg, 85kg

Žene: 2009-2010/ 25kg

Strani klubovi su u obavezi da dostave odobrenje za nastup na ovom turniru, dobijeno od strane svoje nacionalne federacije! Nagrade: za 1, 2. i 3. plasirani će osvojiti medalje, a najuspešniji strani takmičar, najuspešniji domaći takmičar i najuspešniji takmičar biće nagrađeni peharima. Za eventualne povrede takmičara i nestale stvari u toku održavanja turnira organizator ne odgovara.

Kontakt osobe: Igor Frgić, tel: +381 62 788812, Milan Marić, tel: +381 63 8229120 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

ponedeljak, 10 decembar 2018 22:23

Praznik hrvatske zajednice

* Dan izbora prvog saziva Hrvatskog nacionalnog vijeća – bit će obilježen svečanom akademijom u petak, 14. prosinca 2018. godine s početkom u 19 sati u Velikoj vijećnici Gradske kuće u Subotici (Trg slobode 1)

Tradicionalno, na ovoj će svečanosti biti uručena priznanja: Ban Josip Jelačić za društveni rad u hrvatskoj zajednici, Dr. Josip Andrić za doprinos hrvatskoj kulturi i Pajo Kujundžić za doprinos u obrazovanju na hrvatskom jeziku. Nakon programa, u holu ispred Velike vijećnice bit će upriličen prigodni domjenak.

Ivan Karan

* Kongres je pod sloganom „Gradimo snagu radnika“ održan u periodu od 2-7. decembra 2018. godine u Kopenhagenu, Danska. U radu Kongresa učestvovalo je više od 1200 delegata iz 135 zemalja. UGS NEZAVISNOST su sa statusom delegata predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Rukovodstvo Međunarodne konfederacije sindikata

Delegati su učestvovali u petodnevnoj debati o oblikovanju politika i prioriteta međunarodnog sindikalnog pokreta za naredne četiri godine. Na otvaranju su se obratili premijer Danske Lars Lokke Rasmunssen, gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen i generalni direktor Međunarodne organizacije rada Guy Ryder. Predsednik Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Joao Felicio, pročitao je delegatima pismo bivšeg predsednika Brazila, Lula de Silve, u kojem se zahvalio sindikalnom pokretu na solidarnosti i kolektivnoj akciji protesta protiv njegovog nepravednog hapšenja i zatvaranja. Kongres je poslao poruku dobrodošlice izbeglicama, kako u zajednicama, tako i u preduzećima, s obzirom na opredeljenost sindikata za mir i osiguranje prava, ne samo na dostojanstven rad, već i prava na bezbedno utočište i pristup javnim uslugama, uključujući zdravstvene i obrazovne.

Sharan Burrow je ponovno izabrana na funkciju Generalnog sekretara osvojivši 52 odsto glasova, dok je Susanna Camusso, Generalna sekretarka italijanskog sindikata CGIL, osvojila 48 odsto glasova. Generalni savet MKS izabralo je Ayuba Wabba, predsednika Kongresa rada Nigerije za predsednika MKS, dok su za zamenike izabrani Cathy Feingold (AFL-CIO, USA) i Karl-Petter Thorwaldsson (LO Sweden)Owen TudorVictor Baez Mamadou Diallo izabrani su za zamenike Generalnog sekretara. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić izabrana je (na predlog Panevropskog regionalnog saveta) u Generalni savet MKS sa statusom zamenika člana. Generalni savet bira Kongres i čini ga 70 članova podeljenih na osnovu sledeće regionalne strukture: Afrika 11, Amerika 18, Azija-Pacifik 15 i Evropa 26. Generalni savet predstavlja najviši organ MKS između dva Kongresa.

Kongres je usvojio pet hitnih rezolucija u kojima se poziva na:

  • Poštovanje ljudskih prava i mir u Kolumbiji;
  • Solidarnost sa studentima i radnicima u Iranu;
  • Podršku sindikatima protiv reforme Zakona o radu u Mađarskoj;
  • Poštovanje radničkih prava i solidarnost sa samostalnim sindikatima u Kazahstanu i
  • Slobodu za bivšeg predsednika Brazila Lula de Silvu.

Delegati su usvojili Deklaraciju/Izjavu koja sadrži četiri stuba:

– O miru, demokratiji i pravima (odbrana demokratije, okončanje konflikata, globalna solidarnost, osnovni standardi i pravo na štrajk, bezbednost i zdravlje na radu borba protiv populizma, borba da se čuje glas sindikata, ukidanje modernog ropstva i eksploatacije dečijeg rada);

– Regulisanju ekonomske moći (zalaganje za novi trgovinski model, protiv pohlepe krupnog kapitala, za pravičan poreski sistem, za kvalitetne javne usluge, za prevazilaženje krize u zaradama, garantovanje minimalne zarade, borba za kolektivne ugovore);

– Pravednoj tranziciji (izazovi novih tehnologija, klimatske promene, bezbedni penzioni sistemi, garantovanje dostojanstvenog rada, univerzalna socijalna zaštita, socijalni dijalog, pravo radnika na informisanje i konsultovanje, pravo na rad i jednak tretman izbeglica i migranata, borba protiv sive ekonomije i neformalnih oblika rada, stvaranje uslova za zapošljavanje i razvoj veština) i

– Jednakosti (prava žena, prava radnika u domaćinstvima, organizovanje radnika na neformalnim poslovima, borba protiv rasizma i ksenofobije, prava migranata i i zbeglica, jednakost za sve radnike).

Kongres na ovaj način reafirmiše centralnu ulogu sindikata u obezbeđivanju prava, demokratije i sloboda i stvaranje sveta gde je dostojanstven rad za sve realnost. Razrađujući ova četiri stuba i planirajući akcije kroz njih, MKS je spreman da se suoči sa izazovima koji se postavljaju pred radnike i učini sve da promeni pravila globalne ekonomije. Cilj je stvaranje novog društvenog ugovora koji će na prvo mesto staviti ljude, ne ostavljajući nikoga po strani ili iza sebe.

Međunarodna konfederacija sindikata broji 207.796.315 članova, organizovanih kroz 331 sindikat, u 163 zemlje i teritorije. Broj delegata žena, koje su učestvovale u radu Kongresa povećao se sa 42 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, na 46 odsto 2018. godine. Naredni Kongres MKS će biti održan 2022. godine. Cilj je da se do sledećeg Kongresa članstvo u MKS podigne na 250 miliona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Druga u nizu konferencija na temu regionalnog razvoja, koju organizuje Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu održana je 10. decembra u Somboru, a cilj je upoznavanje predstavnika lokalnih samouprava i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj sa značajem i mogućnostima regionalnog razvoja, kroz pametnu specijalizaciju i putem korišćenja dostupnih evropskih fondova

Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Nebojša Vojnović pozdravio je učesnike i ovom prilikom poručio da je važno da postoji obostrana komunikacija između lokalnih samouprava i resornog sekretarijata, jer bez identifikovanja potreba lokalnih samouprava ne mogu da budu kreirani pravci delovanja viših nivoa vlasti.

Prisutnima je o regionalnom razvoju i ciljevima Strategije „Evropa 2020“ govorila zamenica direktora Regionalne razvojne agencije „Panonreg“ iz Subotice Ljubica Mesaroš, koja je ovom prilikom istakla da se kreiranjem regionalnih politika, kao instrumenata za postizanje ujednačenog i održivog razvoja stvara preduslov za inovacije koje će doneti najveću stopu povrata ulaganja.

- Jedan od preduslova za regionalni razvoj je specijalizacija regija, jer nisu sve regije iste, svaka ima svoju specifičnost u čemu je uspešna, a to se može definisati kroz saradnju univerziteta, istraživačkih centara, preduzeća i javne uprave. Time može da bude stvorena platforma za strategiju pametne specijalizacije putem definisanja prioriteta - istakla je Ljubica Mesaroš.

O regionalnom razvoju i evropskim fondovima govorio je Endre Balaša, menadžer u kancelariji Regionalne razvojne agencije „Panonreg“ iz Bačke Topole, a Vladica Vojinović sa Univerziteta „Edukons“ je ovom prilikom istakla da je cilj da se implementira jedinstveno softversko rešenje „Smar dev“ za upravljanje projetima i strateško planiranje, koji bi sve lokalne samouprave trebalo da koriste radi bolje iskorišćenosti resursa.

U ime gradske uprave grada Sombora na konferenciji „Regionalni razvoj“ učestvovali su zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i gradski većnik za komunalnu oblast Miroslav Kovačić.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 157

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…