dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost: Umesto prvomajske čestitke - u kakvoj Srbiji (ne)želimo da živimo

* Uz retke izuzetke, zaposlenima, kao uostalom ni penzionerima i nezaposlenima u Srbiji nema šta da se čestita za praznik rada

Život u svetu vladavine korporativnog kapitala i prema njegovim interesima servilnih država i vlada vratio nas je u režim u kome tri osmice – sindikalni zahtev iz 19. veka za osam sati rada, odmora i slobodnog vremena, deluje gotovo romantično i bajkoliko.

Danas smo jednako daleko i od dostojanstvenog rada – ugovorenog, bezbednog i na vreme i pristojno plaćenog.

Danas živimo u sve nejednakijom svetu, pri čemu je Srbija neslavno rekorder po stepenu nejednakosti u Evropi. Zemlja smo u kojoj četvrtina građana živi u zoni siromaštva  a dve trećine sastavlja kraj sa krajem. Nacionalni sport i umeće je umeće preživljavanja od prvog do prvog.

Za ogromnu većinu danas pravo na odlazak u pozorište i na koncert ili putovanja i deset dana plaćenog odmora od prava na normalnost postaju nemoguća i subverzivna miisija.

Danas živimo u svetu ekonomija znanja i informacija, celoživotnog učenja a istovremo sužavamo krug onih kojima je dostupno kvalitetno obrazovanje. U vreme digitalizacije rada i društva održavamo širok krug funkcionalno nepismenih – budućih digitalnih robova.

Vizuelno, svet i Srbija u kojoj želimo da živimo trebalo bi da imaju oblik ravnostranog trougla u kome tri podupiruće strane čine: ekonomski razvoj, socijalna pravičnost i solidarnost i socijalna i ekološka održivost. Samo je svet u kome imamo pravo na sopstveni glas i izbor, svet u kome ćemo potomcima ostaviti zdravo okruženje pristojan i solidaran i poželjan svet.

Čini se, međutim, da su vlasti zainteresovane prvenstveno za kontrolu inflacije, stabilizaciju finansija i tek za lošu, ranjivu zaposlenost.

Istovremeno, imamo prosečnu zaradu od 400 evra od koje se da tek preživljavati, pri čemu 70% zaposlenih primi manje od tog proseka – ukoliko uopšte redovno prima platu.

Povoljni poslovni ambijent se pogrešno shvata kao stavljanje u posed jeftine i obespravljene radne snage.

Ili pružanje uslova i subvencija nedostupnih domaćim privrednicima.

Primeri Goše i  Fiat – Krajslera, ali i Air Srbije  jasno govore da brojni strani ulagači praktično žive u zoni eksteritorijalnosti u kojoj za njih ne važe domaća pravila igre.

                           Nasuprot svemu tome mi hoćemo i moramo živeti:

U zemlji demokratije, vladavine prava i razvijenog socijalnog dijaloga.

U kojoj se većina zakona ne donose po hitnoj proceduri.

U kojoj se zakoni ne šalju na javnu raspravu a da tripartitne radne grupe nisu završile posao.

U kojoj parlament, ali i pravosudne institucije nisu tek maska za ogoljenu vladavinu partijskih oligarhija.

U kojoj mediji jesu sredstvo informisanja i negovanja duha polemike i kulture dijaloga a ne tek propagandna toljaga i sredstvo širenja postistina i lažnih vesti.

U zemlji u kojoj nismo uniženi sistemskom političkom korupcijom i u kojoj je sve na prodaju – zvanja, pozicije časti…

U kojoj borba protiv korupcije i kontrola imovine nisu tek isplativo političko obećanje koje služi kao izborni mamac.

U kojoj nisu u toj meri razvijeni partijsko zapošljavanje i klijentelizam.

Razmere koje je zadobilo partijsko zapošljavanje najbolje ilustruje podatak da svaki treći zaposleni ima partijsku knjižicu vladajuće stranke ili njenih koalicionih satelita.

Kad je o klijentelizmu reč, obećali su nam da ključne pozicije u javnom sektoru neće više biti plen podobnih partijskih komesara i komesarki. Iako je postojao već Zakon o javnim preduzećima donet 2012, vlada Aleksandra Vučića je usvojila novi, 2016.

U Zakonu o javnim preduzećima stoji da konkursi za izbor direktora raspisani po odredbama ovog zakona moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

Taj rok je odavno prošao. U međuvremenu, od 37 javnih preduzeća, na javnom konkursu je izabrano svega devet direktora. Svi ostali su i dalje u statusu v.d. direktora. Najpogodnijem da se od ljude prave poslušne marionete.

Istovremeno, da li je naša sudbina da nam deca odlaze a mediokriteti sa kupljenim diplomama odlučuju o našim sudbinama ?

Pre skoro 20 godina u želji da promenimo režim u kome se nije moglo ni preživljavati mi iz Nezavisnosti okupili smo se, zajedno sa brojnim NVO i udruženjima, u Partnerstvo za demokratske promene.

Umesto demokratskih i socijalno odgovornih vlasti dobili smo brak iz računa ekonomskih i političkih elita – plutokrata i populista.

Stvorimo opet Partnerstvo za demokratske promene. Sreća i bolji život očito ne dolaze sa izbornim promenama – za njih se treba izboriti stalnom borbom na radnom mestu i sopstvenoj životnoj sredini.

Učešćem u prvomajskoj protesnoj šetnji činimo jedan od prvih koraka u pravom smeru. Pobedimo strah i apatiju i nastavimo da uspravno hodamo.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Pročitano 265 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…