Milka svih naših dana - naša Milka

 * U trajno sećanje

          Kako god prolazim ovim našim zelenim gradom, vidim to lice ispunjeno  toplinom. Iako Sombor više nije i neće biti isti takav kao što je bio sa njom, ova žena ostavila je tolikog traga, da ipak ostaje večna u svakoj priči, pa i u ovoj - kao nastojanju da redovima koje pišem i koje posvećujem mojoj prijateljici u nezaboravu, isti taj grad koga je toliko volela, čuva i sačuva njeno ime. Milka Šegan.

          Bilo je, a i biće puno onih koji su zabeležili, u tom Somboru, pečat neizbrisivog trajanja u knjigama svojih ljudskih, pa onda i onih drugih, poslovnih, kako bi se to danas reklo, biznis ili radnih priča. Milkin pečat je poseban i izdvaja se od ostalih. Ona je jednostavno, znala. Znala, šta je to osmeh kada je on nekome baš u tom i tom trenutku, preko potreban, znala je da vas nasmeje ali i samo njoj svojstveno – odagna i briše trenutno neraspoloženje koje bi tako vešto kod prijatelja prepoznala, znala je da vas „zaboravi“ od problema, znala je, znala... više nego mnogo. Da li su joj uzvratili?

          Ako jesu, bar u onoj meri u kojoj bi to bilo u osnovi pristojno, ona za to ne bi marila. Prvenstveno zbog toga, što nikada nije očekivala – hvala. Barem sam ju je takvom  poznavao. Verujem, i mnogi drugi... Mnogi, koji bi tek svratili na kaficu razgovora, poneko dobro jelo ili specijalitet njenih čuvenih iznenađenja, ili tek da bi im rekla ono njeno poznato, dobar mi i živ mi bio...

          Ako nisu, opet je bila srećna. Jer, volela je ljude. Sve. I one koji su joj dolazili svakog dana, i one koji bi „ladno“ prošli umorni u nekoj svojoj žurbi, i one treće, nesrećne. Pogotovo njih, je pomagala. Dobrotvor, humanista, velikim i to najvećim slovima, ČOVEK. Sva deca ovoga sveta bila su njena. Odvajala je prva među prvima, no njeni pokloni nisu imali samo materijalnu vrednosti, naprotiv, iz svakog njenog gesta proizilazila je ljubav. Zagrljaj, kojim eto i mene dok ovo pišem, sada grli....

          Ona ostaje Milka, mila Milka svih naših dečačkih, mladalačkih dana, naših ludorija, zatrajno, jednostavno, Milka.

                                                          *****

          Kada sam se ovih dana susreo sa njenim bratićem Sanjinom Šeganom, prepoznao sam u jednom od njenih najbližih i najdražih srodnika mnoge sličnosti sa njom. Mirnoću i skromnost, ali požrtvovanost ponajpre u borbi za druge. Sklad je potpun, i sa njenom snahom Žaklinom Šegan i unukom Anđelom Šegan, Sanjinovim svetim trojstvom. Kad u oku suza zasja, prijatelji moji - Milkini PRAVI i po krvi naslednici, to je opet ona iskrica iz koje vrca i moj rod, nostalgija ali i sigurnost u svakom stisku ruke, da će biti bolje sutra...

          Dogovorismo se spontano, jer ovo su samo prvi najavni redovi, za događaje koje je Ona zaslužila. Evo, već deset godina tačno prođe, od 20. januara ove godine, baš na Jovanjdan, kako nije među nama. Samo fizički. Zato ćemo već sledećeg 20. januara, 2018,  Bog dao sreće i zdravlja koje je našu junakinju na kraju izdalo, okupiti se i bićemo opet zajedno. Mi NEĆEMO dozvoliti drugačije. Jednostavno, tako ne može biti. Može biti samo tako, da i na formalan a i na svaki drugi dostojan i dostojanstven način kako je zaslužila, obeležimo sve njene ljubavi što nam ih je podarila.

          Ubeđen sam da svi mnogobrojni Somborci misle isto. Za sve njene renesanse, gradske kafane...  objekte i lokale koje je pretvarala u mesta zbližavanja, za sve njene doprinose našem boljem osećanju i čuvanju vrednosti i za sve njene voljene. Reći joj sada hvala? I to se naravno podrazumeva. Da li je dovoljno? To već svako na svoj način, vrlo dobro zna. A ono najvažnje, većina ostaje složna u ideji u kojoj nikada Milku zaboraviti neće, već če joj odati priznanje koje nikad nije ni tražila.

S moje strane, opet hvala za svako bodrenje koje si mi pružala prijateljice, pravu reč u pravom trenutku, za svaku uakazanu mi čast. Čast, što sam Te poznavao i u srcu sačuvao.

S vernošću, Tvoj prijatelj Siniša koji će se dobro potruditi da sa kolegama, saradnicima jednog novog, medija sa duplim „aršinom“, uzvrati koliko god mi to budemo mogli. Siguran sam ne toliko uspešno koliko si uspešna bila Ti, ali za sve zagrljaje koje si pružala drugima, nadoknadićemo i u detalju tog začaranog kruga, koji ti je ostao nedovoljno uzvraćen. I znam, da bi se prva radovala kada bih ti rekao da je rođen dvostruki, Novi Radio Sombor, nakon gašenja starog. Jer Ti si naša Milka, naš večiti borac, naša hrabrost i naš Feniks.

... ... ...

O daljem toku priprema za realizovanje programa posvećenih Milki Šegan, poštovani čitaoci portala i slušaoci Novog Radio Sombora, bićete upoznati redovno, kako našoj junakinji a i našoj profesiji dolikuje.

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

Siniša Stričević

Pročitano 909 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…