Odštampajte ovu stranicu
Životna priča o zlatnom sportskom jubilarcu: Zlatko Kostić Kole, pola veka poklonjenom rukometu

* Kostić (Božo) Zlatko-Kole - rođen 26. januara1954. u Jajcu (BIH)

Sa rukomentom loptom počeo se družiti još u Osnovnoj školi Bratstvo Jedinstvo u Jajcu 1969. S 15 godina kao izraziti talenat, počinje da igra za RK „Jajce“ koji se takmičio u tada veoma respektabilnoj, Republičkoj ligi Bosne i Hercegovine. Igrao je odmah na bekovskoj liniji.

Kao talentovani igrač posle izvesnog vremena prelazi da igra za RK „Iskra“ iz Bugojna, 1972. Posle dve godine odlazi u JNA „Marsal Tito“ Skoplje. Tamo se odmah pridružuje sportskoj četi i sa rukometnom ekipom igra zapaženu ulogu na armijskom takmičenju u Kumanovu, 1974, da bi 1975. godine na Svearmijskom prvenstvu koje je održano u Ohridu, donosio bronzane medalje.

Nakon prekomande u Bitolj vodi sportsku četu i sa ekipom Garnizona obilazi sve ekipe igrajući utakmice po čitavnoj Makedoniji. Po povratku iz JNA nastavlja sa rukometom u Jajcu. 1979. sa porodicom prelazi da živi u Vojvodinu, mesto Obrovac (pored Bačke Palanke). Odmah se pridružuje ekipi RK „Sintelon“. Klub je tada bio u ekspanziji i imao je dosta dobrih igrača gde je od starijih bilo njih baš iskusnih kao što su: Žubori, Glumac, Tubić, Zorić, Novakov, Miškov uz plejadu vrlo mladih, perspektivnih igrača.

Rukomet u  Bačkoj Palanci je bio najpopularniji sport gde je stadion Partizana uvek nedeljom pre podne bio dupke pun navijačima kada je RK „Sintelon“ igrao kao domaćin. Kole je, kako su ga iz milošte zvali tada bio prepoznatljiv po veoma jakom i ubojitom skok-šutu. Specijalnost mu je bila u igri šut kroz zonu, „žabica“. 

U Obrovcu 1980. pravi ekipe za seosku Olimpijadu i u ženskoj kao i u muškoj konkurenciji na opštinskom nivou. Sa ženskom ekipom je osvojio prvo mesto, a sa muškom drugo, u veoma jakoj konkurenciji. Posle toga na jednom od treninga povređuje skočni zglob leve noge i doživljava težu povredu ligamenata. Po oporavku 1981. godine sa nekolicinom igrača iz druge postave „Sintelona“ prelazi u RK “Hercegovac“ iz Gajdobre na njihovu molbu, da im se pomogne da uđu u viši rang takmičenja Kvalitetnu rukometnu ligu Vojvodine, u čemu su i uspeli.

Po završetku tog dela karijere prelazi u ekipu RK „Mladost“ Bač, takođe na njihovu molbu, da im takođe pomogne u prelasku u viši stepen. Iz Opštinske, u Bačku ligu. Naravno i sa njima uspešno zavrašava ovaj "posao".

Po završetku igračke karijere, odlučuje se da 1984. polaže za zvanje rukometnog sudije u Somboru. Sa suđenjem u paru, kreće sa Novom Rađenovićem. U to vreme je bilo teško suditi jer je mnogo "vrućih terena" pravilo problem i mnoge kolege nisu bile istrajne u deljenju pravde. Jedino su opstali hrabri i uporni. 1990. godine uspešno polaže za saveznu kategoriju u Slavonskom Brodu, u paru sa Goce Ristovskim iz Crvenke. Tada su u komisiji bili najeminentnije međunarodne sudije Jugoslavije: Jug-Jeglič i Alivojvodić.

Posle uspešno položenog ispita sudi Drugu saveznu ligu u kojoj je tada igrao i Sintelon. Svojim umećem i hrabrim pristupom svakoj utakmici kada su muške ekipe bile u pitanju, te poštenim suđenjem uspešno je privodio utakmice kraju i nikada nije imao prekinut susret. Važio je za korektnog i poštenog delioca pravde na rukometnim terenima. Tih godina sa svojim kolegama koji su se menjali da bi sudili sa njim u paru na tim vrućim terenima po čitavoj Vojvodini i gotovo najčešće Sremu, a naročito gde je gostovao Sintelon, u cilju zaštite ekipe i rukometne igre.

Između ostalih sudio je i sa kolegama Stanojevićem, Višekrunom u paru koji su tada važile značajnim za pojedine ekipe i zaštitu rukometne igre. Samim tim Kole je bio važna karika u tom lancu zbivanja. Sudijsku karijeru završava 2000. godine sa kolegom Stevanom Miškovim. Da naglasimo i to, da su njih dvojica bili nekoliko godina najbolje ocenjen rukometni sudijski par. Nisu mogli napredovati na viši rang, tj. Prvu ligu samo zbog tada krutih propisa - godina starosti jer je u to vreme uveden limit na godine života, da bi se pristupilo podmlađivanju sudijskog kadra.

Odmah zatim Kostić polaže za zvanje saveznog delegata-kontrolora za ocenjivanje sudijskih parova te njihovu edukaciju. Kao kontrolor mlađim sudijskim parovima pomagao je svojim znanjem i iskustvom u njihovom napredovanju gde više njih i sada sudi derbije Super ligi Srbije. Podsećamo takođe, bio je od 1980. u dva mandata i predsednik Rukometnog zbora Bačka Palanka. Uvek je bio angažovan u vezi sa organizacijom utakmica koje su igrane u Bačkoj Palanci, kada je reč o vođenju zapisnika i rada na semaforu.

Svoje utakmice igrao je Sintelon i u KUP-u, u okviru različitih popularnih i visokokotiranih takmičenja međunarodnog karaktera. Posle njih je tu RK „Lavovi“, RK „Bačka Palanka“ i ŽRK „Nopal“. Moramo da naglasimo i da je popularni kako među igračicama i igračima, tako i među kolegama a i rukometom potkovanom i ne baš "blakonaklonom" publikom kada su sudije u pitanju, Kole bio i ostao poštovan, aktivan ali, kada je u pitanju i mali fudbal.

Redovno i uspešno je delio pravdu na tradicionalnom turniru Sv. Pantelejmona u Obrovcu od 2000-2010. Toliko za sada u našoj prvoj priči o Koletu, koji zaokružuje redak sportski jubilej, 50 godina posvećenih ljubavi prema rukometu i sportu i koji je uvek rado viđen na svim sporstkim terenima pre svega kao čovek pa iskreni sportski radnik u čitavoj Vojvodini i Sremu.

Kole bi i danas, kaže, ponovio isto. Posle ovolike vremenske distance i svega što je dao rukometu, nema za čim da tuguje. Bio je igrač, sudija, delegat-kontrolor, rukometni radnik. Iza njega je jedna sadržajna, bogata i veoma lepa rukometna životna priča. Sve ovo je postigao zahvaljujući velikoj ljubavi prema ovom sportu i podrške njegove porodice.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Pročitano 1028 puta
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…