Novi uspeh za Čedomira Janičića, somborskog istoričara, književnika, pesnika

Poznata edicija srpske prestonice Beogradski književni časopis Hiperboreja objavio je u svom poslednjem, decembarskom (2016) broju, 44-45, tri pesme iz stvaralaštva Čedomira Janičića. Viši kustos somborskog Gradskog muzeja na ovaj način ujedno uspešno započinje još jednu godinu, u društvu najeminentnijih književnika Srbije i šire.

Čedomir Janičić

DUGE SENKE

POSLEDNjI ODISEJ

... Putovanja behu tako čudna
Kao da ih nije ni bilo,
Kao da je sve izmislio, pijan i deliričan,
U ovoj pustoj i dobroćudnoj Itaki...
Ona kamena kriva staza, žbun
Kožnate ljute trave što zlokobno pilji
Jedinim žutim okom cveta – patuljasti kanibal.
Tom stazom odlazio je posramljen – lažni
Ludak, uhvaćen kao u preljubi sa skotom.
Mučna vrela popodneva bez
Zlatnih žica neprolaznosti.
Kamo Kirka, kamo Kalipso, te maloreke božice
Koje vreme ne mere kipućim loncima.
Kamo Nausikaja, oh, ona, ona, veselo mahnuvši svojim
Devojkama, i suncu, i moru, i pticama, zove ih
Na gozbu iskrene radosti obradovanog devičanstva:
„Živ je!“ Oh, taj glas iz kog ponovo nastaju svi svetovi!
38 Beogradski književni časopis, br. 44-45, jesen-zima 2016.
Eurikleja i Penelopa, dve teške stubaste žene,
Glasno govore sasvim obične stvari.
Sposobne da ga ubiju.
Snažne, grube žene
Malog ostrva.
Svesne da bi im se i to oprostilo.
U pesmama o njemu – njega više nema.
Pesme junacima – osveta žena.
Kako ih sve voli!
Kako ih moli za oproštaj!
Kako im sve oprašta!
Sada – kad kasno je za sve...
..A njegova brodica
Isplovi iz luke lako,
Kao bilo koji čamac Itake:
Onaj ribarski tajno i svečano u sumrak, što
S jutrom se umoran, prazan vraća
Kući...

LOCUS AMOENUS 1

Ako hoćeš, to je takvo jedno
Rastvaranje...
Večito Popodne jednog Fauna,
Smiraj posle smiraja,
Reči su lenje i lišene smisla
Kao i senke, duge, iskošene,
Beže i ostaju...
Sve je začuđeno i bez pitanja.
Sve je u sumaglici, blagom treperenju
Mutnog svetla popodneva.
Priroda šapuće sama sebi,
1
(Idealizovano mesto sigurnosti, udobnosti i spokoja. „Prijatno mesto“.)
Sama sa sobom,
Kao moj krvotok.
Popodne upija sva imena,
Pa i moje.
Ne znati ničemu ime – to je
Savršeni spokoj
Imenodavca.
Nikada budan. Nikad u snu.
Dobri Gospod duva u kašiku
Punu vruće, vruće supe.
Vetrić.
Smiraj.
Senke.

ZARASLE PRUGE

Radosno mnoštvo bulki,
Klonirane Crvenkape,
Usred blede ljute trave.
Poneki stručak
Kamilice,
Lekovitih ispupčenih čela.
Žbun bez naziva
U kamenu-došljaku,
Kao što sam ja.
Železne merdevine urasle,
Starački nokti,
U meso ove masne,
Svirepe zemlje,
Ravnodušno glupe,
debele i kvarne,
Kao seoske kafanske kurve.
40 Beogradski književni časopis, br. 44-45, jesen-zima 2016.
Katran i sunce, stanične barake,
Bezbrojni špilovi paleta,
Slepljene stotine istovarenih
Bezimenih stvari.
Prastari vagoni zjape, poliveni rđom;
Ta odvratna boja koju ništa
U prirodi ne bi podnelo, okiva
Stanicu i njene trošne stanovnike
Mrtvoplavih uniformi.
Jedan-dvojica
Skokovito prilaze koloseku.
Zastaju i gledaju niz polje.
Jata napasnih crnih ptica
Ruše se s visokih
Svetala stanice.
Crvene kape nepomično zure,
Napet je to život.
Kvar otima smisao danu.
Još čekaju.
Ljudi postaju bulke.
Bulke postaju ljudi.

Pročitano 1073 puta
Tagovano

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…