Zoran Drakulić: Srbija se ne može oporaviti brže od sveta

* Državne mere koje su rezultat mogućnosti naše relativno siromašne zemlje omogućiće da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru, ali ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta. Deo smo evropske i svetske ekonomije, pa će i naš oporavak zavisiti od oporavka drugih ekonomija, kaže biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost

Virusna pandemija je poput zemljotresa uzdrmala i ugrozila svetsku ekonomiju. Ukazuju na to i najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK) da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška te da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek naredne 2021. godine.

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto što je najveći pad ekonomske aktivnosti od 1995. od kada se sistematski vode podaci o kretanju BDP-a na nivou EU.

Nedavno je u Vašingtonu objavljeno da se najveća na svetu američka ekonomija u drugom tromesečju srozala na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou.

U MMF procenjuju da će pandemijske ekonomske posledice znatno više pogoditi razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju. Prema tim prognozama, prosečan pad ekonomskih aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi mogao da premaši šest procenata, dok će u zemljama u razvoju taj pad biti približno jedan odsto. Među razvijenima udar recesije će se najviše osetiti u Italiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Americi, Japanu…

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) procenjuje da će se ekonomije Centralne, istočne i Jugistočne Evrope (CESEE) naći u veoma teškoj situaciji do kraja 2020. godine i da nema garancija da bi u sledećoj godini moglo doći do značajnog oporavka.

„Jasno je da mnoge zemlje regije više ne teže ili se ne drže liberalno demokratskog kapitalističkog modela, već su hibridna varijanta u kojoj je država upornija, za neke aktere izvlačeći crvene tepihe, dok drugima dopuštaju da gladuju. Na kraju optimističnog spektra, to će verovatno podrazumevati i više intervencionističkih industrijskih politika, uključujući izdašnije subvencionisanje i poreske režime za strane ulagače. Ipak postoji i moguća obrnuta strana, naime veća autoritarna i proizvoljna ponašanja, kao i favorizovanje. Za to već postoji presedan, najočiglednije u Mađarskoj, Poljskoj i Srbiji, ali postoje i pokazatelji različitih nijansi u državama, uključujući Rumuniju, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju i Češku, dok Ukrajina i Moldavija ostaju zarobljene privatnim interesima“, navodi se u analizi Bečkog instituta.

U petak 7. avgusta u Srbiji je otvoren drugi državni paket mera pomoći za 235.372 preduzeća koja su učestvovala i u prvom krugu državne pomoći, Nešto više od million zaposlenih isplatila primiće po 18.200 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalne zarade. Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon isplate poslednje minimalne zarade.

Međutim, prema prognozama pojedinih domaćih ekonomista, masovnija otpuštanja u Srbiji se mogu očekivati od oktobra, kada istekne pomenuta obaveza preduzeća koja su uzela državnu pomoć da ne mogu otpustiti više do deset odsto od broja zaposlenih sa početka pandemije. Prema tim pognozama, bez posla će ostati znatan broj zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i angažovanih posredstvom agencija. Takođe, stručnjaci smatraju da se poslodavci neće ustezati ni od drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima kao što su smanjivanje plata, produženje radnog vremena, kašnjenje u isplati zarada…

Iskusni biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost ocenjuje da će drugi paket državnih mera pomoći se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.ali da ne deli optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta.

“Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista”, ukazuje Drakulić, vlasnik kompanije Point Group Int i predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”.

* Kako biste generalno ocenili drugi paket državnih ekonomskih mera za pomoć privredi usled krize izazvane virusnom epidemijom?

– Drugi paket mera rezultat je mogućnosti naše relativno siromašne Srbije. Ovaj paket će omogućiti malim i srednjim preduzećima da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru.

* Ni drugi paket mera, kao ni prvi na početku krize, nije selektivan iako su privrednici, ekonomisti pa i Fiskalni savet preporučivali da se pomoć usmeri samo najugroženijim sektorima privrede. Očekujete li da će rezultati mera opravdati takav pristup?

– Iako sam i ja preporučivao da drugi paket mera bude selektivan, smatram da to nije bilo realno učiniti u kratkom vremenskom periodu. Brzina primene paketa mera  bila je važnija u ovom trenutku nego ući u dublji proces primene selektivnih mera. U svakom slučaju mere će opravdati takav pristup.

* Zar nije bilo celishodnije i efikasnije da su antikrizne mere osmišljavane u trouglu  socijalnog dijaloga – između države, poslodavaca i sindikata?

– To bi bilo idealno, ali kao što sam već napomenuo, to bi bio dugotrajan proces.

* Čini se da uprkos teškoj ekonomskoj krizi država ne razmišlja o aktivnim merama štednje. Naprotiv, otvaraju se nova gradilišta, obećava rast penzija i plata u javnom sektoru, kao da epidemija pogađa samo privatni sektor.

– Više puta sam naglasio da ovo nije vreme za štednju  država treba da se usredsredi na postupke koji će omogućiti što manji pad BDP-a, ako treba i na  teret rasta duga. U svakom sučaju protiv sam rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija. Ovo je trenutak kada svi moramo da budemo solidarni i da sačekamo izlazak iz krize, novi rast BDP-a, kako bi se stvorili uslovi za rast penzija i plata u javnom sektoru.

* Budžetskom nadoknadom minimalnih zarada zaposlenima u privatnom sektoru za april, maj i jun sprečena su masovna otpuštanja. Cilj novog paketa mera je isti. Koliko je to realno s obzirom na ograničene finansijske mogućnosti države i da se ne nazire kraj epidemije?  

– Smatram da su mere i iz prvog i iz drugog paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta. Dobar deo firmi u privatnom sektoru će to uspeti u periodu do kraja 2020. godine. Nakon toga, mogu nastati mnogo veći problemi za privatni sektor.

* Hoće li moratorijum na otplatu bankovnih kredita pomoći privredi da se finansijski relaksira i da do kraja godine krene u oporavak, u šta veruju u Ministarstvu finansija i Narodnoj banci?

– Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su odlaganjem otplate kredita značajno pomogli privredu. Međutim, nakon moratorijuma obaveze privredi dolaze na naplatu, što će stvoriti velike probleme i privredi i bankarskom sektoru. Ovo govorim iz razloga što će posledice epidemije biti višegodišnje. Bogate svetske ekonomije spremile su ogromna sredstva za oporavak svojih ekonomija u narednom periodu od 3 do 7 godina.

* Do danas je nepoznato kolika je stvarna finansijska pomoć države privredi i građanima. Nasuprot tvrdnjama izvršne vlasti da je samo prvi paket antikriznih mera “težak” nešto više od 5 milijardi evra računice pojedinih ekonomista polaze od značajno manjih iznosa. Kako je moguće da ni oko tako važne teme nema saglasnosti?   

– Ovde se mešaju žabe i babe. Suštinski privreda je na teret poreskih obveznika Srbije dobila u prvom paket oko 800 miliona eura i u drugom paketu će to biti oko 320 miliona eura. Sve ostale mere su pomoć privredi, ali iste se moraju vraćati nakon prestanka moratorijuma, a poreske obaveze u 24 meseca počev od januara 2021. godine.

Eventualna dodatna šteta može nastati na teret garancijskog fonda prema bankama, u slučaju da privreda ne vrati deo kredita bankama. Uvek sam bio za to da se daju korektne cifre pomoći, a ne da se izlazi sa ciframa od više milijardi koje nisu realno date privredi ili su date, ali na određeni rok vraćanja.

* Još se ni priližno ne mogu znati razmere ekonomskih posledica pandemije u svetu, pa ni kod nas. Naši državni zvaničnici međutim gromoglasno najavljuju da će pad društvenog proizvoda u Srbiji biti manji nego u zemljama Evropske unije, te da ćemo već naredne godine imati značajniji privredni rast. Delite li takav optimizam?

– Ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže nego ostatak sveta. Mi smo deo evropske i svetske ekonomije, prema tome i naš oporavak biće onoliko uspešan, koliko bude uspešan i oporavak drugih ekonomija.

Tačno je da će naš pad biti manji od drugih, ali to je rezultat toga da je i naš bruto društveni proizvod znatno manji od mnogih ekonomija sa kojima pokušavamo da se uporedimo. Jedna je stvar ako vi padnete sa visine od 30 santimetara, a drugi padnu sa 5 metara.

* Može li se, uprkos najvećoj svetskoj ekonomskoj krizi poslednjih decenija, u jednoj maloj zemlji kakva je Srbija očuvati privredna aktivnost, zaposlenost, nivo dostignutih plata i penzija, socijalnih davanja i, uopšte, životni standard građana?

– Definitivno se ne može očuvati standard građana i privredna aktivnost u vreme trajanja krize sa nesagledivim krajem. Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista.

Prosto je neverovatno da se toliki pad BDP-a u Evropi i u drugim delovima sveta može oporaviti u kratkom vremenskom periodu, kao i da se na posao u kratkom vremenu može vratiti 305 miliona ljudi koji su do danas izgubili posao u svetu. Još jednom napominjem da će oporavak biti težak i dugotrajan.

Razgovor vodio: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Pročitano 232 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…