Medijska promocija ženskih prava

*Pojam mediji, odnosno medijum u jednini potiče od latinske reči medius, koja znači sredina ili između. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj javnosti, i to putem različitih medijskih kanala kao što su novine, televizija, internet, i drugi.

Postoji nekoliko različitih podela medija (tipologija), ali je danas najčešće u upotrebi podela na tradicionalne i nove medije. Tradicionalni mediji obuhvataju štampu, radio i televiziju. Novi mediji podrazumevaju digitalne medije, odnosno primenu kompjuterske tehnologije u procesu prenošenja i čuvanja informacija. Spomenimo ovde i najnovije medije, socijalne mreže, sve češće nazivane i društvenim medijima .

Zbog količine informacija koje obrađuju i plasiraju u javnost, mediji imaju veliki značaj u našoj svakodnevici, posebno ukoliko želimo da budemo informisani i da aktivno učestvujemo u javnom životu.

Imajući u vidu da svaki oblik društvene komunikacije podrazumeva proces razmene poruka između onoga ko šalje poruku i primaoca, medije treba posmatrati kao važan komunikacioni kanal putem kojih se prenosi poruka i ostvaruje komunikacija.

U najvećem broju slučajeva, mi smo primaoci informacija – počev od ranog jutra kada pratimo servisna obaveštenja i vremensku prognozu, preko dnevnih informativnih programa i vesti, do večernjih umetničkih i zabavnih sadržaja i reklama. Za nas se tada može reći da smo konzumenti medijskog sadržaja.

U nekim slučajevima, kada želimo da promovišemo sopstveni rad, najavimo neku aktivnost ili saopštimo važnu vest, možemo postati pošiljaoci informacije, koji se putem medija kao kanala komunikacije obraćaju javnosti ili određenoj ciljnoj grupi.

U novoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja (2020-2025) navodi se da zaposleni u medijima nisu dovoljno obučeni za nediskriminatorno izveštavanje. Imajući upravo u vidu razlike u profesionalnim kompetencijama novinara/ki u lokalnim medijima u Srbiji koje variraju od mesta do mesta, ženske OCD mogu inicirati ili uzeti aktivno učešće u projektima/programima medijskog opismenjavanja (sa akcentom na rodnu ravnopravnost) lokalnih novinara/ki, ali i lokalnog stanovništva, i to kroz:

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

Pošiljalac

P o r u k a

Primalac

Kada je reč o projektima i programima za edukaciju zaposlenih u medijima, treba imati u vidu da oni ne doprinose direktno medijskoj promociji ženskih prava jer su namenjeni „zatvorenoj” ciljnoj grupi, a ne široj javnosti. S druge strane, rezultat takvih projekata – obučeni novinari/ke, u budućnosti će kompetentnije i profesionalnije izveštavati o ženama i ženskim pravima. Takođe, treba napomenuti da su projekti/programi sa medijima kao partnerima višestruko značajni: osim što su novinari/ke u mogućnosti da kroz zajednički rad uče od ekspertkinja o ženskim pravima i članicа ženskih organizacija dobijaju priliku da od novinara/ki nauče o medijskim tehnologijama i tehnikama. Ovakva partnerstva su važna i za građenje kontinuirane profesionalne saradnje i komunikacije među partnerima.

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

 Promocija ženskih prava putem medija

Vratimo se nakratko na razmenu poruka (informacija) koja se odvija u javnosti i s javnošću. Osnovna šema komunikacijskog procesa je linearna i sastoji se od tri elementa:

Odnosi s javnošću predstavljaju umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. Odnosi s medijima su deo odnosa s javnošću čiji je predmet praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja na za nas važne ciljne grupe i javno mnjenje uopšte. Oni se bave kreiranjem, planiranjem, realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost, pregovara sa novinarima, priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama.

Kada ženske organizacije žele da poruka/informacija stigne do šire ciljne grupe (publike), one se bave odnosima s javnošću. Ako za kanal komunikacije biraju medije, reč je o odnosima s medijima. Koje ćemo medije izabrati kao najbolje komunikatore naše poruke najčešće zavisi od ciljne grupe kojoj se obraćamo (brojnost, uzrast, mesto prebivališta...), važnosti i sadržaja poruke, ali i kapaciteta i resursa same organizacije. Promotivne kampanje putem medija mogu biti lokalne, regionalne i nacionalne (takođe, internacionalne i globalne), plaćene (marketinške) ili bez posebnog reklamnog budžeta (zahvaljujući medijskom pokroviteljstvu/partnerstvu sa nekim medijem), „jednokratne”

ili višemesečne, osmišljene oko nekog posebnog događaja ili važnog datuma. Možemo birati samo omladinske lokalne medije, ukoliko su naša ciljna grupa mlade žene u nekom gradu ili naseljenom mestu. Možemo komunicirati putem svih medija ako je naša kampanja nacionalnog karaktera. Donošenje ovakvih odluka najpre zavisi od cilja koji želite da postignete komunikacijom putem (posredstvom) medija.

Svakoj medijskoj promociji prethodi definisanje jasnog cilja medijske kampanje. Cilj medijske kampanje ne mora uvek nužno biti identičan cilju projekta. Nekad promovišemo aktivnost na projektu, nekada rezultate pojedinačne aktivnosti. Nekad je cilj informisanje javnosti o značajnom događaju, nekad mobilizacija istomišljenika/ca oko važnog pitanja ili reakcije na diskriminaciju.

Zbog toga je cilj medijske promocije potrebno posmatrati kao cilj komunikacije. Pitanja na koja bi pre početka planiranja kampanje trebalo odgovoriti jesu:

- Šta želimo da promovišemo?

 Probajmo sa jednostavnim odgovorima: događaj, aktivnost, rezultat aktivnosti, dostignuće. Neke medijske kampanje su složene, posebno ako govorimo o višemesečnim projektima podizanja svesti javnosti putem medija, samim tim sadržaće više „odgovora”. Možemo ih popisati pojedinačno i za svaku od njih napraviti mini-kampanju i mini-plan medijskih aktivnosti. Povežimo ih na kraju zajedničkim sloganom, vizualom ili, jednostavno – imenom projekta u okviru kojeg se realizuju.

Medijska promocija ženskih prava sprovodi se uglavnom kroz:

 

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

 

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

 

-  Šta želimo da postignemo promocijom?

Ono što želimo da postignemo promocijom je rezultat naše promocije. Probajmo i ovde sa jednostavnim odgovorima – želimo da obavestimo/edukujemo/pozovemo na događaj, reagujemo na diskriminaciju ili izvestimo o novostima (jer želimo obaveštene/edukovane/prisutne pripadnike/ce ciljne grupe).

-  Kome se obraćamo?

 Određivanje ciljne javnosti (grupe, publike) u komunikaciji preduslov je uspešne medijske promocije. U najširem smislu, javnost je svaka grupa ljudi koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na ono čime se bavimo. Ciljna grupa naše medijske kampanje može biti ista kao i ciljna grupa projekta u okviru kojeg se medijska promocija odvija, a može biti i „uža” ukoliko je ono što promovišemo namenjeno užem krugu i tada govorimo o demografskoj segmentaciji ciljne grupe (primer: u okviru projekta za žene imamo događaj namenjen tinejdžerkama i kroz medijsku kampanju obratićemo se najpre njima, putem digitalnih medija – vebsajtova za tinejdžere i mlade). Ovde je neophodno uzeti u obzir i mesto prebivališta ciljne grupe (geografska segmentacija) kako bismo odredili da li je medijska kampanja koju vodimo lokalna, regionalna ili nacionalna.

- Koje medije biramo?

 Odgovor na ovo pitanje proizilazi iz odgovora na prethodna tri. U zavisnosti od toga šta želimo da promovišemo i šta je očekivani rezultat promocije, kao i od toga ko je naša ciljna grupa, odabraćemo one medije koji će našu komunikaciju učiniti svrsishodnom. Pored svrsishodnosti, obično je poželjno da odaberemo medije koji će biti efikasni i tačni u prenošenju informacije, ali i ugledni i relevantni u javnosti.

- Kada da počnemo i koliko da traje promocija?

 Plan promocije u medijima obavezno uključuje vreme početka kampanje, kao i detaljni vremenski plan komunikacionih aktivnosti. U zavisnosti od cilja, ciljne grupe, očekivanog rezultata i dinamike samog projekta u okviru kojeg se odvija komunikacija, trajanje može da varira od kratke jednonedeljne kampanje pozivanja publike na neki događaj do višegodišnjih kompleksnih kampanja edukacije javnosti na neku temu. Ono što ne može da „varira” je aktuelnost. Reagovanje putem saopštenja za javnost na slučaj diskriminacije ne može se slati u medije nakon sedam dana jer je to za većinu redakcija koje svakodnevno dobijaju i više hiljada novih informacija uveliko „bajata vest”. Takođe, izveštaj sa događaja koji šaljemo pet dana nakon završetka nije aktuelan za medije.

- honorar osobezadužene za odnose s medijima (i javnošću);

- marketing/reklama (iznajmljeni baneri, plaćeni oglasi, dizajn reklamnog materijala);

- troškovi medijskih aktivnosti (putni troškovi za gostovanja, troškovi organizovanja konferencije za medije, štampani materijalza medije...).

 - Koliki je budžet za medijsku promociju?

Budžet za odnose s medijima (i s javnošću) potrebno je na vreme isplanirati i uračunati u budžet projekta ukoliko želimo uspešnu medijsku promociju. U budžet za medijsku promociju unosimo stavke:

U slučaju da u timu postoji zaposlena osoba za odnose s medijima i javnošću, njen/njegov honorar je uračunat u budžet. Ukoliko ne postoji, potrebno je da taj novac uračunamo, a angažman i honorar uskladimo u odnosu na to koliko je dana/meseci potrebno znanje i stručnost te osobe, a možemo dogovoriti i plaćanje po „celom” projektu. Nekada je potrebno, ako je osoba za medije spoljni saradnik/ca, obezbediti osobu iz internog tima koja će biti zadužena za koordinaciju i prikupljanje materijala potrebnog za medijsku promociju, te je u budžet poželjno uneti i dodatni honorar za tu osobu.

Kada na sva pitanja imamo spremne odgovore, možemo da počnemo sa izradom plana medijske kampanje pripremom liste medija i materijala za medijsku promociju.

 

Srđan Ačanski, novinar

dipl.turizmolog

 

Pročitano 328 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…