* Na 15.sednici Privrednog saveta grada Sombora, održanoj u četvrtak, 13. decembra, članovi Saveta su upoznati sa statističkim i ekonomskim pokazateljima poslovanja grada Sombora u prethodnom periodu, sa preduzetim merama zapošljavanja, planom Budžeta za 2019. godinu i Nacrtom plana kapitalnih investicija za narednu godinu

Prema statističkim pokazateljima, broj nezaposlenih lica je u protekle 3 godine smanjen, broj novootvorenih privrednih subjekata povećan, a sve je veći broj upravo novoregistrovanih privatnih preduzetnika. Ovo je rezultat dobre saradnje privrednih subjekata i grada koji se trudi da što manje optereti preduzetnike.

Privrednici Sombora na susretu sa gradonačelnicom

Predstavnike privrednika su najviše zanimala ulaganja u putnu infrastrukturu. Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede je istakao da se za narednu godinu izdvaja 108 miliona dinara za održavanje puteva pod ingerencijom lokalne samouprave, što je znatno povećanje u odnosu na prethodne godine.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je podvukla da je lokalna samouprava imala mogućnost da naplaćuje naknadu za upotrebu opštinskih i lokalnih puteva, ali da to ni do danas nisu uradili, jer bi to predstavljalo dodatno opterećenje za privredu. Što se tiče kapitalnih ulaganja gradonačelnica Golubović je naglasila da se osim planiranih 1.545.560 dinara iz sopstvenih sredstava očekuju i ulaganja iz Uprave za kapitalna ulaganja, Ministarstva privrede i jedan deo preko IPA fondova.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Slobodan Lovrić, „Sinagoga“ d.o.o. Sombor

- Ovo je jedan dugoročan proces koji, pre svega, treba da se zasniva na Strategiji održivog razvoja. Sledeće godine idemo u izradu novog Strateškog dokumenta i veoma je važno da svako bude uključen i iskaže svoje potrebe, jer na bazi tog dokumenta treba da se prave akcioni planovi po godinama i onda, prema tome projektujemo i finansiramo - rekla je Dušanka Golubović i dopunila da je zato veoma važna saradnja sa privredom.

U radu 15. sednice Privrednog saveta, osim gradonačelnice Dušanke Golubović i gradskog većnika za finansije i privredu Save Dojića, učestvovali su Slobodan Lovrić u ime „Sinagoga“ d.o.o, Jeca Ilić. „Meteor-Commerce“ d.o.o, Aleksandar Lalić, „Agricom company group“ d.o.o, Panto Petrović, direktor AMK „Magnet“, Ljubica Prokin. direktor sektora za finansije „Fiorano“ d.o.o, Nikola Paskaš, direktor regiona za poslove sa stanovništvom OTP banke, Zoran Ogrizović, direktor „Oris“ d.o.o, Dejan Tepavac, direktor „Tepkos“ d.o.o, Mihael Plac, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima i Sonja Konjević, pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu, turizam i LER.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Йоаким Рац, директор Дома култури, Анамария Ранкович, директор Заводу за културу Руснцох и Дюра Латяк, явтор, 11. децембра з початком на 18,30 годзин у хорскей сали дома Култури, представели нам кнїжку „50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, котру видали Завод за културу войводянских Руснацох, Дом култури Руски Керестур и НВУ „Руске слово”

Кнїжка видата ґу 50-му Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї, котри, правда, уж прешол, алє пре нєдостаток финансийних средствох и нєпозберани материял видрукована є тераз.

Йоаким Рац, директор Дома култури подзековал Министерству култури Републки Сербиї  хотре видвоєло 200 000 за тоту кнїжку, та Заводу за културу войоводянских Руснацох, хотри участвовал у финансованю тей кнїжки, як и НВУ „Руске слово”, а найвецей самому авторови Дюрови Латякови хтори поднєсол найвекшу терху у цалокупней крециї тей кнїжки.

Анамария Ранковичова, предсидателька Заводу за културу войводянских Руснацох, визначела же Драмски мемориял жиє уж 50 роки и без огляду на рижни финансийни осцилациї орґанизаторе, ґлумци, режисере, просвитни роботнїки, млади, дзеци и їх родичи вельо усилновносци уложели до того же би ше нє страцел континуитет роботи. Тота кїнжка єдно вельке подзекованє шицким тим особом  и значни документарни материял у процесу нєпреривного очуваня нашого културного скарбу, алє и здогадованє кельо драмска активносц значна за очуване нашого националного идентитету.

Пан Дюра Латяк, автор  моноґрафийи виявел же така кнїжка базована на вельким количестве документарного материялу. Першенство на виробок тей моноґрафиї мал покойни Михайло Зазуляк, а длужносц после його одходу  спадла на того визначкого културного дїяча. Автор, як гварел, свидоми же є уж як остатнї мохиканєц зоз тей ґенерациї котра започала Мемориял, пристал на таку роботу.

Кнїжка ше состої зоз  4 часцох. У першей ше бешедує о початку Меморияла, почежкосцох котри го провадзели на самим початку, о златних и ювилейних рокох Мемориялу, алє и о кризних рокох, як и о скромним ювилейним 50-тим Мемориялу. Тиж так бешедує ше у нєй и о оптимизме и розчарованьох и дальшей перспективи.

У другей часци визначени прегляд виведзених представох од 1 по 50 мемориял „Петра Ризнича Дяди”. Треца часц то памятнїк тим котри були душа шицких 50 Драмских мемориялох, односно, биоґрафиї шицких котри охабели шлїд у роботи истого през шицки роки його отримованя. У тей часци мож пречитац и Резиме по руски, сербски, английски и росийски, та и рецензию рецензента Ивана Сабадоша.

Штварту часц моноґрафиї представяю фотоґрафиї котри мож було пренайсц и котри були достаточно доброго квалитету же би ше их могло презентовац у моноґрафиї, а гуторя о богатим репертоару 50 Драмских мемориялох „Петра Ризнича Дядї”.

Случело ше, на жаль, же пре технїчни проблеми нє спомнути и даєдни особи котри охабели наисце вельки шлїд у роботи Драмского меморияла, алє ше наздаваме же ше то виправи зоз видаваньом даяких моноґрафийох о тих нам значних и познатних театралних дїячох.

Окрем уж спомнутих, госци того вечару були и велї аматере котри участвовали на Мемориялох, режисере, особи з технїки, публика и шицки залюбени до театру. Збуваню присуствовала и Олена Папуґа, посланїца у Скупштини Републики Сербиї.

После представяня Моноґрафиї и розгварки присутних после нєй, у сали Дома култури Руски Керестур, Народни театер Зомбор одбавел театралну дїю у двох чинох „Тенор на пожичку”, котру написал Кен Лудвиґ, а преложела, режирала и музику за представу вибрала Оля Дьордєвичова.

Представа була наисце прекрашнє прията од керестурскей, гоч того вечара нє такей численей, алє публики котра 50 роки `школована` зоз удатнима аматерскима представами алє и професийнима представами котри госцовали на Мемориялох. Так зомборски ґлумци були нє раз претарговани зоз аплаузом пре свойо бравури, алє и на концу три раз виходзели поклонїц ше, поволани на бис, цо указало яка предства була удатна и наисце прията од керестурскей публики.

Оленка Живкович/ фото „Рутенпрес”

~ . ~

* Joakim Rac, direktor Doma kulture, Anamarija Ranković, direktor Zavoda za kultruru Rusina i Đura Laćak, avtor, 11. decembra s početkom u 18,30 u horskoj sali Doma kulture, predstavili su knjigu „50 godina Dramskog memorijala Petra Rrizniča Đađe”, koju su izdali Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina, Dom kulture Ruski Krsutr i NVU „Rusko slovo”

Knjiga je izdata povodom 50 jubileja Dramskog memorijala „Petro Riznič Đađa” koji je, istina, več bio ali je monografija zbog nedostatka finasijskih sredstava i nemogućnosti sakupljanja materijala izašla tek sada.

Joakim Rac, direktor Doma kulture zahvalio je Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je izdvojilo 200 000 za ovu knjigu, te Zavodu za kulturu vojvođanskih Rusina, koji je učestvovao u finansiranju te monografije, kao i NVU „Rusko slovo”, a najviše samom autoru Đuri Laćaku koji je podneo najveći teret u celokupnoj kreaciji te knjige.

Anamarija Ranković, predsednica Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina, izjavila je da Dramski memorijal živi već 50 godina bez obzira na razne finasijske oscilacije gde su organizatori, glumci, režiseri, prosvetni radnici, mladi, deca i njihovi roditelji puno truda uložili u to da se ne izbgubi kontintuitet rada. Ova knjiga je jedno veliko priznanje svim tim osobam,a i značni dokumentarni materijal u procesu neprekidnog očuvanja naše kulturne baštine, ali i podsećanje koliko je dramska aktivnost značna za očuvanje našeg nacionalnog identiteta.

Đura Laćak, autor monografije izjavio je da je knjiga bazirana na velikoj količini dokumentarnog materijala. Prvenstvo na izradu monografije imao je pokojni Mihajlo Zazuljak, a posle njegovog odlaska dužnost je pala na ovog poznatog kulturnog delatnika. Autor, kako je rekao, svestan da je poslednji mohikanac iz te generacije koja je započela Memorijal, pristao je na tako obiman posao.

Knjiga se sastoji iz 4 dela. U prvom se govori o počecima Memorijala, problemima koji su ga partili na početku, o zlatnim i jubilejnim godinama Memroijala, ali i o kriznim godinama, kao i o skromnom jubilarnom 50-tom Memorijalu. Takođe se govori i o optimizmu i razočarenjima i daljoj perspektivi istog.

U drugom delu naznačen je pregled izvedenih predstava od 1 po 50 memorijal „Petra Rizniča Đađe”. Treći deo je spomenik svim onim koji su bili duša svih 50 Dramskih memorijala, odnosno, biografija svih koji su ostavili trag u radu istog kroz sve godine njegovog održavanja. U ovom delu su napisani i Rezimei na rusinskom, srpskom, engleskom i ruskom jeziku, kao i recenzija recenzenta Ivana Sabadoša.

Četvrti deo monografije predstavljaju fotografije koje je bilo u mogućnosti pronaći i koje su bile dovoljno dobrog kvaliteta kako bi se mogle prezentovati u monografiji, a govore o bogatom repertoaru 50 Dramskih memorijala „Petra Rizniča Đađe”.

Desilo se, na žalost, zbog tehničkih razloga da nisu spomenute i neke osobe koje su ostavile zaista neizbrisiv trag u radu Dramskog memorijala, ali se nadamo da će se taj propust ispraviti nekim novim izdanjem monografije o tim, nama značajnim i poznatim pozorišnim delatnicima.

Osim već pomenutih, gosti ovoe večri su bili i mnogi amateri koji su učestvovali na Memorijalima, režiseri, tehničko osoblje, publika i svi zaljubljenici u pozorište. Događaju je prisustvoala i Olena Papuga, poslanica u Skupštini Republike Srbije.

Posle predstavljanja Monografije i razgovora prisutnih, u sali Doma kulture Ruski Krsur, Narodno pozorište  Sombor odiglralo je pozorišnu igru u 2 čina „Tenor na zajam”, koju je napisao Ken Ludvig, a prevela, režirala i muziku za predstavu odabrala Olja Đorđević.

Predstava je bila zaista lepo primljena od krsturske, iako ove večri ne toliko brojne, ali zato publike 50 godina „školovne” amaterskim predstavama, kao i profesionalnim predstavama koje su gostovale na Memorijalu. Tako su somborski glumci bili ne jednom prekinuti aplauzom za svoje bravure, kao i tri puta pozivani na bis, što ukazuje koliko je predstava bila uspešna i zaista lepo primljena od krsturske publike.

Olenka Živković/ foto „Rutenpres”