Osmomartovska čestitka Novog Radio Sombora: poezijom Čedomira Janičića i Miloja Tomića

* Drage naše čitatelje (i naravno ravnopravno, čitaoci), nismo dugo razmišljali kako da vam na odgovarajući način poželimo da vam svaki dan, bude - 8. mart. Zato, umesto tradicionalne osmomartovske čestitke povodom Međunarodnog Dana žena, smatrali smo da će valjana čestitka biti stihovi dvojice mladih Somboraca, koji vam se svojim stihovima kavaljerski obraćaju, sa po tri svoje pesme: Čedomir Janičić i Miloje Mikica Tomić. Ujedno, njihovi poetski radovi objavljeni su u prestižnom srpskom književnom časopisu Suština poetike. Nadamo se da smo uspeli u nameri da vas prijatno obradujemo ....

SIJESTA

Mali kapucineri
ravnodušno zevahu u prašini.
Bejaše velika žega.
Miris motornog ulja,
muškog znoja i trulog voća
isparavaše u žućkastoj
izmaglici vrelog podneva.

Nekog su strahovito mučili
tamo dole, u šupi starog Vaskesa.
Krici su popuštali pred muzikom s
tranzistora. Krupne muve
onesvešćeno su padale na
stolove u kantini.

U luku je baš tada pristajao
General Morales. Svetlo je čudno
padalo na njegovu preteću sivu
belinu. Ličio je na golo muško telo,
nekog vežbača koji je slučajno
nabasao na leš predivne devojke
loše sakriven u bočnoj uličici,
iza dve ili tri olupane
kante za smeće.


ZINUH OD BOLNOG ČUDA

Preseče me bol, zaborav mi
zauvek pade s očiju.

Slušam ono što
ne želim, ono što me
ne teši...
Bez straha sam lakši,
ali imam manje nade.

Plaču jorgovani,
otimači me zasmejavaju...

Julsko podne bez vetra
poleglo od krupne žege,
one sa vrućim plačnim licem,
kao da se sada rodilo.

Hteo sam još nešto da kažem.
Prazan papir čekaće strpljivo,
nema potrebe da nešto zbrzam.

Još sam vruć.
Mrtvo cveće guši sve u maloj sobi.
Ono što su
ubrali za mene,
spojili dve
cvetne smrti.
Ljiljani i trnje
zajedno spavaju.

Zvižde stari vozovi...

Zinuh od bolnog čuda.
od milion tona.

 

DA LI SAM VEĆ BIO TU

Reci mi, zaboravio sam.
Znam da sam govorio i smejao se,
druge navodio da ponavljaju moje reči,
svedočio pred novim ljudima o svemu iznova,
u pijanom veselju znam da sam i dodavao, ali ko to ne radi,
ti si me samo tužno gledala, kao sada, kao uvek,
mada si, ako tvoja potvrda vodi drugom cilju,
oprezno nešto izgovorila ali samo meni,
nisam siguran šta si mi rekla,
reci mi slobodno, molim te,
reci, zaboravio sam...


O PESNIKU



Čedomir Janičić
Rođen je 1967. godine u Zadru. Osnovnu i srednju školu završio je u Somboru. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je istoriju umetnosti. Objavljuje prozu i poeziju u periodici, zbornicima i onlajn portalima. Objavio je e-knjigu priča Et in Arcadia Ego, u izdanju Media Art Content, Ltd Novi Sad, 2014. godine. Kustos je Gradskog muzeja u Somboru.
Živi i radi u Somboru.

********************************************************

ВЈЕЧНИ ШАПАТ 
 
У себи, тихо,
да не чује нико
зовнем те 
понекад,
а ти ћутиш.
 
Да још 
научио нисам
како се са
Вјечнима 
разговара,
као да слутиш.
 
И баш због тога
највише жалим
и због тога
ми је јако криво.
 
Што не знам
ил' никако 
да схватим:
да оно 
што једном
у нама се роди
заувијек 
остаје живо!
 
 
ДУША
 
Кажу да слика
говори више од
хиљаду ријечи,
и да се на слици
понекад могу
видјети обриси душе.
 
А ја сам ето
потпуно увјерен
да нико никада 
успјети неће
да тих 21 
или већ 27 грама,
стави на 
разапето платно
или у оквир 
некакавог рама...
 
 
 
 
 
ЗЕМЉА И ЖЕНА
 
Судбински везане извором живота,
блажена, чедна, плодна, поштена,
добра је само док пород даје
мајчица и мајка, земља и жена.
 
Сијеку јој косе, кидају жиле,
гласа не пусти, сва унакажена
ломе јој кости,  утробу ору
све то прећуте, земља и жена.
 
Ударци боле, ријечи још више
увијек се дигне, када је згажена,
пркоси вјетру, киши и болу 
док ћути и трпи, земља и жена.
 
Сурову истину болно је признати
ал' ако ћутимо гријех је већи,
и није тешко скупити храброст, 
погнути главу и тихо изрећи:
 
Опрости Мајко, опрости  Земљо!
Опрости Мајко, опрости  Жено!
 
 
О ПЕСНИКУ 

 

   

Милоје Томић – Микица

Рођен је 1977. године у Пљевљима, где је завршио основну и средњу школу. Пут га потом води у Тиват, у ком проводи десет година, да би свој животни брод, усидрио у Панонском мору. Прве песме писао је још у основној школи, а потом је уследила дуга пауза. Писању се вратио пре две године и тренутно ради на припреми материјала за своју прву збирку. Живи и ради у Сомбору.

Redakcija Novog Radio Sombora

Pročitano 1099 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…