Đaci somborske škole Bratstvo Jedinstvo ponovo posetili Novi Radio Sombor - ovoga puta "osmaci"

* U okviru redovne školske nastave, predstavnici kolektiva Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo u Somboru odlučili su da već po drugi put, u kratkom vremenskom razmaku, manje od mesec dana, održe čas građanskog vaspitanja - na temu saradnja sa medijima, u prostorijama naše redakcije i studija. Tako su Novi Radio Sombor posetili pedagog Ljubinka Mirić i bibliotekarka Nada Ljepojević, sa predstavnicima učenika VIII razreda (čemu je prethodila kako smo takođe izvestili i poseta "sedmaka"). Ovom prilikom, sa nama su se družili i nove novinarske veštine sticali budući srednjoškolci, Natalija Rakez, Sanja Knežević, Ivan Mesaroš, Đorđe Dacić i Dalibor Doboš. Oni su osim ostalog, čitali predviđeno nastavno gradivo sa ovog časa koje u celosti prenosimo a mi verujemo da će se bar neko od njih odlučiti u svojoj bliskoj budućnosti da nam postane kolega. Beležimo tako naš zajednički - prvi radni dan, u sredu, 28. marta 2018.

MALA NOVINARSKA ŠKOLA

NOVINARSTVO I NAJVAŽNIJE NOVINARSKE FORME

Novinarska aktivnost, kao socijalna i društvena delatnost, ima važan uticaj – kako na globalnu informisanost i komunikacije tako i na formiranje javnog mišljenja odnosno opšti društveni razvitak. Novinarstvo je rođeno u eri nastajanja štampe kada su nastale i mogućnosti za brži i efikasniji prijem, obradu i plasman informacija.

Zadatak novinara sastoji se u tome da prikupljaju, obrađuju i multipliciraju informacije. Novinari obaveštavaju javnost svakodnevnim informacijama o svim relevantnim činjenicama koje direktno utiču na način mišljenja, stavove, svest, ljudsko ponašanje i idejno, političkoi socijalno delovanje prema normama i konceptima koji odgovaraju shvatanjima onih u čijim se rukama nalaze mediji. Novinarska informacija se ne emituje samo da bi obogatila ljudsko saznanje i da bi u čoveku pokrenula estetska osećanja odnosno pobudila saznanje o vrednostima istine i humanosti već i zato da bi obezbedila prethodno planirane društveno-političke efekte, zavisno od aktuelnog sistema (režima) na vlasti.

Sredstva masovnog komuniciranja predstavljaju ogledalo jednog društva, njegov stvaralački i kritički izraz. Mogućnost slobodnog i kritičkog kritikovanja konflikata, političkih i društvenih dilema i nedostataka u jednom društvu kroz novinarsku formu ujedno su jedan od osnovnih fundamenata moderne demokratije.

Novinarstvo se ispoljava u obliku novinske informacije odnosno njene određene forme. Najvažnije novinarske forme su: vest, izveštaj, komentar, intervju i reportaža.

VEST

U novinarstvu je vest sve i oko nje se sve pokreće. Ona je starija od novinarstva i prožima sve novinarske vrste. Tokom prijema vesti u jednu redakciju dalji postupak njihovog oblikovanja predstavlja selekcija (izbor) i redosled činjenica. Selekcija informacija predstavlja instrument politike jer se njome oblikuje slika o „ostatku“ sveta kakva pogoduje vladajućoj strukturi. Zbog toga se iz vesti često izvlače ne objektivne već činjenice prema subjektivnom izboru koje javnosti treba da saopšte suštinu.U prvom planu svake vesti nalaze se novost i aktuelnost.Forma vesti ne trpi nikakva odlaganja već mora odmah da bude emitovana.

Vrste vesti su:

1) pisane vesti - rečima saopštavaju svoj sadržaj i mogu biti a) štampane ili b) izgovorene,

2) vizuelne vesti - svoj sadržaj saopštavaju slikom,

3) govorne vesti - svoj sadržaj pričaju i mogu biti radio i TV vesti odnosno mogu biti saopštene u obliku izjave ili intervjua.

IZVEŠTAJ

Za većinu novinarskih teoretičara izveštaj predstavlja proširenu vest odnosno vest sa više detalja. Osnovna funkcionalna razlika između vesti i izveštaja je da vest samo registruje odnosno konstatuje postojanje jedne ili više činjenica (događaja, pojave, akcije), dok izveštaj traži dublji smisao. Izveštaj istovremeno govori o jednom događaju, opisuje ga i tumači. Znači izveštaj ima dve svoje osnovne karakteristike: opis jednog događaja (zbivanja) i govori o toku (hronologiji) tog događaja. Izveštaj može da bude jednostavan, komplikovan ili dinamičan, što zavisi od teme o kojoj se piše odnosno veštine autora.

Prema načinu obrade postoje tri vrste izveštaja:

1) standardni izveštaj – sreće se najčešće u štampi, na radiju i TV prema već utvrdjenim principima gde se menjaju samo teme,

2) reporterski izveštaj - pre svega govori o toku jednog događaja i odgovara na pitanja ko, gde, kada, šta, ali svoju specifičnost dobija u trenutku kada se težište stavi na odgovor kako? Reporterski izveštaj umnogome zavisi od sposobnosti i veštine novinara da svoj subjektivni utisak opiše na interesantan način za širu publiku,

3) komentatorski izveštaj najveću pažnju obraća na pitanje zašto?To je traženje šireg objašnjenja činjenice koja se istovremeno mora protumačiti pa čak odmah oceniti i javno osuditi – i to odmah, dok je događaj još u toku. Komentatorski izveštaj može da bude, u celini, negativna ili pozitivna kritika jednog događaja ali može i kroz formu zaključka da se iznese kao javna ocena. Komentar, međutim, ne nosi tok događaja već mu jedan već registrovani događaj služi kao povod da nešto protumači, objasni ili iznese svoj sud ili ocenu.

KOMENTAR

Jednu od definicija komentara dao je i srpski novinarski teoretičar Dušan Slavković: „Komentar (lat. commentarius – zapis, objašnjenje, tumačenje) je javno izraženo ili napisano mišljenje ili stav o unutrašnjem nastanku, razvoju i dejstvu na okolinu jedne ili više činjenica odnosno događaja ili pojave. To je, u stvari, razmatranje, objašnjenje i tumačenje jednog društvenog procesa, uokvirenog vremenskim i prostornim granicama.S obzirom da nastaje povodom već registrovanog događaja ili onog koji se sigurno očekuje, komentar nosi u sebi dva bitna obeležja:

  1. a) mora brzo da se veže za dogadjaj, da bude strogo aktuelan i
  2. b) mora da kaže nesto više o tom dogadjaju, da ga objasni, protumači i da ga društveno vrednuje (proceni, prosudi).“

Poznato je da komentar uvek pokreće neko kontroverzno pitanje i da od interpretacije novinara zavisi koja će od tih kontradiktornih strana biti predočena čitaocu, gledaocu ili slušaocu. Postoje tri vrste kometara: obični (dnevne teme), polemički i analitički.

INTERVJU

Intervju (engleski: interview – razgovor, ispitivanje) je razgovor novinara sa određenom ličnošću radi objavljivanja u štampi, na radiju ili TV. Ova novinarska vrsta u obliku dijaloga saopštava jednu ili više društveno relevantnih činjenica koje istovremeno objašnjava, tumači i vrednuje. Kroz formu intervjua svoje individualno mišljenje u javnost može da iznese sagovornik iz javnog života ili portparol (pressesprecher) kao zvaničan stav u ime određene organizacije, države ili društva.

Intervju se može podeliti na tri vrste: klasični, improvizovani i kombinovani.

Klasični intervju je vrsta intervjua u kome su sadržana samo pitanja i odgovori i u kratkom uvodnom delu osnovni podaci o tome sa kim se razgovara, ko vodi razgovor i kada se razgovor vodio (sekundarna informacija). Akcenat se, dakle, stavlja na odgovore što je usko povezano sa ličnošću. Klasični intervju sa političarima je, s toga, često predmet pažljivih analiza i diplomatskih i političkih i novinarskih krugova jer ono što je u njemu rečeno najpouzdaniji je izvor informacija.

Improvizovani intervju, za razliku od brižljivo planiranog klasičnog intervjua, je nepredvidiv i po toku i po zaključku zbog spontanih i neposrednih pitanja i odgovora. Ovakva vrsta intervjua zahteva ozbiljnije pripreme nego druge vrste intervjua. Mora se stvoriti utisak sa razgovor teče spontano, neobavezno ali uz visoki kvalitet koji podrazumeva poznavanje teme, brzo reagovanje, snalažljivost u nepredvidivim situacijama. Improvizovani intervju je razgovor a ne dijalog dva ravnopravna sagovornika.U improvizovanom intervjuu bitni su odgovori a ne pitanja.

Kombinovani intervju zahteva da sagovornik bude značajna (važna) ili zanimljiva ličnost koja izaziva pažnju javnosti po bilo kom osnovu. Novinar ovde postavlja pitanja koja će isprovocirati odgovore tipične za tu ličnost. Dakle, u ovoj formi intervjua bitnija je ličnost (profil) a ne tema razgovora.

REPORTAŽA

Reportaža (engleski: report – izveštaj, prikaz) je novinarska forma koja zbog mnogih svojih osobina predstavlja najviši domet u novinarstvu. Reportaža podrazumeva subjektivni odnos autora prema stvarnosti, njegov specificni kreativni ugao posmatranja odnosno prikazuje konkretnu stvarnost u literarnoj formi i literarnim sredstvima. Reportaža se može podeliti u dve osnovne grupe: reportaža iz zemlje i reportaža iz sveta. Dalja podela reportaža vrši se na osnovu društvene, ekonomske, političke, kulturne, sportske, naučne, ratne... sadržine.

Reportaža nije samo jednostavan utisak novinara već ona u sebi sadrži dva paralelna postupka: istraživački i umetnički, koji u reportaži sačinjavaju sintezu. Reportaža ima ulogu da ukazuje, upozorava, pokazuje, bori se za dobro i napredak a protiv onoga što je nazadno.

Reportaža u formi jedne priče kroz autentične činjenice može da prikaže tipičnu društvenu situaciju.

Sombor, 28. 03. 2018prof. Nada Ljepojević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

 

Pročitano 227 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…