Baja, u poseti gradu pobratimu

 

*Posetili smo Baju, grad pobratim Sombora.

 Do Baje smo došli preko novoizgradjenog prelaza Rastina, koji za 15tak kilometara skraćuje put, prelaz je odličan, službenici ljubazni,brzo smo završili graničnu procederu i preko Gare, nastavili prema Baji.

Došavši u Baju, parkirali smo se na dobro poznatom mestu, na Trgu Svetog Trojstva, gle čuda, isto ime kao u Somboru, koji krasi isti spomenik kakav se nalazio u Somboru do 1946. godine, dakle Somborci, ako želite da ga vratite tražite nacrte iz Baje, pa nismo džaba preko 50 godina pobratimi. Nastavljamo šetnju predivnim ostrvcem, omeđenim rečicom Šugovica, ostrvo je bogatom zelenilom, na njemu se nalaze brojne pešačke, biciklističke staze, klupe, tu se nalazi i bezbroj čardi kao i omladinski kamp.

Na obali Šugovice sedamo u moje omiljeno mesto za odmor "Deniels caffe" cena kafe se kreće oko 140 dinara, toliko odprilike dodje i limunada, dakle cene slične kao i kod nas. Šetnju nastavljamo glavnom ulicom do robne kuće Bačka koja se nalazi u strogom centru Baje, nekada omiljenom mestu Somboraca, nažalost robna kuća Bačka već odavno to više nije, razočarao sam se kada sam pre par godina tamo ušao, tamo su Kinezi................

 Ukratko o Baji

 Baja je grad u južnoj Mađarskoj na 20 km severno od granice sa Srbijom, nastao na mestu ulivanja rečice Šugovice u Dunav. Naziv grada vodi poreklo iz turskog jezika na kojem znači „bik”.

 Zanimljivosti is istorije Baje

Po dr.Ivanoviću koji je nastanak imena tumačio 1861. godine, postoje tri pretpostavke o tome kako je grad dobio ime, prema prvoj grad je dobio po avarskom kanu „Bajanu”, koji je tu u blizini imao utvrđenje, a drugi  povezuju mađarsku reč „bájoló” (čobanin) sa imenom grada. Treća srpska verzija, povezuje bogatu srpsku porodicu „Bajin”, koja je tu imala veliki posed i dvorac sa nazivom mesta.

Područje Baje je bilo naseljeno još u 12. veku. Naselje na ovom mestu prvi put se spominje 1308. godine. Sa dolaskom Hazburgovaca na kraju 17 veka u gradu se počinju naseljavati i Nemci Mađari i Jevreji. Naseljavanje nije bilo jako, pa Bunjevci, zadržavaju većinu do kraja 18 veka

Do 1720. godine Baja je bila isključivo naseljena Srbima i Bunjevcima. Tokom 19 veka Baja postaje važno saobraćajno čvorište na Dunavu, gde su se ukrštali suvozemni putevi sa vodenim.  U ovo vreme Baja se nalazila u severnom delu Bačko-bodroške županije, gde je bila jedno od najrazvijenijih mesta, a čije je sedište bilo upravo u Somboru, koji je tada bio administrativni i kulturni centar za teritoriju od Petrovradina do Segedina (Novi Sad, kakvog ga sada znamo, tada nije ni postojao, na karti Ugarske iz 1720. godine, jedino ubeleženo naselje na ovom prostoru je Petrovaradniski šanac, dakle Novog Sada nema, a na karti su ubeleženi Futog, Begeč, Rumenka, Kać.....)

Bačko bodroška županija je bila jedna od najvećih županija na prostoru Ugarske kraljevine, obuhvatala je teritoriju 10.362 km2, 812.400 stanovnika (popis 1910) ime je dobila kombinacijom slovenskog imena imena grada Bača i naziva grada Bodroga koji se nalazio u okolini današnjeg Bačkog Monoštora.

Posle prvog svetskog rata, zbog neslaganja slovenskog stanovništva sa odlukama trijanonskog sporazuma, u Pečuju se 14.avgusta 1921 godine formira "Srpsko-Mađarska republika Baranja-Baja"Predsednik izvršnog komiteta odnosno predsednik Republike, bio je Petar Dobrović. Republika prestaje da postoji 21.avgusta.1921 godine, ulaskom mađarske vojske. Od tada ovi delovi severne Bačke i Baranje se nalaze u sastavu Republike Mađarske. Tokom drugog svetskog rata brojno jevrejsko stanovništvo završilo je u logorima, a posle rata većina takođe brojnih Nemaca je prinudno iseljena u maticu.

 Savremeno doba

 Baja je danas drugi grad po veličini u županiji Bač-Kiškun, posle Kečkemeta koji je sedište ove županije, takođe je i sedište istoimenog okruga u okviru ove županije. Prema popisu iz 2011. godine broj stanovnika Baje je oko 37.500. dok pripadnika srpske nacionalnosti prema istom popisu danas ima oko 0,4 %

 Grad je i industrijsko, ekonomsko i kulturno središte za neposredno okruženje, nalazi se u središnjem delu Panonske nizije, područje oko grada je ravničarsko, nadmorska visina grada kreće se 87-105 m vlada umereno kontinetalna klima. Glavni grad, Budimpešta,  nalazi se 185 km severno od Baje, dok je Sombor udaljen oko 50tak kilometara.

Ovaj deo Podunavlja  je prilično močvarni, zapadno i južno od grada pružaju brojne močvare i ritovi.  Močvarno područje Karapandža, je nacionalni park.

 U Baji danas postoji "Dom srpske narodnosti" u kojem svoje prostorije za rad imaju: Srpska manjinska samouprava, Kulturno i versko udruženje bajskih Srba i Mesna srpska pravoslavna crkvena opština

Baja je važna mađarska luka na Dunavu.

 

........na povratku u Sombor obavezno već po ustaljenom redosledu svratimo do Teska, uzmemo par sitnica, i time završava naša poseta Baji.

Za Sombor smo morali preko Bačkog Brega pošto prelaz Rastina radi do 19 časova. Dolazimo do prelaza Bački Breg na kojem je vreme stalo 1989. godine, plava boja kojom je prekrečen granični prelaz polako se ljušti, a ispod izbija ona crvena komunistička kojom prelaz prvobitno ofarban.....

Napuštamo Baju, Mađarsku sa nekom gorčinom, sećamo se nekih sretnijih vremena, kada je Baja vrvila od Somboraca, kao i sve čarde u Baji i okolini, danas kola sa somborskim tablama u Baji gotovo da se i ne mogu videti, prava su retkost, ostvarila nam se najgora Jevrejska kletva "Dabogda imao pa nemao" a ko je za to kriv ?

.......prošla su vremena kada su tamburaši u Baji i okolnim čardama za jednu pesmu zarađivali tadašnju svoju mesečnu platu.....gde su oni sada a gde smo mi........razmišljamo o potencijalima prekogranične saradnje, njihovoj nedovoljnoj iskorištenosti, zajednički projekti IPA fondovi......istina sada ide bolje nego pre, ali moze bolje uvek moze bolje, više........

 

......NA KRAJU.........da rezimiramo....

  ......do Baje tamo i nazad ima 120 kilometara, za šta vam treba oko 5 do 6 litara goriva (što vam dođe oko 1000 dinara) u zavisnosti od potrošnje......ako sipate u Baji gde je gorivo u proseku oko 390 Ft/l, cena približne (1din = 2,77ft) razlika neuporediva.....možda prođete i jeftinije.....

..........ljubazni nasmejani ljudi svukuda....niko vam neće dobaciti nista u kafiću, na ulici.....svi gledaju kako da vam pomognu.....da vam se nađu pri ruci........pozdraviće vas i pozelati dobar dan čak i ako vas ne poznaju.........sve slično ko nekad....samo nas tamo nema....barem ne u tolikom broju kao nekad, zato hajdemo to da promenimo.......svakako vredi posetiti.....

Dragi stanovnici Baje, hvala vam na gostoprimstvu!!!!!

.......mlađi da se upoznaju sa jednim prelepim komšijskim gradom.......a stariji da se prisete.....

........nosimo za Sombor pozitivne utiske........

 

Tabla: Dobro došli u Srbiju!

 

Zbog tehničkih problema nismo u mogućnosti da ubacimo više fotografija hvala na razumevanju!!!!!

 

 

Novinar,dipl. turizmolog Srđan Ačanski

Pročitano 155 puta
Tagovano

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…