Sportske ispovesti: Damir Oros, jedna nesvakidašnja rukometna i životna priča

Damir Oros, rođen u Kuli 1. april 1973… majka Kuljanka a otac iz jednog malog rusinskog sela Mikluševci u opštini Vukovar (Hrvatska)… posle rođenja Damira ubrzo se sele u to selo u kojem je živeo do svoje 13-te godine. Za naš portal odnosno dvostruki elektronski medij, Novi Radio Sombor, Damir nam priča svoju neobičnu i po mnogo čemu posebnu životnu i sportsku ispovest…

***

Kao i sva deca u selu, fudbal je bio jedina razonoda i sport..... Posle toga selimo se u Borovo Naselje gde je moj otac dobio stan od fabrike Borovo tako da tu počinje i moj rukometni zivot... prve rukometne korake sam napravio u 8. razredu u školi na nagovor jednog nastavnika fizičkog iz iste škol, međutim tu nije bilo kvalitetnog rukometnog treninga već “ajde da se skupimo i igramo rukomet” jer škola je morala poslati ekipu na školsko takmičenje... ubrzo sam se i priključio na nagovor jednog mog prijatelja u muški rukometni klub Borovo… tu sam naučio malo više o rukometu i počeo sam da se razvijam, a u Borovu je tada više bio popularan ženski rukomet... U tom klubu takođe je ponikla Jadranka Savičić, s kojom sam i danas u kontaktu.... Tadašnji trener ženske ekipe Toni Smiljanić iz Zagreba brzo je uočio moj talenat pa me odmah preporučio u tadašnji Zagreb Chromos na probu.... naravno zadovoljio sam trenere i upravu tadašnjeg Zagreba ali prepreka je bila škola koju tad nisam ozbiljno shvatio već sam više voleo da trčim za tom loptom… loše ocene u školi su me tad odaljile od svega toga... Inače jedno prelepo iskustvo i rado ga se sećam i dan danas...šteta što nisam uspeo otići u tom smeru tad...

Juniorska ekipa Borova, početak rukometne karijere, s 10-tkom na dresu

Godine 1990. zavšavam srednju skolu u Borovu i igrom slučaja završim u svojoj rodnoj Kuli kod ujaka… s obzirom da nisam mogao bez rukometa priključujem se treninzima tadašnjem rukometnom klubu Hajduk iz Kule … međutim trener te ekipe je bio Crvenčanin tako da me je odmah poslao u Crvenku jer je video u meni talenat…

Krajem te 90-e godine postajem član Rukometnog kluba Crvenka i priključujem se juniorskoj ekipi te sam odmah s njima išao na državno prvenstvo za juniore... još jedno lepo pomalo iznenadno iskustvo za mene, jer to prvenstvo je i bilo poslednje juniorsko gde su učestvovale ekipe iz sada bivše Jugoslavije...

Juniori - Crvenka NIS, 1991. godina

U to vreme Crvenačka škola rukometa je bila među najboljima u Jugoslaviji...

S obzirom da nisam imao mnogo rukometnog znanja ubrzo sam ušao u program individualnih treninga...trener koji je tad radio sa mnom bio je Svetozar (Đile) Jovović...njemu mogu da se zahvalim na trudu i strpljenju koje je proveo sa mnom... osim tih individualnih treninga imao sam trening i sa juniorima a da bih brže napredovao ubačen sam bio i na trening prve ekipe Crvenke...znači u jednom periodu imao sam 3 treninga na dan...

Godine 1992. dobijam poziv za vojsku... iako su mi iz kluba obećali odlaganje, do toga ipak nije došlo...Pre odlaska u vojsku dolazi do kontakta između mene i Rukometnog kluba Vrbas... tadašnji trener Jovica Elezovic došao je lično sa upravom kluba u Kulu kod mog ujaka gde sam živeo tad, da me dovedu u svoj klub...pošto vojsku nisam mogao izbeći odlučili smo da se to “smiri” i sačeka bolji trenutak... Međutim lukavi Crvenčani saznaju za taj plan i mene mladog i neiskusnog tad navedu da potpišem svoj prvi ugovor i zadrže me u svom dvorištu...

Prelaskom u Rukometni klub Sombor (ranije Panonija, Agrosavez...) Damir je odmah naišao na topao prijem jednog od najpopularnijih sportskih kolektiva ovoga grada

Posle vojske pa sve do leta 1994. pokušavao sam pronaći svoje mesto u ekipi iako su mi pružili šansu, ali jednostavno nisam se snašao i klub je bio nezadovoljan...Ideja je bila da me daju u neki klub da se se oporavim ...Na moje nezadovoljstvo sve se desilo preko noći tako da nisam imao prilike ni da razmislim i odlučim šta i kako dalje...Poslednjeg dana prelaznog roka i time roka za registrovanje igrača, ponudili su me Rukometnom klubu Sombor... s njihove strane dosta nekorektno ali bilo je “biraj Sombor ili ostani tu i sedi”... Iz nekog besa prema njima i nekorektnosti, odlučio sam se za Sombor iako tad nisam ništa znao o klubu i igračima tada...

Dolazak u Sombor je bio jedno sasvim novo iskustvo za mene... moram priznati bio sam odmah lepo prihvaćen od strane igrača i uprave kluba jer ubrzo sam pokazao svoj kvalitet... te godine Sombor nije bio u najboljem izdanju jer mnogi domaci igrači su baš te sezone otišli u druge klubove s obzirom da je RK Sombor bio u lošoj financijskoj situaciji... Za mene je bilo bitno da igram i da se vratim u formu...

Ubrzo sam se uklopio i u društvo...to su uglavnom bili rukometaši i rukometašice tadašnjeg Dunav Osiguranja...

Igrački sam se brzo uklopio u ekipu i donekle vratio sam svoju formu, međutim pred kraj sezone doživljavam tešku povredu ruke na utakmici protiv Hercegovine iz Sečnja te me ta povreda odvaja od sezone nekoliko meseci...

Posebnu stranicu drugarstva upisuje Damir u sportsku biografiju u svojim somborskim danima...

Oporavak je prošao sasvim dobro i u leto 1995. Rukometni klub Sombor ponovo oživljava...vraćaju se u klub stari Somborci i trener iz Crvenke Bano Račić sa pomoćnikom Zoranom Grujićem...

Cilj je bio viši rang i dovođenje sponzora u klub... Imali smo jedan odličan period priprema i kad je počela sezona i rezultat je došao...

Postao sam lider ekipe i strelac lige u prvom delu sezone... moram priznati uz veliku pomoć i podršku tadašnjih saigrača (Tomić, Topić, Radović, Kmezić, Komazec itd...) 

Nažalost rezultat smo imali ali pomoć od strane grada i sponzora nismo dobili... Na kraju sezone ekipa se raspada, iako smo završili na prvom mestu Druge lige, ubedljivo na čelu sa sedam bodova prednosti, ulazak u viši rang smo prepustili drugoplasiranoj ekipi Metalcu iz Futoga... Sledeće godine pridružujem se Rukometnom klubu Dalmatinac Riđica...Sastavila se fina ekipica, atmosfera bila dobra ali posle jedne provedene sezone nije bilo napretka za mene te sam morao potražiti novu sredinu... Sezona 1997/98, potpisujem za novi klub, Radnički Fidelinka Bajmok... Klub koji je imao velike planove da se digne iz Druge lige do Superlige... Početak u novom klubu nije bio nimalo lak ...trebalo je vremena za privikavanje i novo dokazivanje s obzirom da je klub tad imao dobar fond igrača... Sve u svemu dolazim na svoj nivo i klub kako je i planirao, dolazi na prag “superice”... U Superligi proveo sam sa klubom 2 godine...nismo imali zapažen rezultat već je to bila borba za opstanak... veliki pritisak na nas igrače...Posle te druge godine odlučujem da napravim rez i potražim nešto drugo...

Radovanje sa Radničkim-Fidelinkom, posle osvajanja prvog mesta u Drugoj saveznoj ligi SFRJ

Dolazi godina 2002. i dvojica mojih saigrača iz Sombora Tomić i Topić vraćaju se sa Farskih Ostrva gde su proveli dve sezone i pošto nisu hteli produžiti dalje dobili su zadatak da nađu nove igrače ... Među prvima sam bio ja, pa Želko Hornjak i Mirko Milinković iz Kljajićeva... Zajedno smo otišli u isti klub (KIF) na Farska Ostrva...

Svoj kvalitet sam brzo dokazao tamo i upisao svoje ime za sva vremena...nekoliko sezona sam bio strelac lige, igrač godine i najbolji napadač... Iako se tamo ne trenira svaki dan jer igrači u klubovima su uglavnom zaposleni, morao sam se svojski potruditi da održim svoj nivo na neki nacin... Rukomet na Farskim, nije profesionalan tako da sam i ja radio svaki dan. Inače po dolasku na Farska, moram reći da nisam bio tamo sam... osim dvojice mojih suigrača, u drugim klubovima je takođe bilo naših... Željko Jotić, Morgan Knežević, Dragiša Stojović (Crvenka), Delan Lačok, Zoran Šarčević...

KIF KYINDIL (8. mart 2006), ubrzo stiče igrači prestiž na Farskim Ostrvima

Osim igračkih kvaliteta došlo je ubrzo vreme da se oprobam i u trenerskom poslu...S obzirom da sam još bio igrač, oprobao sam se i kao trener-igrač... te godine nije išlo kako treba jer raditi kvalitetno dva posla u isto vreme nije odmah išlo...Kasnije dobijam ponudu kluba iz Druge lige da ih uvedem u Super ligu Farskih... Kao igrač-trener uspevam da klub uvedem u viši rang što je moj veliki uspeh u karijeri... Povrede su uvek bile ona loša strana sporta tako da je to i mene sustiglo... problemi sa kolenima su me polako udaljavali od terena... Ukazuje se prilika da budem asistent trener u jednom ženskom klubu (Tjaldur).... klub je imao nekoliko Rumunki i jednu Litvanku...te sezone osvajamo prvi Kup u istoriji kluba i takođe upisujemo naša imena... Godine 2011. selim se na jug Farskih Ostrva i sledeće, 2012. godine, postajem trener ženskog Kluba (VB)... S obzirom da još nisam imao nameru ni da prestajem s rukometom ni kao igrač, klub u koji sam došao na Farska (KIF) imao je te godine ekipu i ambicije da osvoje prvenstvo... naravno uz mali dogovor pristao sam da pripomognem igrački, mada to više nije bilo onako kao u mlađim danima... dakle te godine uporedo sam vodio ženski tim i povremeno išao na neke utakmice muške lige... Godine 2013. postajem prvi čovek koji je sa dva tima ušao u finale Kupa... ženski tim VB je izgubio u finalu a muški KIF osvaja svoj prvi Kup u istoriji kluba... te sezone, iako moj doprinos u igračkom smislu nije bio potpun, mali KIF osvaja i prvenstvo (dupla kruna), ženski klub učešća u finalu Kupa, u ligi nije imao zapažen rezultat...

Popularnost je vrlo brzo pristigla: klinci na Farskim Ostrvima nose kačket sa imenom Damira Orosa

Posle te sezone povrede i godine čine svoje, te se polako povlačim sa rukometne scene u igračkom smislu...Takođe napuštam mesto trenera u ženskom klubu i pravim pauzu oko 4 godine...

Ove sezone ipak se vraćam ponovo “na mala vrata” u ženski klub kao pomoćnik trenera i to je to... u periodu pauze odradio sam kurs  trenera za mlađe kategorije i, istovremeno, dobijam diplomu...

Rukomet i život teku dalje...

Vaš Damir Oros 

(Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor)

***

- Pogledajte još / Galerija -

U sam vrhu domaćeg rukometa: sa novim superligašem, Radnički Fidelinka iz Bajmoka (u sastavu je bio i kasnije, jedan od najboljih reprezentativaca-golmana Srbije, Darko Stanić, gornji red)

Prvaci 1. Divizije - Team Klasksvik, 2010. godina

Radost nakon osvajanja ženskog nacionalnog Kupa Farskih Ostrva (2011)

Prva ženska divizija FO: Tjaldur

Tjaldur - pobednik Kupa FO

Sa trenerom i peharom za osvojeni Kup (2011)

KIF, osvajač Kupa FO (2103)

VB - Coca Cola Kup - Final, srebrna medalja (2013)

KIF - Finale KUpa (2013)

Lep rezime jedne uspešne i nesvakidašnje sportske karijere: Sa dodele nagrada - strelac Lige, igrač godine, nadapač Lige (2004) 

Pročitano 873 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…