Muzički poster: Milan Radišić, uspešni i popularni somborski dirigent

LJUBAV – TAJ OSNOVNI POKRETAČ UMETNOSTI ALI I ŽIVOTA

* On pripada tipu savremenih mladih dirigenata, koji se nije “utopio” u neke već poznate šeme i kalupe, već je gradio sopstveni stil. Objedinjuje godinama više somborskih horova, počev od Hora pravoslavne crkvene opštine somborske “Sveti Car Konstantin i Carica Jelena”, pa do Mešovitog hora Somborskog pevačkog društva, ali stigne da “postroji” i zaljubeljnike u oblasti amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva u više ovdašnjih KUD-ova. Umetničkog je i izgleda, možda je čak u početku nesvesno, ali danas sasvim vešto spojio svoju osnovnu, unutrašnju crtu umetnosti pod plaštom onog najslađeg ukusa na kraju svakog puta kada se zavesa spusti, aplauza.

Jovana Konjević, naša saradnica, ali i sama članca Radišićevih horova, dobila je ne baš lak zadatak, da napravi priču o Somborcu punom energije i daha, ponajpre ambicije, Radišiću. Poznavati nekoga i sarađujući s njim te družiti se, obično nakon proba, priredbi i takmičenja i privatno, pa uraditi intervju-ili rubrku, bilo kojeg novinarskog žanra, prednost ili poteškoća? Prosudićete sami…

 ***

Novinar: S obzirom na to da se baviš sa dosta poslova (igranjem, pevanjem, dirigovanjem), kako to da si se opredelio prevashodno za dirigovanje?

Radišić: Ne igram.Samo se u folkloru bavim pevačkim grupama, koje rade etno muziku. Dirigovanje kao širi pojam ne podrazumeva to da osoba samo stane i pokazuje određene pokrete. Postoji tu celokupna priprema oko rada. Volim da radim s ljudima i uvek sam to voleo.Volim te neke zajedničke akcije. To nekako podrazumeva da budem i pevač i dirigent i vođa. A kako sve to stižem, ostaje veliko i kompleksno pitanje.

Na pitanje da li bi mogao da povuče paralelu između dirigovanja i ostalog čemu se posvećuje (u smislu šta dirigovanje pruža u odnosu na ostalo), odgovara da, s obzirom da dirigent nije direktno izvožač već više kao saradnik, pokazuje, dakle, horistima što vernijim pokretima, kako da što verodostojnije, u odnosu na ono što u notnom tekstu piše, izvedu kompoziciju.

Na ove suštinski bitne detalje u postepenom građenju ka uspehu, on gleda na sledeći način: - Kao kad pijanista treba da izvede neku kompoziciju - sve ide preko dirigenta ali pravi izvođači su pevači i pevačice.

 

Da li bi mogao da izdvoji ono što mu je posebno drago (najdraže) od stvari kojima se bavi, odgovara da mu je sve podjednako drago i da ne bi mogao ništa posebno da izdvoji. Na sledeće pak pitanje, gde nalazi inspiraciju za repertoar s obzirom da se zna da je vrlo širok, takorecć, sveobuhvatan, zaokružujući od etno globalizacije i interneta i čoveku je sve dostupno.

Osvrnuo se i na to kako je nekad bilo, rekavši da je čitao monografiju Somborskog pevačkog društva, u kojoj piše da se svake godine dobijala jedna partitura i to u rukopisu, ili su kupovane iz Beča, Rusije ili iz nekog drugog inostranstva. - Danas je situacija umnogome olakšana. Tu su Internet, Youtube i mnogi sajtovi, na kojima se mogu naći različite kompozicije. Danas je tehnologija toliko uznapredovala, da su čoveku kompozitori dostupni čak i uživo. Moguće je čak uspostaviti kontakt s bilo kim od njih, posredstvom brojnih društvenih mreža i zatražiti potrebnu literaturu. Samim tim, znači da vam je dostupno više mogućnosti.

A da li misli da je to što toliko oseća muziku, što se vidi kroz svaki njegov zamah rukom prilikom dirigovanja, takođe jedan od preduslova za uspeh, odgovara da ljubav rađa uspeh, i nastavlja… - Čovek mora zaista da voli ono što radi da bi u tome bio uspešan. S druge strane, ako se nešto, što se radi ne voli, to sigurno neće roditi nikakav uspeh. To se odnosi i na članove. Ako kompozitor ili dirigent nešto jako voli i to dosta forsira, a članovi to što se radi ne razumeju, ako ne mogu da se stope s kompozicijom, nastaje veliki problem i tu nema uspeha, kakva god bila kompozicija, dirigent ili pevači.

- No, s obzirom da je ovo sve čime se bavim volonterski, potvrđuje naš somborski dirigentski junak neoromantično razbarušene kose kojom dodatno pleni, u pitanju je, dakle, ljubav prema muzici, kao velikom pokretaču. Kao poentu ili još bolje rečeno, zaključak na ovu činjenicu Milan Radišić, stavlja to, da bez ljubavi nema uspeha, naročito kada je umetnost u pitanju.

Rubruku uradila: Jovana Konjević    

Medijska podrška i pažnja: Novi Radio Sombor

Zašto osmeh kriti - kad na kraju on se svakom svom novm početku radovati se zna

Pročitano 429 puta
Tagovano

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…